Opkoljavanje Dodika

Za NIN iz Banjaluke Bosanskohercegovačka kriza dobija iz dana u dan sve više novih zapleta, stiče se utisak da je zavladalo vreme sveopšteg nepoverenja - zvanična Banjaluka i zvanično Sarajevo više se ne mogu složiti ni u čemu, predstavnici Bošnjaka i Hrvata gotovo da i ne komuniciraju, a međunarodna uprava, oličena pre svega u namesniku Nemcu Kristijanu Šmitu, koga ne priznaju dve stalne članice Saveta bezbednosti (Kina i Rusija) i Republika Srpska, počinje povlačenje jakih poteza, ali zasad nema nagoveštaja da bi se stvari mogle smirivati. Redovni opšti izbori trebalo bi da se ovde održe početkom oktobra i, po svoj prilici, biće to po prilično zastarelom izbornom zakonu. Hrvatski predstavnici su vrlo ljuti zbog te činjenice jer smatraju da su izloženi neviđenoj majorizaciji znatno brojnijih Bošnjaka. Zagreb je to stavio u vrh svojih spoljnopolitičkih prioriteta i isposlovao da nedavno u Briselu u usvojenom „evropskom strateškom atlasu“ stoji i odredba o „legitimnom predstavljanju u BiH“, što su bosanskohercegovački Hrvati doživeli kao mogućnost da sami biraju svoje predstavnike u organe vlasti BiH, dok iz Sarajeva poručuju da nemaju nameru pristati na takva rešenja u novim izbornim pravilima. Ozbiljniji analitičari veruju da bi praktična primena toga mogla u dobroj meri odrediti budući koncept organizacije države Bosne i Hercegovine. Ta vest je za mnoge ipak ostala u drugom planu jer je, izgleda, i medijski i politički znatno važniji sukob između zvanične Banjaluke i Sarajeva. Mada kojekakve izjave sa obe strane dobijaju najviše na značaju, ipak najozbiljnija priča je Zakon o nepokretnoj imovini, koji je nedavno usvojila Narodna skupština Republike Srpske, a koji je svojom odlukom odmah suspendovao delimično nepriznati međunarodni namesnik Kristijan Šmit. Mnogi mediji, kako domaći tako i u regionu i svetu, da li zbog brzine ili zbog nečeg drugog, javili su da je Šmit poništio zakon, ali to nije istina, on ga je samo suspendovao do „odluke Ustavnog suda BiH“. Zvanično je obznanjeno da Republika Srpska tu njegovu odluku ne priznaje. Imovina je glavna stvar u političkim i stručnim sporenjima u BiH više od dve i po decenije, od tog rešenja zavisiće cela pravna, ali i druga konstrukcija države. U Banjaluci najvažniji politički prvaci i najviđeniji pravnici smatraju da je stvar rešena u Dejtonu podelom BiH na Republiku Srpsku i Federaciju BiH. U Sarajevu preovladava mišljenje da svu javnu imovinu (poljoprivredno zemljište, šume, vode i štošta još) treba uknjižiti kao vlasništvo BiH. Postoji ideja da se ovo reši donošenjem zakona u Parlamentarnoj skupštini BiH, ali je jasno, za sve poznavaoce prilika, da je za bilo koji predlog nemoguće obezbediti potrebnu parlamentarnu većinu. Ustavni sud se dosad o ovoj stvari nekoliko puta izjašnjavao, ali preglasavanjem i podelom na nacionalnoj osnovi. Kontrolni paket za odluku drže troje stranih državljana koji sa šest domaćih predstavnika čine ovo telo. Imovina je, dakle, stvar čije rešenje čeka bilo koju vlast i u Sarajevu i u Banjaluci i, po svoj prilici, tu je gotovo nemoguće naći ozbiljniji kompromis. Dobro obavešteni tvrde da u svetskim centrima moći, koji se bave ovim prostorom, sve više sazreva mišljenje da bi rešavanje trebalo odgoditi za neka dalja vremena i neki drugi međunarodni i domaći ambijent. Ti isti tvrde da se neće odgađati obračun tih centara sa najmoćnijim srpskom političarom u BiH Miloradom Dodikom. Tako se vide i najnovije sankcije Velike Britanije njemu i predsednici Republike Srpske Željki Cvijanović. Nagoveštava se da je