Uprkos krizi, ova godina mogla bi za nas biti najbolja u istoriji

Među prvima u Srbiji, 2002. godine, modelom prodaje 70 odsto kapitala na javnom tenderu, privatizovana je Valjaonica aluminijuma Seval iz Sevojna. NJen vlasnik za 6,5 miliona dolara i obavezu da u nju investira 14,6 miliona dolara postala je slovenačka firma Impol iz Slovenske Bistrice. Bila je to jedna od najuspešnijih tenderskih privatizacija u Srbiji, jer su podaci o poslovanju Impol Sevala iz godine u godinu bili sve bolji. Uz to, Valjaonicu posebnom čini i to što je kompletan menadžment, na čelu sa generalnim direktorom Ninkom Tešićem – iz Srbije. Tešić spada u grupu najuspešnijih menadžera Srbije i dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, a pod njegovom dirigentskom palicom Impol Seval je više puta proglašavan za najuspešnije preduzeće u Srbiji. Oženjen je LJiljanom, a njihova deca Nenad i Bojana su diplomirani ekonomisti, kao i njihov otac koji se rukovodi principima posvećenosi, istrajnosti, poštenja i otvorenog pristupa poslu i ljudima. Valjaonica aluminijuma osnovana je 27. oktobra 1975. u Sevojnu. Prošla je kroz tri perioda. U prvom, godine od 1975. do 1989. za Seval su bile dobre godine. Otplaćeni su svi krediti i počeo je izvoz na sva svetska tržišta, Valjaonica iz Sevojna bila je jedna od najboljih fabrika u bivšoj Jugoslaviji. Drugu fazu, od 1990. do 2002, obeležili su veliki problemi, sankcije, hiperinflacija… Godišnja proizvodnja pala je na 4.000 tona, a danas Impol Seval proizvodi 5.500 tona – mesečno, ili oko 65.000 tona godišnje. „I u tim teškim vremenima sačuvali smo sve radnike i imovinu. Inženjeri koji su ostali kod nas bili su veliki oslonac u narednom periodu. Sa kvalitetnim inženjerima i radnicima, kada su skinute sankcije i kada se inflacija polako ublažavala, krenuli smo da podižemo proizvodnju i plasman. Smatram da je bolje imati dobre radnike i inženjere nego najsavremeniju opremu“, naglašava generalni direktor Ninko Tešić u razgovoru za NIN o privatizaciji, proizvodnji, izvozu i investicijama. Treći period počinje nakon privatizacije 1. oktobra 2002. „Na tenderskoj privatizaciji pobedio je Impol iz Slovenske Bistrice. Oni su postali vlasnici 70 odsto kapitala, po 15 odsto vlasnici su mali akcionari i država. Ta struktura vlasništva do danas nije promenjena. Zajedno s većinskim vlasnikom i svim zaposlenima gradimo uspeh. Privatizacija Valjaonice aluminijuma jedna je od prvih, a uz to je, po svim parametrima, najuspešnija privatizacija u Srbiji“, ističe Tešić. Da li su neke okolnosti uticale na to da Impol Seval već skoro 20 godina, nakon privatizacije, uspešno posluje? Mislim da je bilo presudno to što se većinski vlasnik opredelio da ne dovodi svoje ljude iz Slovenije u menadžment fabrike, već je potpuno poverenje ukazao menadžmentu iz Sevojna. Mi najbolje poznajemo proces proizvodnje i mentalitet zaposlenih. Nekoliko meseci nakon privatizacije, postavljen sam za generalnog direktora. Dali su mi odrešene ruke da napravim svoj tim. Na prvom sastanku tima dogovorili smo se da ćemo biti jedinstveni, da ćemo raditi pošteno i dati sve od sebe da poslovanje fabrike vratimo kao što je bilo u najboljim godinama. Ovo naše opredeljenje prepoznali su zaposleni i Sindikat i stvorili smo jedinstvo u kolektivu. Rezultat tog jedinstva je činjenica da smo iz godine u godinu sve bolji i bolji. Jedan od razloga što dobro poslujemo jeste i činjenica da su većinski vlasnici reinvestirali većinu dobiti koju smo ostvarivali. Od privatizacije do danas uložili smo 111 miliona evra. Napravili smo nove kapacitete u livnici od još 50.000 tona, u novu liniju za bojenje uložili smo 18 miliona evra, u modernizaciju i rekonstrukciju Tople valjaonice samo u poslednjih nekoliko godina investirano je 30 miliona evra. Ulagali smo i u još mnogo toga. Da li je dobro poslovanje Valjaonice, kao i mnogih preduzeća kod nas i u svetu, usporio korona virus ali i nagli skok cena električne energije? Imali smo veliki pad tražnje u 2020. To je za sve bio jedan veliki udar. Mi smo tu 2020. završili pozitivno, ali jedva. Sledeće, 2021. krenula je tražnja i dobro