Popravni ispit

Sudeći po razvoju događaja poslednjih dana, izgleda da nikome nije nešto preterano stalo do vršenja vlasti u Beogradu. Niko se ne utrkuje ni da pokuša da napravi većinu, već više onako neobavezno ćaskaju ko koliko ima u teoriji, i opozicija i vlast tvrde da baš oni imaju više poslanika, ali se i dalje ništa ne dešava. Goran Vesić, čovek koji bi koliko sutra preuzeo bilo koju funkciju u prestonici, pa makar to bila i funkcija zamenika Aleksandra Šapića, na svoju žalost - ali na sreću građana - sada je van postizborne kombinatorike, a ovi koji bi time trebalo da se bave, kao da ne žele time da se bave. I možda je zato kao spas došla najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je spreman da prihvati ideju jednog od lidera opozicije, Dragana Đilasa, da izbori u Beogradu budu kompletno ponovljeni krajem ove ili početkom sledeće godine. Do tada, svi možemo da se pravimo da se ovo nije desilo, a posebno Srpska napredna stranka kao najveći gubitnik ovih izbora.  Dok ponovo ne izađemo na birališta, grad bi mogla da vodi neka zajednička tehnička gradska vlast, eto ideje da svi malo podele odgovornost ili neodgovornost, zavisi kako ko gleda. Nadajmo se samo da nikome neće pasti na pamet da taj posao poveri gorepomenutom Vesiću, jer u tom slučaju znate šta? Možemo mi bez vlasti tih šest, devet ili dvanaest meseci, nije frka. Dobra stvar kod ponavljanja izbora je i to što će svi akteri imati vremena da poprave ono što na ovim nisu uradili kako treba. Naprednjaci bi, recimo, mogli da ne šalju Anu Brnabić ni na kakve mitinge, s obzirom na to da njeni nastupi nisu govori već tempirane bombe koje vrlo lako eksplodiraju i raznesu bar par procenata rejtinga. „Moramo“ bi morali da se manu pevanja pesmica, a sličan savet bi mogao biti upotrebljiv i za Miloša Jovanovića iz koalicije NADA.  „Ajmo ljudi“ bi mogli da se ujedine sa ostatkom ideološki im bliske opozicije, čisto da posle ne bude „Ajmo ljudi, fali nam još 1.800 glasova, izađite na izbore, pliiiiiiiz!“ Boško Obradović bi morao ranije da predstavi Branimira Nestorovića kao svog aduta na nivou grada, jer bi Nestorović u tom slučaju mogao da Beograđanima ponudi da sa tradicionalno zagušenih gradskih ulica pređu na transport putem teleporta i vremeplova, koje bi im on obezbedio. Ovo predizborno obećanje bi Dverima moglo da donese još koji procenat kod onih glasača koji se ne sećaju Nestorovićevih saveta na početku pandemije. Kod njih bi mogla da prođe priča: „Gužva u Beogradu je najsmešnija u istoriji i to vrlo lako može da se reši, gledao sam ja na internetu, pazite sad ovo!“  Lideru Socijalističke partije Srbije Ivici Dačiću bilo bi najpametnije da predizborne nastupe u kojima govori zameni predizbornim nastupima u kojima peva, ako već ne može skroz da ćuti, jer se pokazalo da se nikad ne zna šta će mu koalicioni partneri iz SNS-a zameriti. I naravno, čak i ako bude pevao, moraće da vodi računa da u repertoaru ne bude nekih ruskih pesama poput Kaljinke. Neko bi opet mogao pogrešno da protumači.  Da zaključimo - vremena imate i počnite da se spremate već sada. Nemojte biti kampanjski studenti, pa da vam posle Vučić bude kriv. I Dačić. I Đilas. I Boško. I Boris. I Milica Zavetnica. I Ponoš. I Vladeta. I Brnabić…