Dok ste vi na odmoru

Povodom šezdesetogodišnjice smrti Merilin Monro, od nedelje, 26. juna, do četvrtka, 30. juna, u Jugoslovenskoj kinoteci daju se filmovi Muškarci više vole plavuše, Nijagara, Reka bez povratka, Kako se udati za milionera, Sedam godina vernosti, Autobuska stanica, Princ i igračica. Na repertoaru su takođe Neki to vole vruće, Daj da se volimo i Neprilagođeni. „NJena karijera počela je DŽunglom na asfaltu (1950), i mada se reditelj DŽon Hjuston prema njoj očinski ponašao kao da je nedostižna flaša viskija, sve se ipak svelo na pojavu konfekcijske pin-up gerle, ovde u ulozi priglupe naložnice jednog matorog advokata podzemlja“, pisao je Bogdan Tirnanić u NIN-u avgusta 2003. „Onda sledi Sve o Evi DŽozefa Mankijeviča, film čijoj slavi Merilin nije posebno doprinela. Teško je to kada je nasuprot tebe harizmatična Bet Dejvis. Velika promena nastaje sa Hatavejevom Nijagarom, jednim mokrim filmom. Posle dolaze zrele Hoksove komedije Majmunska posla i Gospoda više vole plavuše („Ali se žene crnkama!“ – rekla je tada Merilin), Kako se udati za milionera Žana Neguleska, Reka bez povratka Ota Premindžera… Igrala je i u dva remek-dela Bilija Vajdlera – Sedam godina vernosti i Neki to vole vruće. Izgleda da se tom prilikom udvarala reditelju. Znameniti sineasta, po kome se danas zove jedan trg u Holivudu, bio je na ivici iskušenja, ali ga je njegov scenarista A. A. Dajmond odvratio rečima: „Suviše si star i bogat da bi sebi opet priredio pakao.“ Slede Kjukorov Hajde da se volimo, Loganova Autobuska stanica, Princ i igračica Lorensa Olivijea. Kraj je opet sa Hjustonom u Neprilagođenima (1960) i opet sa Kjukorom u nedovršenom Nešto treba dati, dva filma čiji naslovi mogu biti veoma primamljivi za one koji se, najčešće uzaludno, trude da objasne enigmu života i mita Merilin Monro. Da li je ona ikada radila sa slabim rediteljem? Nikada. Uvek samo sa najvećima. Da li je Monro bila dobra glumica? Bila je. Čak i kada se nije mnogo trudila. Ali je oličavala klasični holivudski kliše glumice-tipa. Ona nije tumačila ovakve ili onakve karaktere u ovim ili onim tematskim sadržajima, već je iz filma u film prenosila jednu te istu ličnost – fatalnu naivku – koja pred kamerama živi jedinstven život u različitim kostimima od obično lakog materijala – esejizirao je Tirnanić.