Šta možeš u Srbiji kad si Ana Brnabić

Predsednica Vlade jedini je visoki funkcioner u Srbiji koji, pravno gledano, može da odbrusi novinarima: neću zloupotrebljavati govornicu Vlade Srbije da odgovaram na pitanja o poslovima moje partnerke. Što je moglo delovati kao sumnjivo izvlačenje pred pitanjem da li je tačno izveštavanje crnogorskih medija da partnerka Ane Brnabić otvara kliniku sa bratom Dritana Abazovića u zgradi BIGZ-a, ali je bio i podsetnik za zajednicu istopolnih partnera kojoj i premijerka pripada, da im se status tokom dva njena mandata nije pomerio iz potpune ilegale. Ostatku građana čija država ne priznaje prava istopolnih partnera poruka je da bez prava nema ni obaveza. I da je, iako iz javnog dela života Ane Brnabić sa Milicom Đurić tako ne deluje, njihovo partnerstvo van zakona, pa tako i premijerkina obaveza da institucijama prijavljuje imovinu svoje partnerke. Tačnije, ona to može da učini ako baš želi da dokazuje da nije u sukobu interesa ili ako to Agencija za sprečavanje korupcije od nje zatraži. Zato je odgovor koji je počeo najpreciznijom formulacijom- „moja partnerka je individua“- antologijski cinično značio- ne moram i neću. Specijalista za genetiku DŽihan Abazović, jedan od suvlasnika Biosel klinike, koja je otvorena u maju ove godine, demantovao je da im je predsednik Srbije „poklonio zgradu BIGZ“ i da Đurić ima suvlasništvo u toj firmi. Biosel je u vlasništvu kiparske Ebsifolia Limited (75 odsto), Robnih kuća Beograd (15 odsto) i grupe lekara, a Đurić će, tvrdi Abazović, biti samo zaposlena na mestu šefice odeljenja radiologije. Za domaću javnost, i nakon ovog demantija ostaje pitanje: da li paradoksalan i pred zakonom nevidljiv privatni status Ani Brnabić omogućava sukob interesa? Da li iz njenog odgovora, koji ne bi smela da pruži da je u pitanju neki njen blizak srodnik, kao što je, recimo, brat, javnost treba da zaključi da ona ne mora da polaže račune o poslovima svoje partnerke? „Tačno je da je partnerka predsednice Vlade ličnost sa sopstvenom karijerom kao što je to uostalom i premijerkin brat ili bilo ko drugi. Ali ta činjenica je, u kontekstu Zakona o sprečavanju korupcije, irelevantna i ne može dezavuisati nijednu zabranu ili obavezu koju zakon za javne funkcionere predviđa,“ tvrdi Rodoljub Šabić, advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja. To što Porodični zakon pod vanbračnom podrazumeva trajniju zajednicu muškarca i žene, kaže Šabić, samo nekome maksimalno formalistički nastrojenom pruža šanse da tvrdi da premijerka nema vanbračnog partnera, pa tako ni obavezu da podnosi izveštaj o njegovoj imovini i prihodima. Ali ukoliko bi partnerka predsednice Vlade imala udeo u nekoj, bilo kojoj firmi koja s organima javne vlasti sklapa poslove, Brnabić ne bi morala to da prijavi Agenciji za sprečavanje korupcije. I tu razliku joj u odnosu na sve ostale nosioce javne funkcije čini seksualna orijentacija i zakonska nevidljivost istopolnih partnera. Na Milicu Đurić ne odnosi se ni zabrana poklona, na primer, jer se ta odredba Zakona o sprečavanju korupcije, takođe, odnosi samo na javnog funkcionera i „članove porodice“. Zakon predviđa da su članovi porodice: supružnik ili vanbračni partner, roditelj ili usvojitelj, dete ili usvojenik javnog funkcionera. „Sreća“ može biti po Abazovića što ni on kao ni Đurić nema srodnika na visokoj funkciji u Srbiji zbog kojeg bi firma morala faktički da polaže račune o eventualnom poslovanju s organima vlasti. Neki put od života izvan zakona, u partnerstvu koje srpsko zakonodavstvo ni u jednom osnovu ne priznaje, Brnabić