Desničarima se više dopao moj film

Trougao tuge je otrovna satirična crnohumorna drama o surovosti superbogataša, banalnoj kulturi mode, besmislenom uticaju društvenih „medija“, takozvanih „influensera“ i onih koji su u takvoj društvenoj hijerarhiji na dnu. U prvih deset minuta filma upoznajemo se s ključnim akterima – muškim modelom (igra ga izvrsni Haris Dikinsom) koji nakon katastrofalne audicije naslućuje epilog svoje potpuno isprane karijere, i njegovom devojkom, instagram „princezom“, modnom „influenserkom“ (tumači je izuzetna Šarbli Din). Zahvaljujući milionima njenih sledbenika, odlaze na poklonjeno luksuzno krstarenje, gde se suočavaju sa svim bezobrazlucima superbogataša, uključujući stariji bračni par Britanaca (s imenima Vinson i Klementina, koja aludiraju na Čerčila), kapetana marksistu na rubu nervnog sloma, ljubitelja dobre kapljice (harizmatični Vudi Harelson) koji se ideološki nadmudruje s novopečenim ruskim oligarhom koji proizvodi, kako sam kaže, „fekalije“ (stajsko đubrivo), i u toj ulozi briljantan je hrvatski glumac Zlatko Burić. U dominantnom buržujskom poretku koji se nemirnim morem kreće ka Bermudskom trouglu tuge, ne treba izostaviti ni pogled odozgo, na čistačicu toaleta Abigejl (upečatljiva je filipinska glumica Doli de Leon). Oslund vešto orkestrira mnoštvom apsurdnih situacija, lukavo oslikavajući arhitektonsku neobičnost ovog plutajućeg grada-države u kome anksioznost stanovnika još više dolazi do izražaja. Pogotovo kada iznenadni boravak na pustom ostrvu naglavačke preokrene društvenu hijerarhiju. Tada padaju maske, a oni duhovno ogoljeni počinju da pokazuju sopstvenu nesposobnost za preživljavanje u realnom svetu. Trougao tuge, koji je definitivno odskočio u glavnom takmičarskom programu 75. Kanskog festivala, jedan je od onih filmova s kojima nakon završnice dugo ostajete u mislima. Šta se sve krije iza naslova filma Trougao tuge? To je bila ideja naslova - termin kozmetičke hirurgije koji govori o borama koje nastaju između obrva zbog teškog života. To se može popraviti botoksom za petnaest minuta. Međutim, kad sam snimao film, razmišljao i razgovarao o njemu, trougao je dobio i mnoga druga značenja. Trougao je simbol hijerarhije, trougao bi mogao da bude trougao ljubavne drame između Karla, Jaje i Ebigejl. Mogao bi da se odnosi na tri dela koja postoje u ovom filmu. Počinje u modnom svetu, drugi deo je na luksuznoj jahti, a treći na pustom ostrvu. Odjednom je naslov dobio mnoga značenja. Vaši filmovi konstantno ukazuju na postojanje nečeg sebičnog i apsurdnog u ponašanju savremenog muškarca. Zašto ste na to fokusirani? I ja sam muškarac i zanima me da u svojim filmovima govorim o stvarima s kojima sam se ja mučio, dakle o stvarima iz mog ličnog iskustva. U mojim filmovima, mojim pogledima na svet, na društvo, na umetnost, moraju biti prisutna moja iskustva. Zanimljivo je u današnjem svetu biti muškarac. Muškarci su pod reflektorima i stalno su na neki način preispitivani. Postoji zanimljiva dramaturgija u medijima gde je muškarac gotovo automatski počinilac, a žena žrtva. Čudna je to postavka u današnjem svetu. Pogledajte samo koliko ima filmova, koliko ima knjiga o tome, gde je muškarac počinilac nekog zlodela. Da, ima delova svega toga u filmu. Opsednuti ste licemerjem bogatih. Zbog čega se u svojim filmovima stalno vraćate toj temi? Ne mislim da su bogati licemerniji od siromašnih. Zainteresovao me je citat koji sam čuo, da je to „cinizam maskiran u optimizam“. Sviđa mi se taj citat jer govori nešto o našem vremenu. Poziramo s dobrim vrednostima, poziramo i pozicioniramo se stepenom sopstvene dobrote. Ali više se pozicioniramo nego što pokušavamo nešto da promenimo. Na primer, pogledajte modne kuće koje promovišu jednakost i mir, a zapravo samo žele da prodaju svoje skupe proizvode. To je smehotresno, apsurdno. A stvarnost prenaglašava ono što sam uradio u filmu. Scenario za Trougao tuge sam napisao pre pet godina, a način na koji se modne kuće danas promovišu daleko je apsurdniji od onog što vidimo u filmu. Kroz lik kapetana broda promovišete ideje marksizma i socijalizma naspram kapitalizma. Da li je to vaš lični stav? Zanimljivo je to, neko mi je rekao da se francuskoj desničarskoj štampi film sviđa više nego levičarskoj i to mi se mnogo dopada! Da li stavovi vaše majke utiču na vas? Ona je komunista, još uvek. Ali mislim da je zanimljivo kod levičara u Švedskoj, a mislim i u Evropi, to što mnogi imaju nostalgično viđenje klasnog društva - da su siromašni fini i iskreni, a bogati zli ljudi koji vode površne živote. A zaboravili su Marksa. Zaboravili su da je naše ponašanje potpuno zavisno od našeg mesta u ekonomskoj strukturi, te ako se ta struktura promeni, promeniće se i naše ponašanje. Marks, dakle, nije govorio o ponašanju bogatih ili siromašnih pojedinačno, već o ponašanju u zavisnosti od položaja. I zato, kada čujem da se desničarima dopao film, a levičari se znoje „Uf, ovo baš nije socijalizam“, pomislim – fino, uspeo sam. Mogu li filmovi i kultura uopšte da menjaju društvo? Da. I stalno ga menjaju. Film kao što je Maverik, na primer, ima ogroman uticaj na društvo. Postoji razlog zašto vojska Sjedinjenih Američkih Država ima veliko pi-ar odeljenje i mnogo ulaže u filmsku produkciju. Kada su mog profesora u filmskoj školi pitali to isto, rekao je da svi filmovi menjaju društvo, da svaka kultura menja društvo. To je borba – društvo kakvo ti želiš i koje želiš da promovišeš svojim filmovima moraju da se bore sa drugim filmovima ili kulturama koje promovišu ideje koje ne zastupaš. Mislim da imamo naivnu ideju o kulturi. Rusija i SAD su razumele da je film sjajna mogućnost za propagandu i promenu pogleda na svet ljudi. Zanimljivo je što nikada ne izlazite iz žanrovskog okvira komične satire sa crnim humorom. Zašto insistirate na tom žanru? Ne volim žanr art-haus. Želim da film bude širok, zabavan i intelektualan. Satira je vrlo otvorena, jer može da sadrži sve te sastojke. Nakon završetka trilogije koju ste posvetili apsurdima u muškom svetu, šta posle? Sledeći film je vrlo lako opisati. Zove se Zabavni sistem je pao i odigrava se na dugom letu. Ubrzo pošto je avion poleteo, putnici dobijaju obaveštenje da je zabavni sistem pao i da moraju da provedu 15 sati u vazduhu bez digitalne razonode… Sandra Perović