Godine ekonomske glavobolje

Nešto više od dve godine nakon što je kovid-19 izazvao najdublju globalnu recesiju od Drugog svetskog rata, svetska ekonomija je ponovo u opasnosti. Ovog puta se istovremeno suočava sa visokom inflacijom i sporim privrednim rastom. Čak i ako se izbegne globalna recesija, bol od stagflacije mogao bi da traje nekoliko godina, sa potencijalno destabilizujućim posledicama za privrede sa niskim i srednjim dohotkom – osim ako se ne postigne veliko povećanje ponude. Usred rata u Ukrajini, rastuće inflacije i rasta kamatnih stopa, očekuje se da će u 2022. doći do usporavanja globalnog ekonomskog rasta. Najnovije prognoze Svetske banke, objavljene 7. juna, odražavaju značajno smanjenje izgleda: očekuje se da će ove godine globalni rast naglo usporiti, na 2,9 odsto, sa 5,7 procenata, koliko je bio u 2021. Ovo, takođe, odražava smanjenje za skoro jednu trećinu u odnosu na prognozu iz januara 2022, koja je za ovu godinu predviđala stopu rasta od 4,1 odsto. Porast cena energije i hrane, zajedno sa prekidima u snabdevanju i trgovini, izazvanim ratom u Ukrajini i neophodnom korekcijom kamatnih stopa, koja je sada u toku, najviše su doprineli ovom smanjenju rasta. Kovid-19 je već napravio veliki zastoj u rastu prihoda i usporio tempo smanjenja siromaštva u ekonomijama u razvoju. Posledice rata u Ukrajini otežavaju izazove za mnoge od njih. Očekuje se da će te zemlje u 2022. ostvariti rast od 3,4 odsto, jedva polovinu stope u 2021. i znatno ispod proseka između 2011. i 2019. Slično tome, prognoza rasta za zemlje sa srednjim dohotkom u 2022. je naglo smanjena, za 1,3 procentna poena u odnosu na januarsku prognozu. Realni prihod po stanovniku u 2023. ostaće ispod nivoa pre kovida-19 u oko 40 odsto zemalja u razvoju. Mnoge države iz ove grupe teško će izbeći recesiju. Sa ograničenim snabdevanjem prirodnim gasom, posebno ako se on koristi za proizvodnju veštačkih đubriva i električne energije, najave velikog povećanja proizvodnje širom sveta biće od suštinskog značaja za obnavljanje neinflatornog rasta u siromašnijim zemljama. Značajna je opasnost da će natprosečna inflacija i ispotprosečne stope privrednog rasta potrajati nekoliko godina, što je fenomen koji nije viđen još od 1970-ih godina. Predviđa se da će se globalni rast između 2021. i 2024. usporiti za 2,7 procentnih poena – što je dvostruko veće usporavanje od onoga između 1976. i 1979. Usporen rast će se verovatno zadržati tokom decenije zbog slabih investicija u većem delu sveta. S obzirom na to da inflacija  u mnogim zemljama decenijama nije bila ovako visoka, a očekuje se da će se ponuda sporo povećavati, postoji rizik da će stopa rasta potrošačkih cena ostati viša mnogo duže nego što se trenutno predviđa (u aprilu je prosečna godišnja stopa rasta potrošačkih cena u 50 zemalja u razvoju bila veća od devet procenata, a u 31 razvijenoj zemlji oko sedam odsto). Dodatni problem je što je spoljni javni dug zemalja u razvoju danas na rekordnom nivou. Veći deo te zemlje duguje privatnim poveriocima, a veliki deo tih zajmova ugovoren je uz promenljive kamatne stope, koje bi mogle naglo da porastu. Kako se globalni uslovi finansiranja pooštravaju i valute depresiraju, problem duga – koji je ranije bio ograničen na ekonomije sa niskim prihodima – širi se i na zemlje sa srednjim dohotkom. Zaoštravanje monetarne politike u SAD i drugim razvijenim ekonomijama, zajedno sa povećanjem globalnih troškova pozajmljivanja, predstavlja još jednu značajnu prepreku za zemlje u razvoju. Pored toga, tokom naredne dve godine prestaće masovna fiskalna podrška, koja je pružana 2020. kako bi se smanjili negativni efekti pandemije, mada će nivo duga i dalje nastaviti da raste. U