deli sudbinu većine homoseksualaca i trpeći ličnu štetu. To je, na primer, slučaj sa odsustvom bilo kakvog prava da bude roditelj deteta koje je rodila Milica Đurić, bez obzira na to što će joj na rođenju sina čestitati svi zvaničnici, a ona sama ga često pominjati u javnim nastupima. U ovom slučaju, međutim, korist je potencijalno veća od štete. Ani Brnabić, naime, Milica Đurić nije bračni ni vanbračni partner, niti član porodice u bilo kom od značenja merodavnih za sprečavanje korupcije ili zabranu sukoba interesa. Šabić, ipak, tvrdi da bi imajući u vidu sve relevantne okolnosti, posebno način na koji partneri zajednicu eksponiraju u javnosti, bilo amoralno tvrditi da se na premijerkinu partnerku ne odnose odredbe Zakona o sprečavanju korupcije, a da sa čisto pravnog stanovištva ciljno tumačenje Zakona o sprečavanju korupcije nesumnjivo vodi ka zaključku da je premijerka u obavezi da prijavi i imovinu svoje partnerke. „Partnerski odnos koji naše zakonodavstvo ne prepoznaje ne može i ne sme da posluži za prikrivanje sukoba interesa,“ kaže. „Zakon o sprečavanju korupcije u članu 40 izričito utvrđuje da javni funkcioner `ne sme funkciju da koristi zarad sticanja bilo kakve koristi za sebe ili povezano lice`. A kao povezano lice uz određen krug formalnih srodnika određuje svako fizičko ili pravno lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa javnim funkcionerom. U konkretnom slučaju nema sumnje da jeste reč o povezanim licima.“ Po slovu Zakona, povezano lice je član porodice, krvni srodnik javnog funkcionera u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, kao i fizičko ili pravno lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa javnim funkcionerom.... Na primer, povezano lice Milica Đurić je bila kada joj je Brnabić tri dana pre stupanju na ministarsku funkciju 2016, prenela vlasnički udeo od 70 odsto u firmi Enerdži end inovejšen, kompaniji koja je osnovana 2015. za inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje. U međuvremenu izbrisana iz registra, kompanija je prema osnivačkom aktu bila registrovana i za spoljnotrgovinski promet, a ostatak vlasništva pripadao je Igoru Isailoviću, advokatu koji se u brojnim prilikama pojavljuje kao poslovni saradnik i ministra Siniše Malog. Iz finansijskih izveštaja, o kojima su mediji tada pisali, videlo se da za pet meseci 2015. Enerdži end inovejšen ostvaruje dobit od 923.000 dinara, a uspešno poslovanje se nastavlja i po prenosu vlasništva na Đurić i stupanju Brnabić na funkciju, pa zarada kompanije u 2016. iznosi 2,7 miliona dinara. Bivši član Odbora Agencije za sprečavanje korupcije i profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković kaže za NIN da bi bilo logično da sve obaveze važe i za Milicu Đurić, odnosno Brnabić, jer se radi o članovima istog domaćinstva i da, iako postoji ta siva zona, pažnja može da se usmeri na potencijalnu trgovinu uticajem. „To jeste teško uhvatljivo delo, ali ako neko prenese vlasništvo u firmi, na primer, pri ulasku u vlast i ta firma naraste značajno, onda to jesu zvona za uzbunu. Dakle, nije neophodno da se neposredno bude u sukobu interesa.