Stare boljke nove fiskalizacije

Poslednjih meseci postali su pravi esnaf. Poznati u javnosti kao pijačni prodavci, pojam na koji stariji sugrađani gledaju kao eufemizam u odnosu na to kako su bili poznati u vremenima dok su na pijace uglavnom dolazili oni koji robu i proizvode. Suštinski, prave male trgovine na otvorenom. U tom šarenišu instant kafa, sireva u mrežicama, čokolada, biskvita, sijalica - minjonki, gajtana, okastih ključeva, gedora i plastičnih cevi, jedne stvari nema. Da ne bude papirića sa sitnim brojkama, preračunatim PDV-om i QR kodom na dnu, pijačni prodavci išli su i do onoga koji o svemu odlučuje, a malo toga i potpisuje. Nisu oni to imali ni ranije, pa se ta promena neće ni osetiti. NJihov primer i posetu predsedniku Aleksandru Vučiću, ili bar ministru finansija Siniši Malom, nisu pak sledili trgovci koji rade „pod krovom“. Nisu ni želeli, bar dok nisu naišli na Scilu i Haribdu nove fiskalizacije. Šest meseci, rok koji je ostavljen da se završe potrebne promene, na prvi pogled bio je dovoljan. Pokazaće se, međutim, da su i oni koji su, netipično za Srbiju, u proces krenuli blagovremeno, pred sam kraj roka bili u neprilici. U cajtnotu se našla i jedna beogradska radnja na Starom gradu. Novu kasu postavili su na vreme, ali uz mnogo ubeđivanja programera da nađu slobodne termine. Na kraju, posao je završen na Uskrs i to posle podne. NJegov kolega iz susedne opštine nije bio te sreće. Na aktiviranje kase čekao je još nekoliko dana posle roka, iako je još početkom godine poručio sve što mu je potrebno. Kaže, nije bilo uređaja, ali i dodaje da je imao sreće, jer je na kraju dobio jedan od onih koji su najpre isporučeni velikom trgovinskom lancu, pa vraćeni na servis, popravljeni, ponuđeni i prihvaćeni bez razmišljanja. „Od dve kase su nam napravili jednu, ali najvažnije je da je stigla“, kaže. I to pre inspekcije. Problema je bilo i da se pronađu programeri za one koji su morali da prilagođavaju programe. Naročito zbog toga što su pojedina uputstva od državnih organa stizala u „zaustavnom vremenu“. Naravno, nije pomoglo ni to što su i firme u velikom broju čekale da dogori sa vremenom. Iako za ljude koji nemaju radnje problem izgleda možda i banalno, on to nije. Ministarstvo finansija ostavilo je prethodnih šest meseci da svi obveznici fiskalizacije pređu na model e-fiskalizacije, koji podrazumeva upotrebu novog hardverskog ili softverskog rešenja. U skladu sa tim, od 1. maja moraju da izdaju nove fiskalne račune sa QR kodom. Za to su dakle bile neophodne tehničke izmene. Promene su finansirane iz budžeta. Tehničke izmene su, pak, iz tehničkih razloga postale tehnički problem. Firme koje imaju više maloprodaja imale su i više problema, jer im je i bilo potrebno više vremena, priča vlasnik jednog lanca prodavnica srednje veličine. Pre svega, kaže, da stigne sva potrebna tehnika. Potom da se štampači testiraju za programe koji se koriste, da vlasnici programa imaju licencu. Nekoliko dana pre isteka roka još su čekali na delove opreme, iako su je naručili nekoliko nedelja ranije. Sa druge strane, ima i velika očekivanja od e-fiskalizacije, pre svega da „ubije sivo tržište koje nam je ozbiljna konkurencija“. Borbi protiv crnog tržišta trebalo bi da pomogne direktna veza sa Poreskom upravom. Dodao je i da bi rešenje bilo da se rok produži za mesec dana. To se, pak, nije dogodilo, a Ministarstvo finansija - koje u ovom slučaju prinadležnosti nije prenelo na Predsedništvo Srbije – to nije ni nagoveštavalo. Kontrole su krenule posle prvomajskih praznika. Posle prve, kako je saopšteno, bilo je izrečeno devet kazni. Te firme zatvorene su na 15 dana. „U novom sistemu je primećeno da postoji, na primer, obveznik koji poseduje objekte na nekoliko desetina lokacija širom zemlje, da je uzeo subvencije koje je davala država, a da još uvek nije čak ni zatražio bezbednosni element. Samim tim nema ni fiskalni uređaj, odnosno nije još ni započeo proces e-fiskalizacije. Obveznici su imali šest meseci tranzicionog perioda da pređu na novi model“, saopšteno je posle kontrole. Inače, zabrana obavljanja delatnosti se uvek prvi put izriče na 15 dana. Ukoliko se u roku od 24 meseca ponovo utvrdi nepravilnost, onda se „rampa“ spušta na 90 dana. Ako se nepravilnost još jednom ponovi, lokal se zatvara – i na godinu dana. Uz to propisane su i novčane kazne. Iako nisu imali informacije „sa ulice“, ali u doslovnom smislu te reči, kao što su imali od pijačnih prodavaca, u resornom ministarstvu ne mogu da kažu da nisu dobijali upozorenja na vreme. Na primer, dve nedelje pre isteka roka na portalu neobilten, specijalizovanom za podršku privrednicima, obrazloženo je da su postavljeni neadekvatan plan i neadekvatan rok za sprovođenja projekta. Ukazali su da su tek nedavno bile „završene poslednje izmene propisa i tehničke izmene u vezi sa projektom“. Takođe i da većina proizvođača nije blagovremeno dobila sva odobrenja za elemente fiskalnog uređaja. Praktično, nije bilo bitno kad je neki element naručen, jer do poslednji nekoliko nedelja procesa nije ni mogao da bude isporučen. Milena Amon iz udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ kaže za NIN da su prva iskustva „katastrofalna“. Dodatni jed među privrednicima, po njenim rečima, izaziva i to što su poreznici „selektivni“, a u prilog te tvrdnje navodi da „pojedini veliki lanci prvih dana nakon isteka roka naočigled svih i dalje rade na starim kasama i to im se toleriše“. „Nekima nisu stigle poručene i plaćene kase, ljudi ne znaju da li da rade na starim ili da ne rade. Imaju probleme i oni koji su kase pustili u upotrebu - jednostavno neke ne rade. Imali smo primer i da kasa ne sabira kako treba. Nova oprema se kvari, a onda dok se ne popravi, radnja ne može da izdaje papirne račune, pa su praktično privrednici onemogućeni da rade“, ističe sagovornica NIN-a i precizira da su neki nastavili da rade sa starim kasama. „Poreznici kad dođu kažu - vi tužite dobavljače, a ako je dobavljaču roba na carini? Valjda je cilj da se radi, a ne da se tuže svi ukrug“, konstatuje Milena Amon. Ona ukazuje i da su problematične sve avansne uplate, bez obzira na to da li su u kešu ili bezgotovinske. „Te uplate se moraju evidentirati naknadno kako bi se znalo koliko pazara uplaćujete. Problem su i uplate koje vam legnu onlajn. Legnu vam danas, a vidite ih na izvodu sutra i onda kucate račun kada ih vidite na izvodu, što vas vodi u pravnu nesigurnost, jer možete da budete u prekršaju. Računovodstvena komora je upozoravala da nisu svi uređaji opremljeni adekvatnom analizom koja može na kraju dana da izbaci sve što je bitno za knjiženje, to je stavka koja nije rešena i zato bi trebalo odložiti tranzicioni period do kraja godine“, savetuje Milena Amon. Vojislav Stevanović