Током пет минута наде да би у Београду могло да дође до промене власти а самим тим и заустављања девастације целокупног културног наслеђа, опозиционе странке су отишле и корак даље – понудиле су решења да се неке ствари врате у првобитно стање. Рецимо, да железничка станица поново дошета где јој је и место, а да са Савског трга одшета напредњачко-руска замисао Стефана Немање. Том приликом је Ирина Суботић, историчарка уметности из организације Европа Ностра, дала два предлога: један да се споменик измести а други да остане ту где јесте, али да уз њега „стоји врло јасно написана формулација, читава легенда, која би објаснила зашто је тај споменик ругло, зашто је лош за Београд, и зашто ту њему не би требало да буде место“. Сутрадан су се на њу устремили сви таблоиди уз ону познату да се „придружује хајци опозиционе београдске ’елите‘ на родоначелника српске државе“, до сасвим оригиналне измишљотине да се заложила да се поред споменика постави „табла срама“.