Crni dani zelenog ostrva

Aravinda je zvučao očajno. Ara, moj pouzdan vozač sa Šri Lanke, već godinama unazad, uvek je bio nasmejan. Svakog jutra bi zbijao šale, jer kaže da voli kad mu dan počne veselo. Sad mi ponavlja da ne zna više šta će da radi. „Turista nema, posla nema, a nema ni novca. Ja ne znam šta više da radim. Žena je otišla nedavno, vratila se svojoj kući, ali je odvela i dete. Sad sam sam, kuća je pusta.“ Bukte nemiri na Šri Lanki. Ovo zeleno ostrvo trese snažna ekonomska kriza. Najgore je u Kolombu, najvećem gradu u zemlji, ali protesti i neredi su i u Kandiju, drugom po veličini gradu na ostrvu, ušuškanom među brda na kojima su uglavnom plantaže čaja. Ulični protesti ne jenjavaju već duže od mesec dana, čak ni nakon ostavke premijera. Život je izgubilo najmanje devet osoba, dok je veliki broj povređen, a preko pedeset kuća političara sa ovog ostrva je zapaljeno. Oklopna vozila su na ulicama, a vojska je i dalje u pripravnosti. Restrikcije u snabdevanju strujom, rast cena hrane i goriva muče ionako nezadovoljno stanovništvo, i budući da troškovi života samo rastu, za ogromnu većinu to znači da osnovne životne namirnice postaju nedostupne. Od pripadnika porodice Radžapaksa, koja generacijama vlada ovom ostrvskom zemljom, traže se ostavke. Premijer Mahinda Radžapaksa je to učinio, dok novi premijer Ranil Vikremesinge podržava zahteve protestanata koji žele i ostavku predsednika Šri Lanke, Gotabaja Radžapakse, mlađeg brata premijera u ostavci. Prema navodima vojske, bivši premijer se sa porodicom krije u njihovoj bazi u Trincomaleu, jer im je sud zabranio da napuste zemlju. „Bila si tu odmah nakon bombaških napada kad nije bilo turista, a hoteli i restorani su bili prazni. Onda je stigla pandemija, i vlada je zatvorila ostrvo. Niko nije mogao da uđe, i nije bilo nikakvih prihoda za mnoge od nas. Hoteli su bili zatvoreni, snalazili smo se kako smo umeli. Ja sam radio na građevini, samo da donesem hranu na sto... Nisam imao posao skoro dve godine! Prvi put u životu nisam imao dovoljno novca za hranu. Tad je moja žena odlučila da ode, valjda nije mogla sve to da podnese“, priča Ara. Nacionalna valuta rupi je ozbiljno devalvirala, što je dovelo do perpetuacije siromaštva u zemlji koja je sada na ivici humanitarne krize. Nedostaju lekovi u bolnicama i apotekama, stanovnici čak i noću prave redove ispred benzinskih pumpi, u nadi da će tokom dana napuniti rezervoar, dok na mnogim pumpama stoje obaveštenja da benzina uopšte nema. Bombaški napadi na dan Uskrsa pre tri godine uplašili su mnoge turiste koji su poželeli da posete biser Indijskog okeana. Zatim se mračan oblak nadvio nad zelenim ostrvom, i pandemija kovida-19 je ubrzala, ali i ozbiljno produbila krizu. Šri Lanka je obustavila otplatu spoljnog duga Kini, a procenjuje se da devizne rezerve ove zemlje više ne postoje. Narod krivi vladu za krizu, dok mnogi stručnjaci objašnjavaju da su pogrešne odluke predsednika Radžapakse dovele do problema. U pokušaju da očuva stabilnost države, on je tokom pandemije kovida-19 smanjio poreze i zabranio uvoz hemijskih đubriva, tražeći da se koriste samo organska. To je uništilo prinose useva tokom prošle godine, a kako je u državnoj kasi bilo još manje novca zbog smanjenja poreza, ali i još jedne propale turističke sezone, kriza je prosto progutala sve pred sobom. Zahvaljujući povoljnom geostrateškom položaju, nekadašnji Cejlon je oduvek bio privlačan Indiji i Kini, te je vlada ostrva molila upravo njih za finansijsku pomoć, ali je otvorila i pregovore sa MMF-om. Parlament Šri Lanke sastao se prvi put otkako su počeli protesti, a novi premijer Ranil Vikremesinge upozorio je da je zemlja u ozbiljnoj krizi, da ima zalihe benzina za samo jedan dan, ali i „da će narednih nekoliko meseci biti najteži u njihovim životima“. Svetlana Dojčinović