Novi koncept Konana

Srpsko izdanje Konana, ranije predstavljeno u Francuskom institutu, interesantno je najmanje iz tri razloga. Prvo, do pre nekoliko godina su Tarzan Edgara Rajsa Berouza i Konan Roberta Ervina Hauarda, pisaca manje ili više palp-literature, uz Diznijeve likove, koka-kolu i superheroje, nekako bili sinonimi američke kulture. Kako je protekao zakonski određen broj godina posle smrti autora, imovinska autorska prava na njihova literarna dela su postala javno dobro, pa su se pored američkog Marvela u stripsku adaptaciju uputili i drugi. U ovom slučaju frankofonski izdavač Glena (Glénat)! Do sada su Ameri, prvenstveno Holivud, prerađivali francuske filmove i druga dela. Vidimo da može i obrnuto! Drugo, pre nekoliko godina angažovani su stripari iz celog sveta, ali uz strogu selekciju. Među njima su se našla i dva Srbina, Rajko Milošević Gera i Stevan Subić. Početkom 2022, beogradski izdavač Makondo je, otkupivši prava za oba njihova albuma, sada objavio ovaj Subićev s epizodom Ksutal, grad sumraka, po scenariju Kristofa Beka. Inspiracija je jedna od samo dvadeset jedne priče koju je pre samoubistva u svojoj tridesetoj stigao da napiše Hauard. Treće, Goran Kostrović, naš prevodilac tvrdo ukoričenog kolornog albuma velikog B4 formata sa 80 stranica (koji sadrži 60 tabli stripa, izvanredan pogovor Patrisa Luinea iz 2021. i sjajan crtani dodatak), skoro pola veka posle srpske premijere stripovanog Konana iz SAD, odlučio je da mu, uz podršku urednika Kristijana Relića, promeni nadimak od Simerijanac u – Kimerijanac. Našli su ovaj naziv zemlje kod Herodota, Homera i drugde. Zrenjaninac Subić je zapanjujuće dobar stripar o kome se ovde začuđujuće malo zna. Ništa neobično za naše okruženje. Kako god, tek Konan Kimerijanac je stigao!