Значај историјске победе Шин Фејна, партије која венчава ирски национализам и демократски социјализам, на парламентарним изборима у Северној Ирској, одржаним 5. маја, не може се објаснити без задирања у дугу историју ирског питања и британског регионалног колонијализма, чијим би комплексностима и балканске прилике могле да позавиде. Могло би се, наравно, хладнокрвно саопштити: при излазности од 63,3 одсто, Шин Фејн, чији назив на ирском гелском језику значи „ми, сами“, освојио је највише мандата у тамошњој скупштини (27 од деведесет), Демократска унионистичка партија (ДУП), чија је оданост фактички похрањена у Лондону, а не у главном граду Белфасту, спала је на 25 мандата, док су центристи из странке Алијанса „најсрећнији губитници“ на изборима, будући да су освојили 17 мандата, чак девет више него 2017. године. Преостала посланичка места подељена су између две унионистичке партије и две странке чије су провенијенције много ближе Шин Фејну него лојалистима. Границе примењивости стандардне политичке лексике се отприлике ту завршавају.