Kraj ili početak agonije

Višenedeljna saga sa prekobrojnim radnicima kragujevačke fabrike Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA), izrodila se u galimatijas i igru gluvih telefona između suvlasnika, Stelantisa, s jedne, i predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, s druge strane, u kojoj će, po svemu sudeći, kola da se slome na sada već bivšim zaposlenima. Do petka, 8. jula njih skoro 1.000 moraće definitivno da odluče da li će da privremeno odu da rade u Slovačku, ili će da, uz otpremnine, pokupe svoje prnje. Ima indicija da će većina otići iz firme, jer je u međuvremenu otpremnina sa prvobitnih 220 uvećana na 790 evra po godini staža. „Dosta nam je ovog cirkusa. Velika većina radnika je u poslednje dve-tri godine, tokom kojih se u fabrici radilo malo ili nimalo, počela da se bavi drugim poslovima. Jedni rade fasade, drugi keramiku, treći moleraj, četvrti zanatske usluge... LJudi više nemaju namere da žive u neizvesnosti i trpe šikanu u FCA za sitne pare. Posebno to više neće nakon svega što se događalo poslednjih nedelja, jer imaju utisak da su bili žrtve igre gluvih telefona između Stelantisa i države. Pri tome je Stelantis pokazao da ne poštuje zakone zemlje u kojoj posluje, dok je Vlada demonstrirala nesposobnost i servilnost“, kaže za NIN Igor Anđić, dosadašnji potpredsednik UGS Nezavisnost u FCA, koji je prošle nedelje dobio otpremninu za osam godina provedenih u fabrici, ali ne i rešenje da je tehnološki višak. To rešenje će, kako očekuje, svim radnicima koji su dobili ili će tek da dobiju otpremnine, biti uručeno sredinom jula. Do tada bi trebalo da bude poznato i kada će deo radnika krenuti na dvogodišnju pečalbu u Slovačku, s tim što se još ne zna koliko ih se za tu opciju prijavilo. Za dan, dva znaće se da li su pouzdane nezvanične informacije, po kojima takvih nema više od 130-140. Zna se samo da su radnici pobunom izborili nešto bolje uslove od onih koji su im u startu ponuđeni - dvogodišnji rad u kontinuitetu, uz bonus od 17.000 evra (11.000 pri polasku i 6.000 po povratku) i mesečnu zaradu od 800 evra, s tim što sami plaćaju stanarinu i hranu. Druga opcija predviđa da zaposleni koji se odluče za tu ponudu, na svaka tri meseca u Trnavi jedan provedu u Kragujevcu, s tim što će im se bonusi isplaćivati parcijalno, 450 evra svakog meseca, zajedno sa platom. I jednima i drugima je, navodno, po povratku iz Slovačke obećan posao u novoj fabrici električnih automobila u Kragujevcu. Neki od „dobrovoljaca“ već su, umesto karte za Slovačku, dobili otpremnine. Ivan Radomirović jedan je od 12 koji su prihvatili ponudu Stelantisa, ali se našao u grupi od 492 radnika koji su već dobili otpremninu, a pre toga otkaz. On je za N1 izjavio da je prevaren, da se za rad u Slovačkoj prijavio još 6. juna, a uprkos tome mu je 30. juna kao tehnološkom višku isplaćena otpremnina. „Kad sam došao u fabriku da tražim objašnjenje, novi direktor Jovica Jovanović kazao mi je da mnogo gledam televiziju i mnogo verujem državi“, rekao je Radomirović za N1. U UGS Nezavisnost smatraju da će zbog ovoga, ali i drugih gaženje radničkih prava, prilikom otpuštanja prekobrojnih u FCA, sudovi imati mnogo posla. I premijerka Ana Brnabić je potvrdila da je otpremnine dobilo i 12 radnika koji su se dobrovoljno prijavili za rad u Slovačkoj. Kaže da je na to skrenula pažnju Stelantisu i ocenila da to „nije fer“, ali da ne može da utiče na odluke kompanije, iz koje su saopštili da su ti radnici proglašeni za tehnološki višak zato što su loše ocenjeni. S druge strane, iako tvrde da kriterijumi za ocenjivanje radnika - ne postoje, sindikalni lideri FCA poručuju da ne mogu da pomognu ukoliko su radnici loše ocenjeni. „Mnogo je vremena prošlo, agonija traje predugo... Klima je takva da veliki broj radnika hoće da napusti fabriku. Među njima ima i onih iz zaštićenih kategorija, za koje je Sindikat zahtevao da budu izuzeti iz socijalnog programa“, poručuju iz Samostalnog sindikata FCA. Vlada Srbije nedavno je prekobrojnim radnicima FCA novi posao ponudila u vojnim fabrikama, Zastavi