I ministarka privrede umešana u izvoz oružja

Minobacače koje sada koristi ukrajinska vojska u obračunu sa ruskim snagama izvezla je državna fabrika Prva petoletka Namenska iz Trstenika (PPT Namenska) i to dok je njome kao direktorka rukovodila Anđelka Atanasković, još aktuelna ministarka privrede u Vladi Srbije. NIN ekskluzivno otkriva da je put Ukrajine 6. decembra 2016. iz fabrike u Trsteniku krenuo kamion sa 50 minobacača M57 za mine kalibra 60 milimetara. Ove minobacače na poligonu, za vežbe gađanja 1. decembra 2017. koristile su najelitnije oružane snage Ukrajine. O tim aktivnostima 3. decembra 2017. na zvaničnom Jutjub kanalu TV i radio studija Ministarstva odbrane Ukrajine (Ukrainian military TV) objavljen je video „ATO. Minobacači, Snage za specijalne operacije“, u trajanju od dva minuta i 56 sekundi. Pre nekoliko dana minobacači M57, proizvedeni u PPT Namenska, viđeni su i na snimcima ruskih snaga, koje su ih zarobile kod ukrajinske luke Marijupolj. Prema podacima specijalizovane onlajn platforme 52WMB (koja evidentira uvozno-izvozne poslove za 32 države, među kojima je Ukrajina) navodi se da je tih 50 minobacača, u tovaru teškom 1.200 kilograma, stiglo u Ukrajinu 13. decembra 2016. i da je za njih državno preduzeće Ukrinmaš platilo ukupno 266.751 dolar. To znači da je cena jednog minobacača M57, po kojoj je poljska firma Natan prodala ukrajinskom Ukrinmašu 5.335 dolara. NIN saznaje da je i ovo oružje izvezeno preko privatne firme Tehnoremont, za koju je posredovao visoki funkcioner SNS-a Miodrag Pušica. Ugovor između ove srpske firme i poljskog Natana potpisan je nakon prve isporuke mina kalibra 60 milimetara iz Krušika aprila 2016. Dokumenti do kojih je NIN došao ukazuju na sumnju da je i u ovom poslu bilo primesa korupcije. NIN, naime, saznaje da PPT Namenska ne izvozi minobacače M57 za mine od 60 milimetara za cenu veću od 3.500 dolara po komadu. To znači da su ovoj fabrici iz Trstenika, čija je direktorka u to vreme bila sadašnja ministarka privrede, tih 50 minobacača plaćeni najviše 175.000 dolara, dok su krajnjeg kupca iz Ukrajine oni koštali 266.751 dolar, pa je za pretpostaviti da je razlika u ceni od 91.751 dolar završila kod privatnih trgovaca oružjem. Tako su praktično od svaka tri dolara za minobacače dva uplatili državnoj fabrici, a jedan zadržali za sebe. NIN je ranije predočio dokumente o izvozu mina kalibra 60 milimetara iz Krušika za Ukrajinu, 2016. i 2018. Ispostavilo se da to nisu bile jedine isporuke oružja, a pitanje je i da li je ova, treća isporuka minobacača poslednja, ili ih je bilo još. U svakom slučaju ova pošiljka je samo još jedna u nizu potvrda da predsednik Srbije Aleksandar Vučić novembra 2019. nije govorio istinu, kada je tvrdio da je samo jedna isporuka oružja iz Srbije završila u Ukrajini. On je tu tvrdnju izneo nakon što su mine, koje su iz Krušika izvezene u aprilu 2016, tri godine kasnije pronađene u Donbasu. Prema raspoloživoj dokumentaciji, vrlo je verovatno da je i minobacače iz Trstenika M57 za mine od 60 milimetara takođe naručila kiparska firma Petralink (PetraLink). NIN je u broju od 14. aprila 2022. objavio zapisnik o poseti predstavnika Petralinka Vitalija Dementijeva valjevskom Krušiku -„Poseta predstavnika inopartnera iz Ukrajine“ 2. novembra 2015. U tom dokumentu se navodi da je, osim za Krušikove mine od 60 milimetara, Dementijev tada bio zainteresovan i za nabavku „140 