Dolazi li savršena oluja

Ide li globalna ekonomija u susret savršenoj oluji, u vidu ulaska Evrope Kine i Sjedinjenih Država u period privrednog usporavanja u drugom delu ove godine? Rizik globalne recesije uvećava se iz dana u dan. Recesija u Evropi skoro je neizbežna ukoliko rat u Ukrajini eskalira, a Nemačka, koja se zasad odlučno opire pozivima da obustavi uvoz ruskog gasa i nafte, konačno podlegne pritiscima. Kini postaje sve teže da održi pozitivan rast u situaciji kad sprovodi drakonske mere zaključavanja kako bi sprečila širenje kovida-19, usled čega je Šangaj već potpuno stao, a isto bi moglo da se desi i s Pekingom. Zapravo, sasvim je moguće da je kineska privreda već ušla u recesiju. A budući da potrošačke cene u SAD trenutno rastu najviše u poslednjih 40 godina (inflacija je u martu dostigla 8,5 odsto i tolika nije bila još od decembra 1981. – prim. ur.), izgledi za meko prizemljenje cena a da to ne nanese veliki udarac privrednom rastu čine se sve manjim. U privatnim i zvaničnim ekonomskim prognozama odnedavno se u fokus stavljaju regionalni rizici, ali se možda premalo naglašava to do koje mere se ti rizici uzajamno multiplikuju. Široko rasprostranjena zaključavanja u Kini, na primer, na kratak rok izazvaće haos u globalnim lancima snabdevanja, podići inflaciju u SAD i sniziti tražnju u Evropi. U normalnim okolnostima ovi problemi bi mogli biti umanjeni snižavanjem cena sirovina. Ali kako kraj rata u Ukrajini nije na vidiku, globalne cene hrane i energenata verovatno će ostati visoke u svakom scenariju. Recesija u SAD, posebno ako bi je izazvale Federalne rezerve podizanjem referentne kamatne stope u više navrata, mogla bi da smanji globalnu potražnju za uvoznom robom i izazove haos na finansijskim tržištima. I mada se recesije u Evropi na globalnom planu uglavnom reflektuju kroz smanjenu tražnju, usporavanje izazvano ratom u Ukrajini moglo bi da širom sveta radikalno uzdrma poverenje poslovnog sveta i finansijskih tržišta. Koliko je verovatan svaki od ovih događaja? Kineska putanja rasta odavno usporava, i samo je kombinacija sreće i uglavnom kompetentno makroekonomsko upravljanje sprečavaju da se strmoglavi. Ali nema tog makroekonomskog upravljanja koje može da spasi stvari ukoliko kinesko rukovodstvo na pogrešan način rešava problem s kovidom. Većina azijskih zemalja u međuvremenu je odustala od strategije nultog kovida i prešla na režime čiji je cilj da se bolest drži pod kontrolom kao endemska pretnja i da se više ne tretira kao pandemija. Ali ne i Kina. Tamo vlada troši ogromna sredstva kako bi prazne kancelarije u centru kineskih gradova pretvorila u karantinske centre. Možda su novi karantinski centri briljantna ideja, način da se kineski prenaduvani građevinski sektor preusmeri na društveno korisnije aktivnosti, umesto na upuštanje u nove projekte uprkos tome što se u Kini godinama previše gradilo (na šta smo Juančen Jang iz Međunarodnog monetarnog fonda i ja upozoravali pre dve godine). Ili možda kineski lideri znaju nešto što njihove zapadne kolege ne znaju o urgentnosti sprovođenja priprema za neku narednu pandemiju, u kom slučaju bi osnivanje karantinskih centara moglo da ispadne vizionarski potez. Pre će, međutim, biti da se Kina zaleće na vetrenjače u pokušaju da ukroti rastuće zarazni virus, u kom slučaju će se ovi centri ispostaviti kao veliko rasipanje sredstava, a zaključavanja kao uzaludna. Rizik da u SAD dođe do recesije nesumnjivo je postao veliki, pri čemu trenutno najveća neizvesnost postoji oko njenog tajminga i snage kojom će pogoditi američku privredu. Lakomisleno i naivno gledanje na stvari po kome će inflacija sama od sebe početi značajno da opada, pa Federalne rezerve stoga neće morati da previše podižu referentnu kamatnu stopu, iz dana u dan zvuči sve dubioznije. Budući da je tokom pandemije štednja znatno porasla, verovatniji scenario je da će potrošačka tražnja ostati visoka, što će onda probleme s lancima snabdevanja učiniti još gorim nego što već jesu. Istina, čini se da američka administracija sužava obim stimulativnih mera, ali to će uvećati zabrinutost da sledi recesija, čak i ukoliko bi se time postiglo da inflacija malo opadne. Ako bi se sa stimulativnim merama nastavilo punom snagom kao do sada - a budući da je ova godina u SAD izborna, što ne bi? - onda će to zadatak koji imaju Federalne rezerve učiniti još težim. Evrope pak što se tiče, negativni uticaj ekonomskog usporavanja u Kini i SAD ugrozio bi njen privredni rast sve i da nije rata u Ukrajini. Rat je, međutim, znatno uvećao rizike po Evropu - kao i njenu ranjivost. Rast je već sada slab. Ako predsednik Vladimir Putin posegne za hemijskim ili taktičkim nuklearnim oružjem, Evropa će biti primorana da odlučno preseče svaku vezu s Rusijom, što će imati velike posledice kako po evropsku privredu tako i po stepen rizika od dalje eskalacije, što bi uz ostalo moglo da znači uvođenje sankcija i Kini. Istovremeno, evropske vlade su pod rastućim pritiskom da znatno povećaju izdvajanja za odbranu. Jasno je da će ekonomije u usponu i siromašnije zemlje u razvoju u slučaju globalne recesije trpeti teške posledice. Čak i zemlje koje izvoze energente i hranu, pa su dosad imale ekonomske koristi od rata zbog visokih cena te robe, verovatno će se suočiti s problemima. Ako bude sreće, rizik sinhronizovanog globalnog ekonomskog zastoja će se do kraja 2022. smanjiti. Ali u ovom trenutku, izgledi da u Evropi, SAD i Kini dođe do recesije su prilično veliki i nastavljaju da rastu, pri čemu bi kolaps u jednom od tih delova sveta uvećao izglede da do kolapsa dođe i u ostalima. Rekordno visoka inflacija tu nimalo ne olakšava situaciju. Nisam siguran da su političari i kreatori politika dorasli izazovu koji bi uskoro mogao da se nađe pred njima.