TERVO iz Kragujevca i Borbenim složenim sistemima (BSS) iz Velike Plane, čiji je vlasnik državni Jugoimport SDPR. Trenutno je veći interes za Zastavu TERVO, državnu fabriku osnovanu 2017. u pogonima propalih Zastava kamiona, koja navodno planira da širi proizvodnju borbenog vozila M20 MRAP 6X6 i dve varijante (vojnog i komercijalnog) novog terenskog vozila (NTV), a planira proizvodnju i tri vrste vatrogasnih vozila. Problem je, međutim, što obe ove firme, u kojima bi trebalo da se uhlebi deo prekobrojnih iz FCA, već godinama posluju sa gubicima, o čemu je NIN pisao u prošlom broju. NJihova proizvodnja je skupa i nerentabilna, jer se u oklopna vozila, koja prave, ugrađuju skupi američki-britanski motori kamins i američki menjači alison, a isti motori i menjači, koji su i najskuplji delovi na svim vozilima, ugrađuju se i u Zastavina (ne)borbena vozila. Uz to, platforma za vozila lazar i miloš koji se proizvode u Velikoj Plani je irsko-francuska, a uvoze se i specijalni čelik za oklopnu zaštitu i druge pozicije. Domaća je samo jeftina radna snaga, što nikako ne doprinosi značajnijem smanjenju troškova, te su i proizvodne serije ograničene, a poslovni gubici nezanemarljivi. Indikativno je, takođe, da je pre nekoliko nedelja smenjen generalni direktor Zastave TERVO Ilija LJujić i na njegovo mesto doveden Stefan Đurić. On je došao iz firme DLS Specijalni sistemi, čije je sedište u Beogradu a pogoni u Kragujevcu i za koju se nezvanično priča da ima dobar tretman kod pomoćnika ministra odbrane Nenada Miloradovića, koji je nekada radio u Zastava oružju i važi za Vučićevog čoveka od poverenja u vojnoj industriji. On je bio i inicijator osnivanja i Zastava TERVO i BSS-a, kao i još nekih ne baš isplativih investicija u namensku industriju, poput fabrike municije u Uzićima, kod Užica, u neposrednom komšiluku Prvog partizana. Ta fabrika godinama zvrji prazna, kao i Zastavina modularna puška (sa promenjivim cevima i dva kalibra), u čiji su razvoj uzaludno ugruvane silne pare, i to uprkos snažnom protivljenju stručne javnosti. Kakogod, Zastava TERVO i BSS za sada su jedine fabrike koje je država ponudila kao moguće novo radno mesto prekobrojnima iz FCA. Prva bi iduće godine, ukoliko Vlada Srbije prethodno upumpa novac, trebalo da primi nekoliko stotina Fijatovih radnika, tako da prekobrojne iz Kragujevca njihova situacija sve više podseća na bivše zaposlene Geoksa, jer kada je strani investitor digao sidro, bez posla je ostalo 1.200 radnika iz Vranja i okoline. I njima je predsednik Vučić obećao novi posao, ali većina još uvek nije uspela da se zaposli. Ostaje da se vidi i šta će biti sa oko 500 radnika koji će, bar do daljeg, ostati na platnom spisku Stelantisa. NJih brine da li će stranci želeti da investiraju ako Srbija eventualno bude izolovana zato što odbija da uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. A koliko je to realna opasnost, možda može da se nasluti i po tome što Aleksandar Vučić više ne pominje moguću investiciju (nezvanično se spekulisalo da su u pitanju Mercedes ili Tojota), zbog koje bi „u odelu skočio u bazen“. U Kragujevcu se više ne pominje ni fabrika za proizvodnju motora za šinska vozila marke Škoda, koja je, prema oficijelnim najavama, već trebalo da započne posao u ovdašnjem Majnd parku. Početkom godine ovde je bio vlasnik švajcarskog Štadlera i, takođe u Majnd parku, najavljivao proizvodnju vozova, ali se i o tome sve glasnije ćuti... Sa gradilišta novih pogona Vaker Nojzona, pak, stižu glasine da se radnici u Nemačkoj sve više bune zbog investicije te kompanije u Srbiji. U takvoj atmosferi čeka se 2024, za kada je najavljena proizvodnja dva modela električnih automobila u Kragujevcu. Iz menadžmenta kompanije za NIN tvrde da se uveliko pravi plan za skorašnji početak instaliranja nove opreme, vredne 190 miliona evra. Ali, ni 1992. se o sudbini tadašnje Zastave i zajedničkoj fabrici sa Fijatom, nisu pitali zaposleni, već političari, od kojih su u dobroj meri politiku nasledili i oni koji su u Srbiji i danas na vlasti. Zoran Radovanović