takvom ambijentu biće važno smanjiti nejednakost i tražiti veće prihode za sve, korišćenjem fiskalnih i monetarnih alata koji jačaju lance snabdevanja, mala preduzeća i proces alokacije kapitala. Sadašnji uslovi se, međutim, po mnogo čemu razlikuju od onih iz 1970-ih. Dolar je u to vreme bio izuzetno slab, danas je jak. Cene nafte između 1973. i 1974. uvećane su četiri, a između 1979. i 1980. dva puta, dok su danas za trećinu manje nego 1980. Bilansi velikih finansijskih institucija su sada generalno jaki, dok su 1970-ih predstavljali rizik. I ekonomije širom sveta su danas fleksibilnije nego što su bile 1970-ih, sa manje strukturnih rigidnosti, koje uključuju plate i tržišta rada, a kreatori politike su danas u boljoj poziciji da otklone stagflatorne prepreke. Okviri monetarne politike su kredibilniji, centralne banke u razvijenim i mnogim zemljama u razvoju podjednako rade sa jasnim mandatima da održe stabilnost cena. Ovo, zajedno sa činjenicom da postojeća tehnologija i kapital imaju kapacitet da obezbede ogromno povećanje ponude, pomoglo je da se usidre dugoročna očekivanja inflacije. Smanjenje rizika od stagflacije zahtevaće ciljane mere kreatora politike širom sveta. U izuzetnoj eri globalnih kriza koje se preklapaju, kreatori politike svuda će morati da usredsrede svoje napore u pet ključnih oblasti. Prvo, moraju ograničiti štetu ljudima pogođenim ratom u Ukrajini. Ovo će zahtevati koordinaciju odgovora na krizu, uključujući hitne isporuke hrane, medicinske i finansijske pomoći ratom razorenim područjima, i podelu tereta stanovanja, podrške i eventualnog preseljenja izbeglica i interno raseljenih lica. Drugo, kreatori politike moraju da se suprotstave skoku cena nafte i hrane. Neophodno je povećati snabdevanje ključnim namirnicama i energentima. Tržišta su okrenuta budućnosti, pa bi čak i puke najave buduće ponude pomogle u smanjenju cena i inflacionih očekivanja. Sve zemlje trebalo bi da podržavaju mreže socijalne zaštite i izbegavaju ograničenja izvoza i uvoza koja guraju cene naviše. Treće, postoji hitna potreba da se pojačaju napori za otpis duga. Ranjivost duga bila je akutna za zemlje sa niskim prihodima čak i pre pandemije. Kako se problem duga širi na zemlje sa srednjim prihodima, rizici za globalnu ekonomiju će rasti u nedostatku brzog, sveobuhvatnog i značajnog olakšanja. Četvrto, zvaničnici moraju ojačati zdravstvenu spremnost i napore da obuzdaju kovid-19. Proširenje napora na imunizaciji u zemljama sa niskim prihodima, uključujući vakcinaciju protiv kovida-19, mora biti visoki globalni prioritet. Peto, mora se ubrzati prelazak na izvore energije sa niskim sadržajem ugljenika. Smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva zahtevaće više ulaganja u električne mreže, čistije izvore energije i veću energetsku efikasnost. Kreatori nacionalne politike trebalo bi da stvore klimatski pametne regulatorne okvire, prilagode strukture podsticaja i ojačaju propise o korišćenju zemljišta. Obnavljanje dugoročnog prosperiteta zavisi od nastavka bržeg rasta i stabilnijeg političkog okruženja zasnovanog na pravilima. Postoji dobar razlog da se očekuje da će, kada rat u Ukrajini prestane, napori za obnovu ukrajinske ekonomije i oživljavanje globalnog rasta – uključujući i Grupu Svetske banke – biti udvostručeni. U međuvremenu, kreatori politike moraju da ublaže druge pretnje razvoju širom sveta: rastuće cene hrane i energije, uporni stagflatorni pritisak, sve opasniji dug, rastuću nejednakost i nestabilnost, i bezbroj rizika koji proizlaze iz klimatskih promena. Autor je predsednik Svetske banke, a tekst je preuzet iz izveštaja Svetske banke o globalnim ekonomskim izgledima iz juna 2022. © Project Syndicate, 2022.