Kost u grlu i vlasti i kriminala

Slučaj Jovanjica i sudbina načelnika za droge beogradske policije Slobodana Milenkovića i njegovih saradnika su lakmus odnosa vlasti i kriminala. Nažalost on za sada pokazuje da nema granice između vlasti i kriminala. Poslednja saga u očitom pokušaju urušavanja postupka za Jovanjicu je saslušanje u svojstvu građanina inspektora Milenkovića 11. jula u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Ovo tužilaštvo je saopštilo da je Milenković pozvan da se izjasni o informacijama objavljenim u medijima prethodnih dana. Pored ostalog i o tome da li je koristio aplikaciju Skaj na telefonu, kodno ime Bokan. Navodi se još da Milenković nije hteo da se izjašnjava o tome bez konsultacija i odobrenja svojih nadređenih u MUP-u, kao i na većinu drugih pitanja tužilaštva koja se tiču provere navoda bivših visokih funkcionera MUP-a objavljenih u medijima. On je tužilaštvu predao kratku pisanu izjavu. „Milenković je u svojstvu građanina odgovarao na ona pitanja na koja je mogao da odgovara, a nije odgovarao na ona o kojima nije trebalo i nije mogao da razgovora“, rekao je njegov advokat Zdenko Tomanović nakon saslušanja i objasnio da razgovor o Milenkovićevim saradnicima i njegovom operativnom radu, nije dozvoljen bez prethodne saglasnosti, odnosno konsultacijama sa inspektorovim starešinama i nadležnim ministrom. Osim hapšenja prvooptuženog Predraga Koluvije 13. novembra 2019. i zatim njegovih saradnika od kojih su mnogi iz BIA, MUP-a i Vojnoobaveštajne agencije (VOA) sve drugo je krajnje neobično u slučaju Jovanjica. Prvo je nejasno kako niko nije reagovao na neobično veliku potrošnju struje u Jovanjici, kada je to uobičajena praksa, jer takva potrošnja ukazuje da neko „rudari bitkoine“ ili gaji marihuanu. Zatim kako privredne inspekcije koje su obilazile Jovanjicu zbog izvoza u Rusiju nisu primetile, kako može da se zaključi iz optužnice, najveću plantažu marihuane u Evropi. To da srpske bezbednosne službe osim Milenkovića i njegovih saradnika nisu videle tu plantažu delimično je jasno iz optužnice jer su upravo mnogi iz tih službi sarađivali sa Koluvijom. Svi uhapšeni se brane sa slobode, osim onih u bekstvu kao što je na primer jedini optuženi iz VOA Saša Vujisić. On se tereti da je Koluviji izradio lažan dopis da je potpukovnik VOA, za pokušaj izvlačenja Miodraga Poznana koji je na graničnom prelazu Preševo uhapšen sa oko 30 kilograma marihuane za koju se sumnja da potiče sa Jovanjice. Zanimljivo je da su u istrazi zaobiđeni šefovi optuženih iz bezbednosnih službi iako postoje dokazi da su se neki čak viđali sa Koluvijom. Vreme je ranije objavilo kako se sa Koluvijom viđao Mirko Škero, šef Centra BIA Beograda. Birn je sada objavio dokaz iz istrage o sastanku Koluvije sa šefom VOA, brigadnim generalom Zoranom Stojkovićem i tadašnjim generalnim sekretarom makedonske vlade Dragom Raškovskim u kafani Mrak u Nišu. Stojković i Škero nisu čak ni saslušani, kao ni nekadašnja državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović čiji je jedan saradnik optužen sa Koluvijom, a drugi za koga je otkriveno da je davao obaveštenja grupi, pojavio se samo kao svedok. Sa Koluvijom je optužen Branislav Radosavljević, koga je BIA uputila da radi u MUP gde je, između ostalog, bio asistent Hrkalovićeve. Radosavljević se tereti da je registarske tablice MUP-a predao Koluviji. Utvrđeno je i da je bivši saradnik Hrkalovićeve, nekadašnji načelnik Službe za specijalne istražne metode MUP-a, Dejan Milenković, dao informaciju Koluvijinim saradnicima - upravo Radosavljeviću, da ih policija ne snima dronovima. Milenković, koji je optužen zajedno sa Hrkalovićevom, u Jovanjici je samo svedok. Takođe je zaobiđen i nekadašnji državni sekretar MUP-a Milosav Miličković. Ranije je otkriveno da je imao sastanak sa Koluvijom u svom kabinetu, u zgradi SIV-a, 2016 godine. Niti je saslušan niti se spominje u optužnici. U optužnici nije objašnjeno ni zašto nisu optuženi svi koji su komunicirali u istoj aplikaciji sa optuženima, poput suvlasnika Jovanjice Aleksandra Anđića i zaposlenog Gorana Ševića. Indikativno je i da MUP, koji se hvali zbog zaplene nekoliko grama