Legalizacija nasilja nad životom žena

Ta moćna reč „život“ pogađa pravo u metu kada se upotrebljava u sloganima, parolama, diskusijama, a kada joj se doda jedno „za“ onda postaje zvučan naziv iza koga je moguće sakriti mnogo toga, pa i nasilje nad životom. Takvu jednu bitku upravo gledamo, dok stižu vesti da je američki Vrhovni sud spreman da ukine ženama slobode za koje se mislilo da su zauvek osvojene i vrati se pet decenija unazad. Papiri su procurili u javnost preko sajta Politiko, koji je objavio da je u pripremi novi zakon o abortusu, koji će ukinuti onaj iz 1973, kojim je ova intervencija legalizovana. Da bi tako nešto moglo da se dogodi već su nagoveštavale odluke koje su pojedinačne države donosile u poslednjih godinu dana menjajući zakone koji su donedavno davali slobodu odluke ženama. Samo tokom ove godine doneto je oko 90 zakona koji sužavaju mogućnosti, a za mnoge i onemogućavaju da se izvrši abortus. Tu su i odredbe koje će stupiti na snagu onog časa kada Vrhovni sud donese odluku, što se očekuje u junu i, desi li se ono što se navodi u objavljenim dokumentima, milioni žena ostaće bez svojih prava. Do sada je bilo dozvoljeno izvršiti abortus u prva tri meseca trudnoće, a u određenim slučajevima i posle tog perioda. Osim medicinskih razloga, do prekidanja trudnoće posle dvanaest nedelje dolazi i zbog nedostatka novca, nemogućnosti da se izostane sa posla ukoliko treba putovati do klinike ili drugih prepreka, poput zbrinjavanja druge dece, koja ne mogu da ostaju sama i sličnih problema sa kojima se najčešće nose žene iz siromašnijih slojeva. I dok su se širom sveta zakoni uglavnom menjali davajući veća prava, u poslednje tri decenije restrikcije su uvele samo tri države - Poljska, El Salvador i Nikaragva. Poljska je prošle godine zabranila abortus zbog bolesti fetusa, što je bio formalno najčešći razlog, odnosno jedini način da se izvrši abortus po već sasvim dovoljno restriktivnim zakonima. Ta odluka donela je samo nove nevolje i oterala desetine hiljada žena lekarima u susednim državama. U Evropi samo Malta potpuno zabranjuje prekid trudnoće, uz Andoru i San Marino. Irska je pre tri godine, posle referenduma, promenila zakon i legalizovala prekid trudnoće. Uglavnom, evropske države dozvoljavaju abortus do dvanaeste nedelje, a za slučajeve ugroženog zdravlja ili života žene moguće ga je izvršiti i kasnije. To je pravo ipak osetljivo pitanje, toliko da se reakcije kreću od prepreka koje država postavlja u Poljskoj, do demonstracija u Nemačkoj zbog toga što se ove odredbe, koje pritom ne ugrožavaju slobodu niti odluku žene, nalaze u krivičnom zakonu, što je, smatraju, uvredljivo. U Hrvatskoj upravo traje borba žene kojoj je u 27. nedelji trudnoće saopšteno da je dete teško bolesno i da može umreti i pre rođenja, ali joj, uprkos tome što joj zakon daje to pravo, niko nije izašao u susret. Lekari se pozivaju na prigovor savesti i ne žele da prekinu trudnoću. To je postalo političko pitanje, gde se ljudi u vrhu države prepucavaju, dok žena čeka da vidi hoće li morati da po pomoć ode u Sloveniju. To nije jedinstven slučaj, mnoge su države spremne da daju prava na papiru, ali kada treba da ih ostvare, žene nailaze na prepreke koje ih potpuno onemogućavaju da to pravo ostvare. Zvanično, abortus je potpuno zabranjen u Egiptu, Iraku, Filipinima, Laosu, Senegalu, Nikaragvi, El Salvadoru, Hondurasu, Haitiju i Dominikanskoj Republici, a dozvoljen samo u slučaju kada je ugrožen život žene - u Nigeriji, Brazilu, Venecueli, Iranu Avganistanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Mjanmaru i Čileu. Sličan zakon na snazi je i u Meksiku, ali je prošle jeseni nekoliko meksičkih država to promenilo i odobrilo prekid trudnoće u prvim mesecima. U decembru Argentina, država sa do tada najrigoroznijim zakonima protiv abortusa, legalizovala je pravo na prekid trudnoće do 14. nedelje. Uz to je doneta i odluka o zdravstvenoj zaštiti trudnica i majki male dece. To nisu bile lake odluke za zemlju Latinske Amerike gde su zakoni uglavnim veoma strogi, a uticaj crkve jak. Hoće li Amerika izaći iz tog društva u kome se našla još sedamdesetih godina saznaćemo u junu, ali zabrinjavajući trend i otkriće da je ideja o ukidanju sloboda ženama stigla tako daleko, pokrenuli su debate o mnogim drugim aspektima pozicije i prava žena. Tako se prolajf pokret, kako sebe nazivaju zagovornici novog zakona, pokazao kao zapravo prepreka u zaštiti - zdravstvenoj, socijalnoj, ekonomskoj - kako žena, tako i dece. Zna se šta donose zabrane ovog tipa, one guraju žene u ilegalne ordinacije, povećavajući komplikacije i smrtnost. Primoravanje na rađanje slabi šanse žena da se obrazuju, učestvuju na tržištu rada, gura ih u siromaštvo, otežava život cele porodice i već rođene dece. To potpuno menja položaj žena. A od feminističkih pokreta se može čuti da je i sama ideja potekla ne bi li se žene onemogućile da učestvuju u društvenom životu, ne bi li im se još više otežalo da dobiju dobro plaćene poslove i ne bi li se ugrozila moć koju su do sada žene postigle. Ivana Janković