samo pitanje dana kada će to uraditi Nemačka i još niz zemalja Evropske unije. Nesporazumi Dodika i zapadnog dela međunarodne zajednice traju već odavno, ali su eskalirali nakon njegove najave da će povratiti svih sedamdesetak nadležnosti koje su nakon Dejtona sa Republike Srpske prešle na nivo BiH uz asistenciju tog dela međunarodne zajednice, ali neretko i glasanjem srpskih predstavnika u organima BiH. Te Dodikove nakane su proglašene rušenjem Dejtonskog mirovnog ugovora, protivustavnim delovanjem i secesijom i počelo je njegovo opkoljavanje sa ambicijom da se ukloni sa političke scene. On sam u svojim izjavama je vrludao, čas tvrdeći da je to ponašanje isključivo prema Ustavu „jer u Ustavu piše šta su čije nadležnosti“, ali je onda, ko zna čime izazvan, govorio da je vreme razlaza u BiH došlo. Sad kada mu je američkim i britanskom sankcijama manevarski prostor znatno sužen, a najavljuju se i nove, pokazuje ozbiljnu nervozu. U direktnom televizijskom prenosu sa zasedanja parlamenta RS, kada je saznao za sankcije, rekao je da ga i za to „zabole“, a britanskog ambasadora u BiH je nazvao „onaj smrdo“. Otvara frontove i na unutrašnjem planu - opozicione prvake i opoziciju naziva izdajnicima, stranim špijunima i slično. NJegovi savetnici daju mnogo odmerenije i, čini se sa mnogo više analize, izjave i procene budućih događaja. Zakazan je i veliki miting u Banjaluci pod nazivom „Sloboda“ a koji, zvanično, organizuje boračka organizacija Republike Srpske. Delovi boračke organizacije odbijaju da u tome učestvuju jer smatraju da to nije za spas Republike Srpske već, kako tvrde, za politički spas Dodika. I opozicija odbija da u tome učestvuje, tako da su unutrašnje podele u Republici Srpskoj sve vidljivije i osetnije. Na delu su različiti koncepti - kako dalje, kako pozicionirati Republiku Srpsku u ovim burnim vremenima. Mada je konceptualni i drugi sukob između Dodika i moćnih zapadnih zemalja vrlo oštar, kao nikad dosad, ozbiljnije analize kažu da se neće ići na njegovu smenu, jer je čovek koji je dobio najviše ličnih glasova u celoj Bosni i Hercegovini, a i istraživanja pokazuju da mu je partija i dalje najjača u Republici Srpskoj. Zbog toga se veruje da se traži mogućnost da mu se ne dozvoli učešće na oktobarskim izborima. Najnepristrasniji veruju da je i to potez vrlo visokog rizika jer, opet treba reći, broj njegovih pristalica, za ovdašnje prilike, nije tako mali. Delom će to zavisiti i od događaja u Ukrajini. Dodik nije dozvolio da BiH uvede sankcije Rusiji i to je izgleda dodatno rasrdilo zapadne centre moći. Iz Sarajeva forsiraju priču da je „Dodik glavni Putinov igrač na Balkanu“, kako bi se zapadne sile ovde još više umešale. Pojačane su ovde i međunarodne mirovne trupe koje napadno krstare, sve sa oklopnim vozilima, onim delovima Republike Srpske gde Dodik najčešće boravi. Odgovoreno im je izvođenjem policijskih oklopnih vozila Republike pred kompleksom vladinih zgrada, ali i na imanju Dodika. On sam tvrdi da je od četiri nezavisna izvora dobio obaveštenje da se priprema njegovo hapšenje i odvođenje na nepoznatu lokaciju. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske je jedino saopštilo da je pojačalo obezbeđenje, kako Dodika tako i njegove cele porodice, na osnovu kredibilnih informacija. Najbolji poznavaoci prilika u BiH veruju da su puštene različite obaveštajne magle kao uvod u znatno ozbiljnije događaje koji u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj slede. Da li su domaće snage dorasle većoj igri velikih obaveštajnih službi, samo vreme može pokazati. Branislav Božić