droge, danima nije izdao saopštenje o ovoj rekordnoj zapleni. To je urađeno tek kada su profesionalni mediji i opozicioni političar Miroslav Aleksić o tome obaveštavali javnost. Inspektor Slobodan Milenković i njegovi saradnici su više puta pozivani da daju iskaze u Službi unutrašnje kontrole (SUK) MUP-a. Na informativnom razgovoru u SUK-u nedavno je bio i Darko Đorđević, inspektor koji je organizovao akciju hapšenja osumnjičenih pripadnika bezbednosnih službi za Jovanjicu 2. Za razliku od inspektora, šefovi bezbednosnih službi i predstavnici vlasti koji su se viđali sa Koluvijom nisu saslušavani. Jovanjicu je posećivao i sadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, u vreme kada je bio ministar za rad. Sem njega, tokom 2015. i 2016. godine, Jovanjicu su posetili i Dragan Sikimić, današnji direktor Agencije za sprečavanje korupcije i Zoran Babić, bivši direktor Koridora Srbije. Najčešće je u društvu Koluvije viđan Dragomir Petronijević, član veća Grada Beograda i član Glavnog i Izvršnog odbora SNS-a. Koluvija je putovao na Kosovo 2018. godine zajedno sa saradnicima Marka Đurića, bivšeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, a sadašnjeg ambasadora Srbije u SAD. U društvu sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Koluvija je bio na forumu privrednika u Moskvi 2015. i poslovnom forumu Srbija - Slovenija, 28. januara 2019. Vučić je sa pozicije predsednika branio Koluviju govoreći: „Šta je to jedna tona“ i „Nikog nije ubio“. Uticaj vlasti na postupak se nesumnjivo vidi i kroz angažovanje advokata Vladimira Đukanovića, visokog funkcionera SNS-a, koji brani Koluviju i Hrkalovićevu na osnovu čijeg iskaza u medijima je i pozvan inspektor Milenković na saslušanje. U slučaju Koluvije Đukanović je igrao i ulogu novinara koji je vodio intervju s njim. Zanimljivo je da se postupak za Jovanjicu 2, gde su optuženi pripadnici bezbednosnih službi, stalno odlaže i da Koluvija u istrazi tu odbija da iznese odbranu, ali je to učinio u intervjuu Đukanoviću. Naveo je da je njegovo hapšenje udar na bezbednost države: „Postoji cilj da se dezavuišu naše službe bezbednosti.” Ispričao je i da mu je navodno inspektor ponudio da optuži Andreja Vučića, brata predsednika Vučića, kao i kontroverznog biznismena sa Kosova Zvonka Veselinovića, koji je bio optužen za ubistvo Olivera Ivanovića i koji se nalazi na crnoj listi SAD. Višem tužilaštvu u Beogradu nije smetao očiti pritisak predstavnika vlasti, pa ni kritike Đukanovića, koji je član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (nadležnih za karijerne sudbine tužilaca i sudija) koje je upućivao nadležnom zameniku tužioca za organizovani kriminal za Jovanjicu, ali jeste izveštavanje profesionalnih medija. U sramnom saopštenju ovo tužilaštvo kritikuje portal Nova S i TV N1 jer su objavili šta je u karijeri radila tužiteljka Željka Nikolaidis koja je saslušavala inspektora Milenkovića i najavljuju da će podneti žalbu povereniku za samostalnost tužilaca. Naime, tužiteljka Nikolaidis je obustavila postupak po prijavi Vojnog sindikata Srbije da su u pančevačkoj kasarni neovlašćeno zajedno uvežbavali pucanje iz vatrenog oružja Veljko Belivuk, pokojni Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi, glavni koordinator Žandarmerije Nenad Vučković, kao i sekretar Vlade Srbije Novak Nedić. Istraga je obustavljena iako je utvrđeno da je neko iscepao stranice iz dnevnika poseta kasarni i obrisao video- snimke a da nisu saslušani podnosioci prijave. Predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić rekao je za portal Nova S da ga progon inspektora Milenkovića neodoljivo podseća na sudbinu koja je zadesila njega i njegove kolege kada su ukazivali da kriminalci koriste kasarnu u Pančevu za uvežbavanje pucanja. Antić je podsetio da se isto rukovodstvo u Ministarstvu odbrane, počevši od ministra Aleksandar Vulina, koje je progonilo njega i njegove kolege, sada nalazi na čelu MUP-a. „Interesantno je da slučaj policajca Milenkovića vodi tužiteljka Nikolaidis koja je postupala i u predmetu po krivičnoj prijavi sindikata kada je u pitanju ova kriminalna grupa. Tada tužiteljka Nikolaidis ništa nije preduzela po