Da li je naša Dara prevršila meru

Vesti koje su 18. jula zapljusnule javnost sa naslovnih strana provladinih tabloida - puj, puj, daleko bilo – više podsećaju na 1942. nego 2022. „Ustaše Vučiću zabranile da ode u Jasenovac“. „Napad ustaša na Vučića“. „Plenković i ekipa dokazali da su ustaše“. „Ustaše: Plenkovićev režim ne da Vučiću da ode u Jasenovac“, grmeli su Informer, Objektiv, Srpski telegraf i Alo, dok ministar spoljnih poslova Nikola Selaković preko Kurira poručuje: „Zemlja u kojoj je odomaćen usklik `Za dom spremni` ne dozvoljava posetu unuku jasenovačkih mučenika“. Istog popodneva naciji se obratio i predsednik Aleksandar Vučić. Ko je hteo da gleda, sigurno je gledao. Ko nije, sutradan je sa naslovne Informera saznao da je „Vučić razbio ustaše“, a iz Objektiva da je „Predsednik Srbije ogolio ustaške laži“, tako da je Kurir sa naslovom „Vučićeva lekcija Hrvatima“ delovao kao sredstvo za smirenje. Nisam mnogo zavirivao u tuđe dvorište, a da sam se potrudio svakako bih na medijskom dnu naleteo na bar ponekog četnika. Kao da neko priželjkuje finalni okršaj. Da završe ono za šta im četiri godine, od 1941. do 1945, očito nisu bile dovoljne. Biće da iz krvavog rata, i tog, i onog kasnije, 90-ih godina prošlog veka, nisu ama baš ništa naučili, pa bi da sad, jednom za svagda, svode račune. U tuđoj krvi. Kao da Hrvatska nije u Evropskoj uniji, a i Srbija bi, kao, da postane deo ekipe, u kojoj su i Francuzi i Poljaci, s jedne i Nemci i Italijani, s druge strane. Hm, zar i oni nisu međusobno ratovali i to baš kada i četnici i ustaše? A kud se dedoše partizani? Mada je i bez njih dovoljno raspoloženih za bitku. Srećom, bar za sada, samo na rečima. Za dan, dva malo ko će se uopšte sećati zašto su se još jednom za gušu dohvatili „ustaše“ i „četnici“. Samo, plašim se da će atmosfera mržnje i netolerancije trajati mnogo duže. Jeste da će malo ko od toga imati koristi, ali, opet, do svega ne bi ni došlo da to nekome ne koristi. I tu se zapravo vraćamo na početak. Kome je sve ovo i zašto trebalo? Predsednik Srbije, kome nije dozvoljeno da „privatno“ poseti Jasenovac, tvrdi da ga u Hrvatskoj mrze i zato što je „Srbija po visini BDP-a pristigla Hrvatsku“. Isto misli, ili je bar to javno rekla, premijerka Ana Brnabić. Dan pre „šefa“, gostujući na Pinku kod Jovane Jeremić kao jedan od razloga za komšijske napade na njega je navela to što je „Srbija u apsolutnom iznosu dostigla BDP Hrvatske“. Prosto mi dođe žao Hrvata. Pa, oni se nerviraju bez razloga. Bez veze se lože. Mogli su lako na sajtu Svetske banke da provere da je lane BDP Hrvatske bio 67,84 milijarde, a Srbije 63,07 milijardi dolara. A oni poverovali Vučiću i Brnabić i nepotrebno se nerviraju. Pritom, čak i da se ove godine ostvare prognoze MMF-a, u koji se Vučić i Brnabić kunu, po kojima će Srbija imati veći privredni rast, opet će komšije s druge strane Dunava imati za skoro 4,5 milijardi dolara veći BDP u apsolutnom iznosu. Na stranu što je, opet prema podacima Svetske banke, u Hrvatskoj BDP po stanovniku 17.399 dolara, a u Srbiji skoro upola manji, 9.215 dolara. I umesto da se zbog toga sekiraju građani Srbije, naše komšije ljute se na Vučića. Stvarno nema smisla. A da nije njih, ne bi ni naš predsednik ovih dana sebe predstavljao maltene kao najveću žrtvu Jasenovca. Čak se tim povodom u Alou oglasio i Gaga Antonijević, režiser Dare iz Jasenovca, porukom – „Nema leka za hrvatsku bolest“. A šta ako je u pravu Ante Tomić, kolumnista Slobodne Dalmacije, za koga nema dvojbe da su u Jasenovcu „katkad čitava srpska sela, i muškarci i žene, sve od osam meseci do osamdeset godina starosti, skončavali u stravičnim patnjama“, ali se pita „zašto je to predsedniku Srbije sinulo baš na neradni dan, jedne bezvezne, ni po čemu značajne nedelje, 17. jula ujutro“? „Kako se Vučić iznenada i hirovito uželeo Jasenovca, kao kakva trudnica kad se uželi jagoda, otkriva nam više nego išta drugo kakva je on proračunata, bezdušna ništarija“, piše Tomić, koji otvoreno sumnja da je ceo haos nastao da bi se u drugi plan gurnuo pad ukrajinskog aviona sa srpskom municijom, čiji je kupac navodno iz Bangladeša. E, ako u tome ima i trunke istine, onda je naša Dara zaista prevršila svaku meru.