minobacača od 120 milimetara i 48 minobacača kalibra 82 milimetra“. Dobro upućeni u trgovinu oružjem zato sumnjaju da 50 minobacača od 60 milimetara, za koje postoje pisani tragovi, nisu jedini koji su isporučeni iz PPT Namenske, jer se u fabrici u Trsteniku izrađuju i minobacači od 120 i 82 milimetra. Iako je sedište Petralinka na Kipru, vlasnik te firme je ukrajinski državljanin Vladimir Petenko, sin ukrajinskog general-majora istog imena i prezimena, čije ime je spominjano na suđenju u Italiji devedesetih godina zbog izvoza oružja Hrvatskoj, dok je ta zemlja bila pod embargom, zabranom uvoza oružja. Anđelka Atanasković, „žena zmaj“, kako ju je jednom nazvao predsednik Vučić - ministarka je privrede u odlazećoj vladi, a sama je u više navrata isticala da je članica SNS-a od osnivanja 2008. Četiri godine ranije, 2004. bila je kandidatkinja Srpske radikalne stranke za odbornicu u Skupštini opštine Trstenik, a kasnije se među prvima priključila SNS-u. NJen suprug Gerasim Atanasković takođe je član SNS-i predsednik Skupštine opštine Trstenik. Zanimljivo je da su 2018. za počasne građane Trstenika izabrani predsednik Vučić i Anđelka Atanasković, a 2019. i direktor BIA Bratislav Gašić. Nezvanično u Ministarstvu odbrane govore da su porodice Atanasković i Gašić „kućni prijatelji“. Atanasković je postala direktorka PPT Namenske 2014. i to, kako saznajemo, na insistiranje Vučića, koji ju je 2020. postavio i za ministarku privrede. Na lokalnim izborima 2016. bila je prva na listi „Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje“ i izabrana je za odbornicu u SO Trstenik. I na izborima 2020. izabrana je za odbornicu u SO Trstenik, a za ministarku privrede imenovana je oktobra iste godine. NJen suprug Gerasim Atanasković dopao je u žižu javnosti septembra 2021, kada ga je građevinski inspektor iz Trstenika Aleksandar Stanković optužio da ga je fizički napao u službenim prostorijama nakon što je zatvorio bespravno gradilište Atanaskovićeve bliske rođake. „Besan se okomio na mene i gađao me rešenjima. Pitao me zašto neću da idem i otvorim gradilište. Rekao sam da ću to da uradim, kada me pismeno obaveste da su uklonili sve što je sagrađeno bez dozvole. Atanasković mi je onda pretećim glasom rekao da će ona da ukloni, a da ću ja da vidim šta će posle biti sa mnom“, ispričao je inspektor Stanković za Nova S. Anđelka Atanasković vodila je Prvu petoletku i kada je preduzeće GIM, za koje je posredovao sada pokojni Branko Stefanović, otac ministra odbrane Nebojše Stefanovića, 2016. zaključilo ugovor sa fabrikom iz Trstenika. NIN je imao uvid u ugovore kojima je GIM sa Krušikom iz Valjeva i PPT Namenskom sklopio poslove vredne 7.184.000 dolara, a isto oružje je kupcima u Saudijskoj Arabiji isporučio za 12.462.000 dolara. PPT Namenska pod njenim rukovođenjem izvezla je minobacače i Jermeniji i to preko firme Vektura trans, čiji je vlasnik finansijer SNS-a Slobodan Tešić. Zbog tog izvoza kasnije je, u junu 2020, izbio diplomatski skandal sa Azerbejdžanom. U „paking listi“, u koju je NIN imao uvid, pobrojano je šta se sve prevozilo u tri avionska leta od Niša do Jerevana 3, 4. i 5. septembra 2019. Iz tog dokumenta vidi se da je tada prevezeno 6.384 mina kalibra 120 milimetara iz Krušika, tri protivavionska topa oznake M55A4 iz Zastava oružja i 100 minobacača za mine kalibra 120 milimetara iz PPT Namenske. Ovaj izvoz, osim što je izazvao diplomatski