Sam na vetrometini

Nakon optimističnih poruka iz zemlje, od nadležnih političkih aktera, da će sporni četvrti ekonomski paket sankcija Evropske unije protiv Rusije, koji bi mogao znatno otežati situaciju domaćem NIS-u, biti rešen u našu korist, slično obećanje stiže i iz Brisela. Naime, prema navodima Evropske komisije, koje prenosi radio Slobodna Evropa, briselska administracija „traži rešenje koje će očuvati uvoz sirove nafte u Srbiju“ i nakon 15. maja, kada bi te sankcije trebalo da se definitivno uvedu. Pronalazak takvog rešenja omogućio bi Naftnoj industriji Srbije, u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta, relativno normalno poslovanje, pošto bi uvozna nafta u tom slučaju nastavila da se transportuje kao i do sada, hrvatskim naftovodom Janaf. Izostanak takvog rešenja, međutim, značio bi zabranu transporta, a time i velike poteškoće u poslovanju NIS-a. Ovakva situacija ne samo da bi ugrozila NIS i poremetila vlasničke odnose u toj kompaniji, već bi dovela i do ekonomskih i socijalnih poremećaja u celoj ekonomiji – zbog velikog uticaja urednog snabdevanja naftnim derivatima na industrijsku proizvodnju, privredni rast i budžetske prihode, do mogućih nestašica, pa i šverca goriva kao u vreme sankcija 90-ih godina prošlog veka. Srpsku javnost već uznemirenu, ali i besnu zbog odluke Evropske unije da četvrtim paketom sankcija ne kazni svoje ekonomije i naftne kompanije, već samo evropske zemlje koje nisu njene članice - time što će zabraniti trgovinu naftom trećim zemljama u kojima posluje 12 ruskih kompanija, uključujući i Gaspromnjeft - dodatno je zabrinula skorašnja najava hrvatskog naftovoda Janaf da će on sredinom maja prekinuti transport nafte NIS-u, poštujući ovaj paket sankcija. Iako sa NIS-om ima potpisan komercijalni ugovor o isporuci nafte do kraja ove godine, Janaf je najavio da mora da poštuje naloge iz Brisela i da, ukoliko se situacija ne reši u korist naše zemlje, praktično neće imati kud. Izvori NIN-a kažu da je ovo bilo logično za očekivati od prvog dana, od kada su sankcije najavljene, ali da Janaf nedavnim saopštenjem verovatno pokušava da još jednom upozori donosioce odluka u Briselu šta će u praksi značiti primena četvrtog paketa, odnosno da će obustava isporuke značiti gubitak posla za ovu hrvatsku kompaniju, ali i štetu zbog raskida ugovora. U Janafu, međutim, do zaključenja ovog broja NIN-a nisu odgovorili na naša pitanja šta bi primena paketa sankcija i obustava isporuke sirove nafte NIS-u za njih značila i koliku bi komercijalnu štetu pretrpeli zbog činjenice da ne mogu transportovati naftu važnom klijentu kakav je NIS, ali i zbog toga što bi raskinuli nedavno potpisan ugovor sa NIS-om o ovogodišnjoj isporuci. Sa druge strane, u NIS-u na pitanja NIN-a odgovaraju kratko: „Poslovanje NIS-a se u ovom trenutku obavlja neometano i kompanija ostaje fokusirana na nastavak realizacije započetih investicija i na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata. Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu i tržište je uredno snabdeveno svim vrstama derivata. NIS nastavlja da prati situaciju i analizira sve potencijalne scenarije“, kažu u pisanom odgovoru za NIN. Normalan režim rada rafinerije u prevodu znači da NIS još uvek uvozi sirovu naftu na način na koji je to radio i u vremenima pre rata u Ukrajini, uglavnom preko naftovoda Janaf, kojim se zapravo dopremaju najveće količine. Pojašnjenja radi, u preradi nafte u Srbiji učešće domaće nafte iz Vojvodine je oko četvrtine, odnosno između 20 i 25 odsto, dok se sve preostale neophodne potrebe namiruju iz uvoza. Pogrešno je verovati da NIS kao kompanija u većinskom ruskom vlasništvu uvozi rusku naftu, jer zapravo između 70 i 80 odsto uvezene nafte dolazi iz Iraka, pošto je nafta berzanska roba koja se kupuje i ugovara na slobodnom tržištu. Drugim rečima, dominantno iračka nafta u rafineriju Pančevo dolazi uglavnom preko Jadranskog naftovoda Janaf i uvođenje sankcija značilo bi da bi NIS ostao bez najvećeg dela nafte koju kupuje, odnosno da bi i ta kompanija i država morale hitno da traže druga rešenja. Stručnjaci sa kojima smo razgovarali kažu da tih rešenja ima, ali da bi, naravno, svako od njih podrazumevalo skuplje derivate, a moguće i njihove nestašice. „Obezbeđivanje stabilnog snabdevanja naftnim derivatima za srpsko tržište je prioritet i razmatramo sve mogućnosti za slučaj da dođe do prekida isporuke sirove nafte Janafom rafineriji u Pančevu, odnosno NIS-u. Razmatraju se sve pravne i logističke mogućnosti, najpre da se nastavi isporuka ovim naftovodom, a takođe se razrađuju i rešenja kako bi se što brže odgovorilo na eventualni prekid isporuke ovim putem. Transport cevovodom je najefikasniji i cenovno najpovoljniji način, ali u uslovima krize moraju se razmatrati i alternativni putevi“, kažu za NIN u nadležnom ministarstvu rudarstva i energetike, navodeći da se analiziraju pravci snabdevanja iz terminala i rafinerija u okruženju. „Uzimamo u obzir sve luke u bližem i širem regionu, od luka Bar, Ploče, Zadar, Omišalj, Rijeka, Solun, Burgas, Konstanca, kao i pravne i logističke mogućnosti za transport nafte i derivata putem cevovoda, železničkim, rečnim ili drumskim saobraćajem. Istovremeno se radi i na povećanju rezervi sirove nafte i derivata kako bismo obezbedili nesmetano snabdevanje našeg tržišta.