Rajko iz Čiflika

Zli jezici su govorili da je Tales iz Mileta, antički filozof, presokratik, što će reći Srbin, jedne noći, šetajući zagledan u zvezde, upao u bunar. I Tales se brzo postarao da Milećanima pokaže da „buljenje u zvezde“ nije zaludan posao. Elem, predvideo je da će rod maslina te godine biti rekordan, pa je zakupio sve muljačnice maslina i, odjednom, preko noći postao veoma imućan. Naravno, on je maslinovo ulje podelio badava svima, jer mu nije bilo stalo do ličnog bogatstva. Rajko Krstić iz sela Čiflik kod Bele Palanke, uradio je nešto slično. Nezadovoljan otkupnom cenom višanja on je, javno, pozvao preko lokalnih televizija sve ljude da dođu i naberu besplatno višanja koliko im treba. Ova Rajkova senzacionalna odluka imala je velikog odjeka. Zvali su ga svi odreda, od RTS-a do opozicionih televizija. Za tri dana klip sa Rajkovim apelom imao je više od 700.000 pregleda, a kada se ova kolumna pojavi u NIN-u imaće, možda, i pun milion! A odziv meštana bio je lep; obrano je, već, 90 odsto višanja iz Rajkovog višnjara. Ali, to nije sve. Rajko je odlučio i da poseče stabla višanja i da, možda, zasadi orahe ili lešnike. Sa Rajkom razgovaram u belopalanačkoj Festini i on mi objašnjava zašto se na sve ovo odlučio: „Imam hektar pod višnjama, 850 stabala i rod višanja ove godine bio je nešto više od deset tona. Ali, šta vredi kada je otkupna cena 40 dinara! Ispada da je trebalo da uložim 300.000 dinara da bih zaradio 70.000 dinara! Samo berači višanja traže 2.500 dinara, a gde su ostali troškovi?! Lane je džak đubriva od 25 kilograma koštao 1.100 dinara, a sada košta 3.000 dinara. Litar dizela je sa 135 skočio na 208 dinara. Hemija za prskanje višanja je sa 1.000 skočila na 6.000 dinara. U te troškove ne računam moju muku… Nešto slično dešava se i sa otkupnom cenom pšenice, pa je pitanje koliko ćemo je imati dogodine.“ Na Rajkove javno izrečene muke, resorni ministri Branislav Nedimović i Milan Krkobabić ćute umesto da su odmah doleteli u Čiflik. A čudi me da moj Alek nije, već, u Čifliku, jer on ne propušta nijednu priliku da pokaže koliko brine za seljaka… Dobro, i za penzionera. K. G. Jung, moj guru iz Švice, smatra da bi Rajkov čin mogao da bude veoma opasan po državu, čak, revolucionaran: „Ako i ostali seljaci krenu Rajkovim stopama, država može da bude i te kako poljuljana. Jer, šta ako nastane tiha revolucija, koja bi pokazala da je država potpuno nepotrebna, čak štetna, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu. Šta ako je Rajkov gest uvod u neki novi izvorni komunizam, pošto se svetski liberalizam pokazuje kao surov i neodrživ!“ Trešnje i višnje su se gajile i u drevnoj Vinči, ali tada nije bilo otkupnih cena i zato je vinčanska civilizacija hiljadama godina trajala. Ovde se prisećam da je Kazimir Maljevič smatrao da je Lenjin novi Isus koji je sišao na zemlju i da su fabrike, u stvari, nove komunističke crkve. Ovo je zabeleženo u Maljevičevoj prepisci sa Evgenijem Preobraženskim, tvorcem prve petoletke u Sovjetskom Savezu. Ne bi me iznenadilo da neko, danas, i Putina proglasi novim Isusom i da se u isto vreme nada raspadu SAD. To mi na Mokranskom vrelu tvrdi i jedan pripadnik američkih vojnih snaga, doduše Srbin. On me ubeđuje da je Amerika pred građanskim ratom i da je „Bajden doveo Ameriku na rub propasti“ i da će „na jesen mnoge uticajne demokrate, od Klintona i Obame pa do Bajdena, završiti u zatvoru zbog brojnih finansijskih mahinacija.“ Tu i moja Crna filozofira: „Koliko znam, Isus je, ulazeći u Jerusalim, prvo srušio tezge menjačima novca ispred Hrama. Hteo je da saseče, u korenu, izvore današnjeg liberalizma. Nešto slično radi i Rajko iz Čiflika. Neće, valjda, i on da završi kao Isus…“