skandal i prevremeno vraćanje dela kredita Srbije Azerbejdžanu, stvorio je sumnju da je bilo i korupcije. U ceo posao bila je uključena firma sa Maršalskih Ostrva, jednog od poreskih rajeva. Fabrika u kojoj je decenijama radila Anđelka Atanasković među onima je koje su poslednjih godina sarađivale sa privatnim trgovcima oružjem. I dok su oni postajali sve bogatiji i bogatiji, dobit PPT Namenske, kao i većine drugih državnih fabrika naoružanja i vojne opreme, topila se. U 2018. fabrika iz Trstenika imala je neto dobit skoro 295 miliona dinara, godinu dana kasnije ona je pala na 91,5 miliona, a 2020. na samo 55,7 miliona dinara. Poređenja radi, samo jedna Tešićeva firma, Vektura trans, sa samo 10 zaposlenih, 2019. iskazala je neto profit od 295 miliona dinara, tri puta veći od PPT Namenske, koja je u to vreme imala 700 zaposlenih. Pri tome, u Napomenama uz finansijske izveštaje za 2018. PPT Namenska navodi se da ta firma ima bruto potraživanja od dve firme Slobodana Tešića, od Partizan teka 705,9 miliona i Vekture trans 197,6 miliona dinara. Na toj listi su i drugi, ovdašnjoj javnosti već poznati trgovci oružjem, GIM (201,8 miliona), Tehnoremont (169,4 miliona) i Internešnel golden grupa iz Abu Dabija (772,5 miliona). Takođe, i u revizorskom izveštaju Državne revizorske institucije o poslovanju PPT Namenska stoji, između ostalog, da „je iskazan prihod od prodaje proizvoda posredstvom komisionara u iznosu od 1,15 milijardi dinara na osnovu nepotpune dokumentacije, odnosno da u vreme sastavljanja finansijskog izveštaja za 2017. i 2018. PPT Namenska nije imala obračune komisione prodaje sa potrebnom dokumentacijom, nego je prihode od prodaje proizvoda na inostranim tržištima preko komisionara iskazivala na osnovu faktura“. Drugim rečima, revizor je tada uočio da je taj prihod - umesto da se prikaže na osnovu obračuna komisione prodaje koji izdaje komisionar - prikazan na osnovu faktura koje je izdala sama Prva petoletka. Time se samo dodatno stvara sumnja da se i ovim preduzećem rukovodilo tako što su se na njegovu štetu punili džepovi privatnih posrednika u trgovini oružjem, takozvanih komisionara. Sve ovo, kao i znanje da su u vreme njenog direktorovanja Prvom petoletkom minobacači završili u Ukrajini, nije smetalo predsedniku Vučiću da joj udeli kompliment „žena zmaj“, jer je navodno PPT Namensku „podigla iz pepela“, a posle toga i da je kao lider SNS-a postavi za ministarku u vladi Ane Brnabić, gde joj društvo prave i Aleksandar Vulin i Nebojša Stefanović, čija su ministarstva davala saglasnost za sav izvoz oružja, koje je završilo u Ukrajini. A po važećim zakonima, naoružanje i vojna oprema ne smeju biti isporučeni na drugu destinaciju bez znanja i odobrenja države iz koje je prodavac. Zakon propisuje i da prodavac mora pribaviti izvoznu dozvolu koju odobrava ili ne odobrava Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, ali tek na osnovu saglasnosti Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane (koje nedeljno dobija izveštaje iz svih namenskih fabrika i postavlja članove njihovih nadzornih odbora), Ministarstva unutrašnjih poslova i BIA. Direktor BIA je od 2017. Bratislav Gašić, koji je bio ministar odbrane do februara 2016, kada je baš u Trsteniku seksistički uvredio novinarku. BIA je pod njegovim rukovodstvom dala saglasnost najmanje za jedan izvoz mina iz Krušika, koje su završile u Ukrajini, o čemu je NIN