Ko će nas odbraniti od branitelja

Imate li vi neki privatni sukob (sa Milanom Radoičićem) ili nešto…, upitao me je pre nekoliko dana u jednoj emisiji urednik jednog prorežimskog portala.  Na sličan način su režimski predstavnici, od Marka Đurića do samog Aleksandra Vučića, nekada pravdali i banalizovali progon sada pokojnog Olivera Ivanovića od strane neformalnog lidera severnog Kosova - a formalnog potpredsednika Vučićeve Srpske liste - Milana Radoičića. Uzalud su Oliverovi najbliži govorili suprotno - zna od njih režim bolje. Pitanje odakle se i kada Radoičić stvorio na Kosovu je pre svega pitanje za istraživačke novinare i bezbednosne službe, jer, iskreno govoreći, nisam sigurna da bilo ko od nas - nekadašnje srpske političke elite na Kosovu koju su Radoičić, Veselinović i njihovi momci „neutralizovali“ - o tome išta zna. Priče o nekim misterioznim „jakim momcima“ koji destabilizuju sever kružile su još od vremena Koštunice i Tadića, ali je činjenica da je jedino Vučić te „jake momke“ unapredio u zvanične političke lidere Srba sa Kosova i u svoje glavne poslovne partnere u ostatku Srbije. Od svih lidera od 2000. naovamo, izgleda da je jedino Vučić razumeo i govorio njihovim jezikom huliganstva, brzog bogaćenja i represije. Na pitanje šta je razlika između pozicije Srba u enklavama i Srba na severu Kosova, često sam znala da odgovorim sledeće: mi ispod Ibra smo ‘99 tu ostali mimo želje Miloševićevog režima, autentično samoorganizovani oko figure vladike Artemija; sa druge strane, Srbi sa severa Kosova - geografski u puno povoljnijem položaju – tu su ostali uz blagoslov režima i stoga su uživali jaku logističku podršku srpskih bezbednosnih službi. Cilj tih službi je oduvek bio jasan - podela Kosova po etničkom principu, po onom istom principu po kome Putin danas želi da raskomada Ukrajinu. Ali negde usput - boreći se za tu etničku podelu koja više koristi strateškim planovima Kremlja nego Srbiji – „jaki momci“ kontroverznog profila razumeli su i onu staru balkansku istinu da je nacionalizam najbolja fasada za brzu zaradu i profitabilnu saradnju sa albanskim kriminalnim krugovima. A ako uz to dobijete odrešene ruke od režima u Beogradu, zaštitu korumpiranih krugova BIA-e, kao i neformalnu titulu lokalnog gospodara života i smrti – pa gde će vam biti kraj. I tako su Srbi na Kosovu dobili novog vlasnika svojih sudbina – a verovatno i prve milionere iz svojih redova. Medeni mesec je dugo trajao. Preživeo je čak i tragično i traumatično ubistvo čoveka koji je bio simbol Mitrovice, a koga je, nažalost, Mitrovica lako prebolela. (Suviše lako, ako mene pitate.) Prva naznaka kraja došla je u decembru 2021. godine kada je američko Ministarstvo finasija donelo odluku da po „Magnitski zakonu“ sankcioniše „jake momke“ iz naše priče. Amerika je načinila korak da zaštiti Srbe sa Kosova od zuluma i kriminala. Možda planira i dalje korake. Ali na sličnu akciju iz Beograda još uvek čekamo. I izgleda da ćemo se načekati… Pre samo par dana, u vojničkoj majici koja neukusno aludira na rat u Ukrajini i predsednika Zelenskog, glavni izvor terora nad Srbima na Kosovu, u video-poruci najavljuje svoj povratak i početak „najvećeg terora“ nad Srbima na Kosovu. Pa zar njegov povratak nije dovoljan teror? Naročito za onu šaku hrabrih koji još uvek smeju da mu se suprotstave. A u Beogradu, predsednik na jednoj od svojih mnogobrojnih konferencija za medije opet brani Radoičića, tvorevinu njegove kriminalom kontaminirane politike koja je kao kiselina razorila srpske institucije i naš međunarodni kredibilitet po pitanju Kosova. Uzalud, jer se u Evropi posle ruske agresije na Ukrajinu, ogromnom brzinom topi tolerancija za Vučićev metod vladavine. Kriminalom zarobljene institucije moraće da se oslobode, a narod će morati da se pusti iz mehura paralelne ružičaste stvarnosti u kojoj je Vučić heroj svake priče. Jer od februara 2022 svet jednostavno više nije isti. Ali Vučić je Vučić, i dalje isti. NJegovi metodi, kojima je zacementirao svoju političku dominaciju, ne mogu se promeniti preko noći. A ljudi poput kosovskih „jakih momaka“ su sada deo njegove „porodice“ i njega samog - i da hoće, on ih se ne može odreći. Međusobna zaduženost ide suviše duboko. I šta onda preostaje? Pa povratak onoj gorepomenutoj staroj balkanskoj istini - ako je potrebno skretanje pažnje, okreni se nacionalizmu i destabilizaciji. Vučićevo zaoštravanje retorike ka Zapadu signalizira taj zaokret, kao i njegovu ličnu ugroženost. Jer recite iskreno: kada je Vučić ulazio u sukob sa moćnima zarad interesa običnog čoveka? Reči Milana Radoičića da „najveći teror“ nad Srbima tek počinje trebalo bi da zabrinu svakog Srbina sa Kosova. To je najava našeg ponovnog žrtvovanja za interese ovog režima i njegovih dobro situiranih silnika. I to ne zarad nacionalnih interesa - koje je Vučić na Kosovu već odavno prodao - već zarad njihovog golog preživljavanja. Žrtvovanjem naših egzistencija oni žele da odbrane svoju. Ne smemo im to dozvoliti. Ipak, kao i za ples, i za destabilizaciju je potrebno dvoje. Radoičić u vojničkoj majici i njegova grupa poslušnika su jedna strana tog tandema. Ali sa ekstremnim, slavofobnim i nepredvidivim Kurtijem u Prištini, bojim se da je trenutno i na drugoj strani opasno malo razuma. Jedini faktor stabilnosti na Kosovu ostaje NATO-Kfor, i samo onaj akter koji odluči da tu misiju bespogovorno podrži u održavanju mira u regionu je na strani civilizovanog sveta - onog sveta koji danas brani Ukrajinu od zverskog razaranja. Vreme je da se po tom pitanju odredimo. Autorka je predsednica organizacije Evropski pokret Srba sa Kosova i Metohije