smo poslovali, ostvarili smo planove proizvodnje, a dobit je veća nego što smo planirali. Ušli smo u 2022. s prodajom za nekoliko meseci unapred. Prvi kvartal smo završili s proizvodnjom na nivou instalisanih kapaciteta i značajnom dobiti. Šta je doprinelo tome da, dok se mnogi oporavljaju od nepovoljnih okolnosti iz prethodne dve godine, Impol Seval beleži najbolji uspeh u prvom kvartalu ove godine? Moramo reći da je na uspeh koji beležimo uticala, između ostalog i povoljna cena gasa i struje koju imamo, a još pre dve godine smo napravili ugovor s Elektroprivredom Srbije oko cene električne energije. To je bio rizik, ali nam se isplatio. Svi su mogli da kupe struju unapred, mi smo kupili za dve godine. Što se tiče gasa, država ima veoma povoljne uslove s Rusima u odnosu na naše konkurente iz Evrope. Cene naših proizvoda ne formiramo prema našim troškovima, već prema tržišnim kretanjima. Tu imamo povoljnost. Da li imate i rezervnu varijantu ukoliko se desi da ove povoljne okolnosti prestanu, recimo, ukoliko Rusi povećaju cenu gasa? Naravno da smo i na to spremni. Stvorili smo određene rezerve. Prošla godina je, da ponovim, bila dobra, prvi kvartal ove godine još bolji i ako ostanu ovakva kretanja ovo će biti najbolja godina u istoriji fabrike. To će nam otvoriti put za nove investicije. Nadamo se da će nam vlasnici dozvoliti nova ulaganja i da ćemo na tržište izaći sa većim kapacitetom i još boljim kvalitetom naših proizvoda. Ko su kupci proizvoda Impol Sevala, da li je smanjena tražnja zbog rata u Ukrajini? Ne, mi imamo povećanu tražnju, 97 odsto ide u izvoz, najveći deo na evropsko tržište. Imamo mogućnost da izvozimo i u SAD, ali ne idemo tamo jer su velike uvozne carine i nije povoljna cena. U Rusiji imamo agenta za prodaju iz Moskve koji radi za nas, prodajemo naše limove u Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu, Kazahstan i u drugim državama bivšeg Sovjetskog Saveza. Ni tamo nije pala tražnja za bojenim aluminijumom. Na svim značajnijim objektima izgrađenim poslednjih godina u Moskvi korišćeni su bojeni limova iz Impol Sevala - od fudbalskih stadiona na kojima se igralo Svetsko prvenstvo, preko unutrašnjeg oblaganja metro-stanica, do fasada stambenih zgrada. Jedino je tražnja za nebojenim aluminijumom na ruskom tržištu smanjena, jer su sada ruske fabrike konkurentnije zbog pada rublje, a mi isključivo prodajemo u evrima. Na evropskom tržištu ne da tražnja nije pala, već je poslednjih meseci povećana, a u dve zemlje EU, u Nemačkoj i Italiji, prodajemo više od polovine proizvodnje. U Nemačku izvozimo 35, a u Italiju 15 odsto. U kojim granama industrije se primenjuju proizvodi Impol Sevala? Može se reći u svim, u građevinarstvu, automobilskoj, avio i elektro industriji, mašinogradnji, transportu, unutrašnjem dizajnu... Najveća je primena u građevinarstvu. U naletu mnogih nedaća koje pogađaju svetsku pa i našu privredu, mnoge firme nisu izdržale, gase se. Impol Seval je iz godine u godinu sve jači. Kojih pravila u poslovanju se pridržavate? Tri su stvari koje prodaju robu - cena, rok isporuke, a na prvom mestu kvalitet. Mi smo ponosni što ravnopravno učestvujemo na tržištima s evropskim fabrikama aluminijuma i to ne nižim cenama, već isključivo kvalitetom. Da li Impol Seval ispunjava sve ekološke zahteve? U Srbiji se još uvek mnogo priča o ekologiji, ali nemamo baš sve definisane zakone i rokove donete do kraja. Impol Seval poštuje sve zakonske propise. Mi radimo merenja i sva ispitivanja koja je država propisala i u dozvoljenim smo granicama. Smatram da bi ulaganje u ekologiju trebalo biti veće. Od privatizacije i ulaganja 111 miliona evra, mi smo uvek izdvajali i ulagali u zaštitu životne sredine. Osim toga, sva naša oprema je iz EU i ispunjava evropske ekološke standarde. Pored toga, imamo pripremljena dva projekta, ekološke studije. Gledamo da konkurišemo za bespovratna sredstva, jer većina zemalja ima bespovratna sredstva. Pratimo programe Ujedinjenih nacija. To su projekti koji koštaju i do 10 miliona evra. Staru opremu koju mi demontiramo, ne prodajemo nekom drugom, već ona ide u topionice. Jovanka Matić