Orvel je mislio baš na Zaharovu… i na Vimbldon

Odavno ne videh gori falsifikat istorije, od nedavne izjave Marije Zaharove „Orvelova 1984 ne govori o totalitarizmu, već o propasti ideje liberalizma!“ A sve je počelo na tribini u Ekaterinburgu, kad je neka žena upitala portparolku ruskog Ministarstva inostranih poslova: šta da kažem rodbini iz inostranstva, je li današnja Rusija zaista repriza Orvelovog romana 1984? Odgovor je glasio – tvoja bi rodbina trebalo da zna da je Orvel pisao baš o njima, i o slomu liberalizma u koji su otišli, a ne da šire paniku tamo gde joj mesto nije! Zaharova je ostala upamćena i po tome da je jednom poredila zapadne medije sa Velikim bratom, a da joj je tom prilikom promaklo da se Orvelov roman ne zove „1982“. Ali, zar je to važno? Zaharova ume da ostavi utisak. Eto, Vučića je pre par godina dovela do belog usijanja, kada je uporedila njegovu stolicu na sastanku u Beloj kući u Vašingtonu sa čuvenom scenom sa Šeron Stoun u filmu Niske strasti - na šta joj je on gnevno odbrusio da „primitivizam i prostakluk Zaharove govore o njoj, kao i o onima koji su je postavili!“. Inače, prostaci koji su je postavili – i Putin i Lavrov – izvinili su se Vučiću, a nju ostavili na tom visokom mestu. Gde se pokazala sva dalekovidost Ivice Dačića, koji je Zaharovu još 2018. godine promovisao u počasnu građanku sela ili naselja zvanog Guča, kako vam drago. Putin se o Orvelovim romanima nije izjašnjavao, a o liberalizmu govori isto što i Zaharova. Liberalna ideja je izgubila razlog postojanja, rekao je Putin u (verovatno) poslednjem intervjuu Fajnenšel tajmsu iz 2019. godine. A glogov kolac liberalizmu zadali su migranti iz Sirije. Jer, kaže, „ova liberalna ideja pretpostavlja da ništa ne treba učiniti. Da migranti mogu nekažnjeno ubijati, pljačkati i silovati jer njihova prava kao migranata moraju biti zaštićena.“ Ni to nije sve, nastavlja Putin. „Zapad je prihvatio bezumni multikulturalizam, a sa njim i seksualnu raznolikost, pa sada tvrde da deca mogu imati pet ili šest rodnih uloga.“ Zar onda nije očigledno, zaključuje Putin, da je liberalizam izgubio svaki smisao? Nema ničeg novog u onome što su Putin i Zaharova izrekli juče, pre pet, ili pre deset godina. Tu im se mora priznati doslednost. Ali se velika promena upravo odvija u liberalnim zemljama. Na Vimbldonu, recimo. Može li iko da poveruje u to da će neko u Velikoj Britaniji da izjavi i potpiše da ruski teniseri šire globalni uticaj svoje domovine, pa im se zabranjuje učešće na grend slem turniru u Londonu? Ruski teniseri - loši, a ostali – dobri, što bi rekao Orvel? I onda dolazimo do paradoksa, da skoro svi o svemu - ćute. Ne u Rusiji, tamo se to radi odavno, nego na Zapadu. Kao da zaista postoji ona Orvelova soba 101, gde se svakome ko pisne ostvari baš onaj strah koji ga proganja otkad zna za sebe. A oni koji ćute biće spaseni, barem do dana kada dođu i po njih, kao onomad što su došli po Jevreje. Koja je onda razlika između liberalne demokratije, koja je sve manje liberalna, i autokratije u Putinovoj Rusiji? Razlika je zaista sve manja, ali je ljudima ipak očigledna: ko god odluči da emigrira, ići će na zapad, ili ka zapadu. Čak će i Srbija za nekoga biti zapad, kao što je to sada postala za ruske informatičare i intelektualce, koji su bežeći od ruske ratne represije, ovde našli uhlebljenje i mesto za život. Ali ne piše nam se dobro. Zar je zaista došlo vreme da biramo između Zaharove, kad nas uverava da Orvel nije pisao o totalitarizmu, i direktora teniskog turnira koji ruske tenisere proglašava neprijateljima? I mi se moramo opredeliti. Kome najbolje pristaje Orvelova misao - rat je mir, sloboda je ropstvo, neznanje je moć? Zaharovoj, ili Englezima, ili možda baš vama, ili meni, kad stanemo da zatvaramo oči pred istinom? I da ćutimo.