pitanju provere navoda, tačnije nikoga nije saslušala sa strane podnosilaca krivične prijave, a zatim je prijavu i odbacila“, navodi Antić. U postupku protiv Hrkalovićeve se pojavljuje i prepiska glavnog koordinatora Žandarmerije Nenada Vučkovića koji je bio na tribinama sa Janjičarima, sa Belivukom. U izveštaju čiju je sadržinu NIN objavio identifikovana je jedino Hrkalovićeva čiji je bliski saradnik bio Vučković. U izveštaju policije nisu identifikovani „ministar“, „Nebojša“, „Andreja“ i „glavni šef“. Vučković za razliku od inspektora Milenkovića nije pozvan da se izjasni na ove okolnosti. Posebno zabrinjava što tužilaštvo kao ni drugi nadležni organi već osam meseci ne reaguju na informaciju da se sprema likvidacija inspektora Milenkovića i njegovog saradnika Dušana Mitića. Advokat Tomanović je ranije saopštio da postoji informacija da je „odlučeno o Milenkovićevoj likvidaciji na najvišem bezbednosnom nivou i da je to ubistvo trebalo da bude predstavljeno kao mafijaško. Budući da je za tu informaciju postojao izvor, tužilaštvo i policija morali su da provere takve navode. Međutim, obrada informacija nikada nije završena“. Advokat Tomanović je upozorio i da se u informaciji navodi da likvidaciji predstoji blaćenje i progon Milenkovića, što se upravo dešava. Da postoji pritisak vlasti bilo je jasno i kada je prvo MUP saopštio da je po nalogu Višeg tužilaštva zakazano saslušanje ministra Nebojše Stefanovića i Hrkalovićeve u Službi unutrašnje kontrole MUP-a. Više tužilaštvo je zatim demantovalo sa­opštenje MUP-a napominjući opšte­poznatu stvar da ono nije nadležno za službenike koje postavlja Vlada. Pozvali su Milenkovića da ga saslušaju. Da podsetimo, šef Višeg tužilaštva u Beogradu od početka 2022. je Nenad Stefanović, koji je do tog mesta došao neuobičajeno brzo, posle samo osam godina rada kao tužilac. On je 2014. bio imenovan za zamenika u Trećem osnovnom tužilaštvu gde mu je najznačajniji postu­pak bio protiv prvog srpskog svedoka saradnika LJubiše Buhe Čumeta. Buha je 2017. pravosnažno osuđen na dve go­dine i osam meseci zbog ugrožavanja pripadnika obezbeđenja njegove supru­ge, zato što je naveo vlasnika auto-ser­visa da prekuca broj šasije na fera­riju, zbog ometanja istrage, kao i zbog vređanja tužioca. Postupak protiv Buhe takođe je pokrenut kada je imao neslaganja sa sadašnjom vlašću. Tužilac Stefanović zatim 2018. na­preduje kao zamenik višeg tužioca, da bi početkom 2022. bio imenovan za šefa tog tužilaštva. Bitno za karijeru ovog tužioca je što je 2020. bio osnivač i predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije, koje se često javljalo na strani vlasti i nastupalo nasuprot ustaljenim dugogodišnjim profesionalnim udruženjima sudija i tužilaca. Dijana Hrkalović je optužila inspektora Milenkovića da je distribuirao drogu, to je isto radila i dok je bila u MUP-u. do sredine 2019. Pritiskala je profesionalce iz policije. Sa pozicija moći je 2014, nakon predaje Darka Šarića, saslušavala načelnika Uprave kriminalističke policije Rodoljuba Milovića. On je ubrzo bio penzionisan, a ona je praktično nasledila njega kao sekretar UKP-a, jer nije imenovan načelnik. Bila je prisutna kada su u novogodišnjoj noći hapšeni policajci Milan Dumanović i Mladen Trbović, koji su prijavili nezakonito slanje policajaca u Potočare i Banjaluku. Pritiskala je policajca Dejana Tripkovića, koji je podneo prijavu protiv nje i tadašnjeg ministra Stefanovića za nezakonito prisluškivanje opozicionara, javnih ličnosti i novinara Pod velikim pritiskom je bio i sada pokojni inspektor Dejan Jović koji je vodio istrage protiv Belivuka i Janjičara, a koji je bio čak i optužen i kasnije oslobođen, kao Dumanović i Trbović. U ove progone, isto kao i danas u slučaju inspektora Milenkovića, bili su uključeni i drugi predstavnici vlasti, režimski mediji, a neretko institucije kao MUP i tužilaštvo. Da li je javnost u Srbiji danas budnija nego u vreme ovih prethodnih progona profesionalaca u MUP-u uskoro ćemo videti. Kada predstavnici vlasti, institucije i mediji pod njihovom kontrolom progone policajce koji su očito kost u grlu kriminalcima, jedina moguća odbrana je javnost. Vuk Z. Cvijić