Budućnost je isključivo digitalna

Dok su negativni trendovi u industriji hrane i energetici nametnuli dve paralelne ekonomske krize, najpre onu izazvanu pandemijom, a onda i ovu, izazvanu ratom u Ukrajini, sa digitalizacijom, kriptovalutama i fintek kompanijama situacija je potpuno obrnuta. NJihova eksplozija, takođe neodvojiva od kriznih vremena, smatra se licem, a ne naličjem ekonomskih poremećaja, jer digitalna revolucija je očigledno nezaustavljiv proces. Predstavnici Jetela, doskorašnjeg Telenora, predstavili su svoju novu aplikaciju Jetel svaki dan, koja je kreirana da njenim korisnicima ponudi najbolje i najpovoljnije usluge različitih malih i srednjih preduzeća u Srbiji. „Mi smo, ulaskom na tržište fiksne telefonije i interneta, već izašli izvan okvira mobilne telefonije, a ovom aplikacijom zakoračili smo u digitalni svet i e-komerc. Kreirali smo multifunkcionalnu platformu koja, zahvaljujući dobroj analitici koju koristimo i personalizaciji kupaca, po čemu se ova aplikacija i izdvaja, malim i srednjim preduzećima omogućava da na što precizniji način targetiraju kupce ili korisnike usluga, a korisnicima da zahvaljujući pogodnostima i popustima koje nudimo pronađu adekvatan proizvod ili uslugu po najpovoljnijoj ceni i na taj način optimizuju svoje troškove“, kazala je Marija Stojanović, iz kompanije Jetel. NJen kolega Ivan Stojanović je naglasio da je njihova ideja da podatke o svojoj korisničkoj bazi, koja broji 1,3 miliona korisnika, na legalan i zakonom propisan način, podele sa kompanijama, a naročito sa malim i srednjim preduzećima, koja obično budu najveće žrtve ekonomske krize. „Naša ideja je da tržište bude što veće. Mi imamo podatke i napredna rešenja koja omogućavaju našim partnerima iz privrede da na što precizniji i bolji način targetiraju grupe kupaca“, istakla je Marija Stojanović. Govoreći o neomeđenosti digitalne ekonomije i činjenici da fintek kompanije mogu uspeti samo ukoliko se ne ograničavaju na lokalna tržišta, Nikola Mehandžić, iz fintek kompanije Pajonir, inače od prošle godine listirane na NJujorškoj berzi, pojasnio je značaj platforme koju je ovaj jednorog kreirao za beskontaktna i prekogranična plaćanja. „Naš zadatak je da olakšamo plaćanja, odnosno transakcije koje kompanije iz Srbije imaju sa nekim poslovnim partnerima iz inostranstva na siguran i bezbedan način. Novac naših klijenata se nalazi ne na našim, nego na računima renomiranih svetskih banaka, a naša kompanija zarađuje od naplate provizije za tu obavljenu transakciju. Mi, dakle, nismo finansijska institucija i ne raspolažemo nečijim novcem, on nije na našim računima, nego smo tu da olakšamo trgovinu“, objasnio je Mehandžić, navodeći da je Pajonir upravo u želji da stekne poverenje korisnika ove platforme, jer se ipak radi o novčanim transakcijama, otvorio kancelariju u Beogradu za regionalna tržišta. „Iako nekima izgleda da je plaćanje direktno preko banaka jeftinije, na kraju često ne bude tako. Kod nas ne postoje troškovi otvaranja i zatvaranja ili održavanja računa, a i daleko je povoljniji kurs nego u bankama“, rekao je Mehandžić, navodeći da živimo u eri otvorene trgovine i svakodnevno smo svedoci promena, od načina na koji gledamo TV, preko načina na koji kupujemo i naručujemo hranu ili plaćamo naše račune. Budućnost pripada kriptovalutama, uveren je jedan od učesnika Business trends konferencije, Aleksandar Matanović, osnivač i suvlasnik platforme ECD, koja se bavi otkupom i prodajom bitkoina. On kaže da je ta digitalna valuta najbolja investicija u poslednjih deset godina, ali i da ima jake argumente da dokazuje tezu kako je u pitanju najbolja investicija dosad. „Mogao bih i to da dokazujem, ali se bojim da nas ne odvede dalje od suštine koju danas želim da