“ U ovom ministarstvu još kažu da ima dosta elemenata četvrtog paketa sankcija za koje je potrebno dobiti tumačenje od EU i da se intenzivno radi na tome. „Sve opcije su na stolu i biće pronađeno najbolje rešenje“, uveravaju nadležni. I oni sami priznaju da boljeg rešenja od cevovoda Janaf nema, ali NIN nije dobio odgovor iz nadležnog Ministarstva spoljnih poslova, odnosno Misije Srbije u Briselu dokle su odmakli pregovori sa Evropskom komisijom o izuzeću naše zemlje, ni kada bi moglo da se očekuje konačno rešenje. Iako se, kako tvrde nadležni, nabavljaju rezerve nafte i traže najbolja rešenja, prema ranijim navodima, snabdevanje derivatima nafte iz rezervi može da garantuje sigurnost samo dva do tri meseca. Sa druge strane, ako Janaf bude primoran da zavrne česmu, sve su prilike da će se u Rafineriji Pančevo prerađivati samo domaća nafta, dok će se tržište Srbije snabdevati derivatima. A sve to, naravno, ima cenu. Ekonomista Mihailo Gajić iz Libeka smatra da bi Srbija, sada kada su prošli izbori, mogla biti pod pritiskom EU da uvede neku vrstu sankcija Rusiji, odnosno da se jasnije opredeli u trenutnom ratu i oštrije osudi ruski upad u Ukrajinu. Uveren je da bi Srbija mogla da uvede neku vrstu sankcija, najpre usmerenu na ruske oligarhe, a ne na kompanije i rusku ekonomiju. Na pitanje šta bi u tom slučaju bio odgovor zvanične Moskve, on za NIN kaže: „To je jednostavno izbor između toga da naljutimo Moskvu i budemo u poziciji da ne možemo izvoziti jabuke ili drugo voće na to tržište i pozicije da ostanemo bez uvoza nafte ili gasa. Ovo drugo je svakako gora opcija. Svaki alternativni način snabdevanja tržišta naftom i njenim derivatima biće mnogo skuplji i nesigurniji, odnosno biće dovedene u pitanje i cena, ali i redovna snabdevenost.“ Gajić ističe da četvrti paket sankcija jeste licemerje EU, jer se njime članicama EU omogućava trgovina sa ruskim kompanijama, dok se to istovremeno zabranjuje Srbiji i zemljama regiona, ali nije uveren da će se izuzeće dobiti lako i bez nekih ustupaka. Sa druge strane, primena tog paketa dovela bi ne samo do problema u poslovanju NIS-a kao kompanije, čije je učešće u ekonomiji Srbije daleko od beznačajnog, već bi to uticalo na celokupnu privredu. „Nafta je važan input za većinu proizvodnje i eventualni problemi sa uvozom značili bi pad industrijske proizvodnje, veću inflaciju, moguće nestašice, pa i šverc naftnih derivata, a sve to bi uticalo na ostvarivanje ovogodišnjeg projektovanog ekonomskog rasta“, kaže ovaj sagovornik NIN-a. Jasno je da za sada i nadležni u državi, ali i NIS, izbegavaju odgovore šta će biti budućnost NIS-a ukoliko dođe do primene paketa sankcija koje je smislio Brisel. I može li uopšte transport sirove nafte ili derivata nekim drugim putevima biti održivo rešenje ili će naša naftna kompanija morati da menja vlasničke odnose. Gajić smatra da bi najmanje loše rešenje, u tom slučaju, bilo ono da država otkupi akcije NIS-a kako bi ona postala većinski vlasnik i na taj način izbegla sankcije, ali nije siguran da je do tog rešenja lako dođi. „Pitanje je koliko je u interesu Gaspromnjefta da bude manjinski vlasnik. Sa druge strane, ako bi on bio manjinski vlasnik sa pravom upravljanja, pitanje je kako bi na to gledala EU, jer bi to onda značilo svojevrsno izvrdavanje pravila.“ Drugo rešenje, a to je nacionalizacija Naftne industrije Srbije, kao rešenje o kojem je, doduše negativno, prvo govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, za sagovornika NIN-a bila bi najgora opcija. „Državno upravljanje kompanijom kao što je NIS nije dobro rešenje, jer na primeru EPS-a vidimo kako izgleda kada država upravlja“, kaže Gajić. Verovatno je da ovakvo rešenje ne bi bilo ni po volji Brisela, ali i zamerka na taj račun bila bi samo nastavak već demonstriranog evropskog licemerja kada su u pitanju zemlje kandidati, a naročito Srbija. Jer, Evropska unija ne samo da je donela odluku, bila ona posledica nemarnosti ili loše namere, svejedno, da svoje ekonomije poštedi problema u nabavci nafte iz Rusije, a da to isto zabrani državama ovog regiona, već najnoviji podaci govore da od početka rusko-ukrajinskog sukoba i uvođenja sankcija EU Moskvi raste uvoz nafte iz Rusije u – Sjedinjene Američke Države. Petrica Đaković