O Epikuru i „Božjoj čestici“

Deseta je godišnjica „najvećeg otkrića u fizici 21. veka“ i u CERN-u kod Ženeve sprema se velika proslava otkrića „Božje čestice“, a njen „otac“ je fizičar Piter Higs koga dižu u zvezde. A za „Božju česticu“ znao je još Epikur, a koji je umro 207. godine pre nove ere. Dok su Leukip i Demokrit iz Abdere tvrdili da atomi ne skreću sa svojih putanja, Epikur je bio ubeđen da atomi, i te kako, skreću sa putanja i da, u tom sudaru atoma nastaje svet! E sad, veliko je pitanje kako je Epikur došao do tog saznanja? Jer, u njegovo vreme nije bilo kružnog tunela od 27 kilometara, sto metara pod zemljom, u koji je bio ukopan nekakav akcelerator pomoću koga je, jelda „omogućeno da se čestice sudaraju i da se, iz tog sudara, rađa `Božja` čestica`“. Epikurova ideja o sudaranju atoma, to jest o stvaranju sveta je oduševila mladog Karla Marksa, pa je doktorirao sa temom razlika u shvatanju nauke o atomima između Leukipa i Epikura. A to ga je, kasnije, inspirisalo da u Kapitalu obelodani sve licemerje kapitalizma, te je pokušao da Komunističkim manifestom izazove sudar iz čega je trebalo da se rodi „novi humaniji svet“. Ali, to mu nije baš pošlo za rukom. Mada, evo, u Kini je Komunistička partija na vlasti i ta „mašina“ radi kao ona u CERN-u. Nego, koliko će još CERN uspešno da radi? Jer, sve je skuplji i skuplji, a na desetogodišnjicu „Božje čestice“ sve glasnije su priče da CERN samo služi da se bogatim sponzorima otimaju pare, a da od njegovih otkrića nema neke vajde, jer se ništa opipljivo ne vraća. Nešto slično dešava se i sa proizvođačima višanja u Srbiji. Otkupne cene su sve niže, a nadnice berača sve veće. Zato je Rajko Krstić iz Čiflika kod Bele Palanke pozvao sugrađane da višnje beru besplatno, a rešio je i da poseče višnjar i zasadi orahe i lešnike. Rajkovim stopama pošli su i mnogi višnjari u Srbiji, tako da ćemo uskoro uvoziti i višnje. Rajko je sečenje stabala poverio meni, jer su i nadnice drvoseča velike, a neće ni da se bave višnjarima. Nagovorio sam, nekako, Mikija Luleta da se lati motorne testere, a da ja skupljam grane posečenih krošnji i slažem ih na gomilu. I dok sam to radio, ličio sam sebi na nekog ratnog zločinca. Te noći, u prošli petak, zaspao sam kao klada. I, gle, sanjao sam Isusa „sa dugom bradom, kosom boje zrelog žita i plavih očiju“. Takvog ga je opisao njegov savremenik Lentula, prokonzul rimski. Isusu je bilo drago što se trudim da dokažem da je bio sin Aleksandra Velikog i da je detinjstvo i mladost proveo kod oca, u Indiji, odakle je došao da digne ustanak protiv Rimljana i povrati očevo carstvo. I u tome je gotovo uspeo, ali ga je Petar izdao te je privezan za stub srama kod rimskog Koloseuma. Rimski gladijatori skinuli su ga živog sa stuba srama i vratio se u Indiju. K. G. Jung, moj guru iz Švice me ohrabruje: „Slobodno napiši šta ti je Isus rekao! Jer, šta ako je Bog lično Epikuru, u snu, rekao da atomi moraju da skrenu sa svojih putanja da bi stvorili ovaj svet!? A do najvećih otkrića dolazi se, uglavnom, u snu!“ U subotu, Putin i Kaćuša priredili su u svom dvorištu „žurku“ za društvance koje redovno dolazi na Mokransko vrelo, na kupanje. I nisam imao smelosti ni njima da kažem kako sam sanjao Isusa. Ali, zato sam navalio na Kaćušine vrtke i sarme. A onda se, uz vino, pevalo do iza ponoći, uz Musinu harmoniku... A moja Crna je samo ovo rekla: „I ja mislim, kao Jung, da je Epikuru lično Bog šapnuo na uvo da atomi skreću sa svojih putanja i tako stvaraju svetove. A tvoj san o Isusu pratila sam lično! Inače, CERN je jedna velika prevara!“