istaknem, a to nije cena kriptovaluta, niti trgovina njima. Cena kriptovaluta je jedna velika dimna zavesa, a njena velika promenljivost neke ljude odvrati od trgovine bitkoinom, jer je ta trgovina previše rizična i nesigurna, dok druge opet privuče da se igraju, da previše rizikuju, prelaze iz jedne digitalne valute u drugu“, kazao je Matanović, navodeći da cena nije ni suština, niti svrha kriptovaluta. Govoreći o prirodnim pravima - na život, slobodu i raspolaganje svojom imovinom - koje je isticao DŽon Lok, naveo je da je digitalne valute najteže otuđiti. „Suština nije u trgovini, u tome da uložite 100 i dobijete 1.000, niti u tome da je to najbolja investicija, nego u tome što imate veću slobodu da raspolažete tom imovinom nego bilo kojom drugom i šanse da vam se ona otuđi su manje nego u slučaju bilo koje druge imovine. Tehnologija brzo napreduje i onima koji imaju vlast i mehanizme sile omogućila je moćnije alate nego ikada da naše slobode ograniče, ali je istovremeno i nama omogućila da imamo moćne alate da te slobode branimo i zaštitimo. Zato kada kažem da budućnost pripada kriptovalutama mislim na to da pripada ljudima koji imaju slobodu da raspolažu svojom imovinom. Jer svaki drugi oblik imovine se može oduzeti ili ograničiti raspolaganje njome, to nam je istorija pokazala, ali digitalni novčanik ne može.“ Ana Cukić Armstrong, osnivač i direktor platforme AIM CUBE iz Velike Britanije podsetila je na Treću industrijsku revoluciju i Ludistički pokret koji se iz straha od promena borio protiv zamene čoveka mašinama, navodeći da je strah ljudi od nepoznatog prirodan, ali da on neće moći da zaustavi progres. „Digitalne valute su lansirane u savršenom trenutku, u jeku globalne ekonomske krize i propasti velikih svetskih banaka, kada je poverenje ljudi u banke ozbiljno poljuljano. Svet je video kako moćne finansijske institucije propadaju, kako su države primorane da ih spasavaju novcem poreskih obveznika i tada se pojavila digitalna valuta. „Sa bitkoinom nema inflacije, jer nema štampanja tih ’novčića’, kao što je slučaj sa novcem koji centralne banke štampaju kada zatreba. Tačno je da onaj ko uloži može sve da izgubi, jer nema države tu da mu vrati novac ukoliko banka propadne, kao što je to bio slučaj tokom prethodne krize. Ali budućnost jeste u digitalnim valutama, centralne banke već gledaju kako da digitalizuju valute i mi neminovno idemo u regulisanje tog tržišta. One jednostavno više nisu u poziciji da se prave da to ne postoji, jer bolje je imati kakva god pravila nego nikakva. A kada penzijski fondovi i institucionalni investitori počnu da ulažu u bitkoin ili blokčejn, to će doneti potrebnu stabilnost i sigurnost u te investicije“, zaključila je Ana Cukić Armstrong. Simon Savšek, ekonomista Evropske investicione banke, predstavio je zajedničko istraživanje EIB, EBRD i Svetske banke, koje je pokazalo da je više od trećine malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu za vreme pandemije privremeno zatvarano, a 60 odsto njih se suočilo sa problemima likvidnosti. Taj problem u Srbiji imalo je oko 43 odsto preduzeća, a svako peto je moralo privremeno da se zatvori. Najveće prepreke za poslovanje kompanija u gotovo svim zemljama Zapadnog Balkana su visoki porezi, politička nestabilnost i problem kvalifikovane radne snage. Savšek je istakao i da firme u regionu zaostaju kada su u pitanju digitalizacija, prelazak na zelenu ekonomiju i energetski efikasno i održivo poslovanje. I baš kao što je kazao Nenad Savić, govoreći o nezavidnoj situaciji sa energetikom, da se cene struje kakve pamtimo iz vremena pre kovida neće vratiti, tako i predstavnici kompanija koje se bave digitalnim valutama i e-komercom veruju da budućnost može biti isključivo digitalna.