pisao 14. aprila. Američki NJujork tajms objavio je nedavno da američki dobavljači naoružanja već duže vreme sarađuju sa fabrikama municije u istočnoj Evropi kako bi pomogli ukrajinskoj strani u ratu. Kao jednu od zemalja iz kojih dolazi oružje na front navodi i Srbiju. U tekstu se tvrdi da je jedna od kompanija uključenih u pronalaženje fabrika koje mogu da proizvode „nestandardno“ oružje i municiju Florida ultra difens, koja sarađuje sa proizvođačima oružja u Rumuniji, BiH, Srbiji, Slovačkoj, Češkoj i Bugarskoj. I na fotografijama objavljenim u reportaži ruske Komsomolske pravde od 22. aprila 2022. jasno se mogu videti mine 60 milimetara iz valjevskog Krušika. U gradu Balakleja, koji se nalazi 90 kilometara jugoistočno od Harkova, ruske snage zauzele su najveće skladište oružja i municije u celoj Ukrajini, u kojem su bile i mine proizvedene u Krušiku 2018. Srpski zvaničnici i dalje za sada ne odstupaju od izjave predsednika Vučića iz novembra 2019, o samo jednoj isporuci mina iz Krušika koja je završila u Ukrajini. U pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa Ministarstvo trgovine, nadležno za izdavanje izvoznih dozvola za naoružanje i vojnu opremu, pre nešto više od mesec dana navelo je: „Prema podacima koji su nam dostupni utvrđeno je da u periodu od 2014. do 2021. nije bilo izvoza NVO (naoružanja i vojne opreme) u Ukrajinu.“ I rukovodstvo Krušika je 8. marta 2022. izdalo saopštenje, kojim je pokušalo da potvrdi neistinitu Vučićevu tvrdnju: „Povodom naslova koji su se pojavili u pojedinim medijima, gde se HK Krušik dovodi u vezu sa minobacačkim minama pronađenim na teritoriji Ukrajine, dajemo sledeće saopštenje za javnost: spomenute minobacačke mine 60 mm su proizvedene u našoj fabrici tokom 2016. U skladu sa ugovornim obavezama municija je izvezena krajnjem korisniku iz Evropske unije u skladu sa važećim zakonom i propisima. Za predmetni ugovor, shodno zakonu Republike Srbije, izdata je izvozna dozvola, od strane nadležnog ministarstva.“. To saopštenje izdato je kada su se sa ukrajinskog ratišta pojavili video-snimci i fotografije mina 60 milimetara proizvedenih u ovoj fabrici 2016. Ubrzo su i oni demantovani, kao i Vučić, jer su se samo pet dana kasnije, 13. marta, pojavili novi video-snimci i to mina proizvedenih u Krušiku 2018, a NIN je 14. aprila objavio i deo dokumenata o tom izvozu. Na specijalizovanoj onlajn platformi 52WMB navodi se i cena od 82,59 dolara, po kojoj je poljski Natan svaku minu iz Krušika prodao ukrajinskoj kompaniji Ukrinmaš. Taj podatak podgreva sumnju da je Krušik oštećen i u ovoj, kao i u brojnim drugim transakcijama sa povlašćenim privatnim trgovcima naoružanjem, bliskim vlastima, o čemu je prvi javnost obavestio uzbunjivač Aleksandar Obradović. Tehnoremont je, naime, iste mine, koje je Natan prodao Ukrajincima, Krušiku plaćao po ceni od 45,20 dolara za komad. Razlika za 30.000 mina između početne cene, isplaćene Krušiku i konačne, koju su platili Ukrajinci, veća je od 1,12 miliona dolara. Vlasti u Srbiji se ne obaziru na NIN-ove dokaze o izvozu oružja koje je završilo u Ukrajini, niti o sumnji da je koruptivnim kanalima deo novca od prodaje oružja umesto na računima državnih fabrika završio u džepovima privilegovanih trgovaca bliskih SNS-u. Ali, za vlast bi mnogo veći problem moglo da bude to što su o ovim sumnjivim poslovima počeli da pišu i vodeći američki i ruski mediji. Vuk Z. Cvijić