“ U konkretnom slučaju, smatra Stojiljković, odgovor predsednice Vlade je neprimereno gađao emocije. „Jer kad postavite pitanje o tome kako ona može da se ne meša u poslove svoje partnerke, odmah dolazite do prepreke da preispitivanje njihovog odnosa, manjinska zajednica kojoj pripadaju može nazvati degutantnim. Brnabić se evidentno koristi svojom pozicijom moći da živi život koji nije obezbedila LGBT populaciji“. Trgovina uticajem je, inače, delo koje se teško dokazuje i blago kažnjava, tvrde advokati sa kojima je NIN nezvanično razgovarao o ovoj temi. Osim toga, za većinu ograničenja kojima se reguliše delovanje funkcionera u javnom interesu važe odnosi koje defniše Porodični zakon. Koliko status Milice Đurić „visi“ u sferi javne funkcije njene partnerke videlo se svojevremeno, 2019, kada je na upit lista Danas o svojstvu u kome je Đurić putovala u zvaničnu posetu Luksemburgu i troškovima tog puta, iz Vlade odgovoreno da je troškove puta platila tamošnja Vlada čiji ih je premijer Gzavije Betel ugostio sa svojim partnerom. Đurić je potom sve češće postajala delom zvaničnih manifestacija i proslava kojima sada redovno prisustvuje u prvim redovima. Bez obzira na to kako se protokolom ta situacija propisuje, organizacije LGBT zajednice u tome vide jednu od retkih dobrobiti od toga što je premijerka homoseksualne orijentacije. Glavni urednik časopisa Optimist Predrag Azdejković kaže da bi zbog toga što je reprezentacija važna i uprkos tome što se važne promene nisu dogodile, a ako se ne pojavi druga osoba homoseksualne orijentacije kao kandidat za tu poziciju, podržao Brnabićkin ponovni izbor. „Ona je svakako doprinela da se smanji socijalna distanca prema LGBT osobama u Srbiji, jer je građani svakog dana gledaju po medijima i svi znaju da je ona lezbejka i da ima `ženu` Milicu i `sina` Igora…“ Azdejković ne smatra da Brnabić ima preterane povlastice u odnosu na ostatak LGBT zajednice, jer one mahom dolaze na osnovu njene funkcije i „šarene laže“ koju vladajuća stranka predstavlja javnosti. „Kada je (Aleksandar) Vučić Ani Brnabić čestitao sina svi su pomislili da ona ima neka prava koje druge LGBT osobe u Srbiji nemaju, a niko da objasni da na papiru Ana Brnabić nema sina i da njena partnerka u svakom trenutku može da se pokupi sa svojim detetom i da ode, jer po zakonu Ana ni njoj nije niko i ništa. To što smo mi poverovali u Vučićevu šarenu lažu da Ana ima sina i da se posle predsednika kao i posle patrijarha ne govori je već druga stvar! Brnabić jedino živi povlašćeni život državne funkcionerke, zaštićena od nasilja, diskriminacije i šikaniranja, odnosno realnog života obične LGBT osobe.“ Ali ako je tačna ocena Maje Šenk iz organizacije za lezbejska ljudska prava „Labris“ koja tvrdi da su lezbejke i biseksualne žene jedna od najugroženijih i najmanje vidljivih grupa, ne samo unutar društva, već i u okviru same LGBT zajednice, onda je zaštita od diskriminacije mnogo više od povlastice. Šenk kaže da su lezbejke i biseksualne žene anatemisane od okoline i neprimetne za zakon. „Srbija je danas jedina zemlja u Evropi koja ima premijerku lezbejku, ali ta činjenica ni na koji način nije uticala ni na poboljšanje zaštite naših prava ni na to da budemo vidljivije u društvu, da se o našem položaju više i smislenije govori. Problem koji delimo sa celom LGBT zajednicom i koji je, u sistemskom smislu, najveći, jeste nepostojanje Zakona o registrovanim istopolnim zajednicama što nas uskraćuje za brojna građanska prava. Ta činjenica, da ne možemo da registrujemo partnerstva i zasnivamo porodice, čini nas građankama drugog reda. Sa istim problemom susrele su se i premijerka Ana Brnabić i njena partnerka, kada su dobile dete. Verujemo da ju je lični primer pogodio i da se i sama nosi sa problemima ostvarivanja prava za svoju porodicu, ali je evidentno da nije želela napraviti konkretniji pomak i promenu na ovom polju. Smatram da su Ana i Milica, i mimo Anine funkcije, privilegovane lezbejke, koje dolaze iz imućnih porodica i samim tim pripadaju nekoj višoj, ali i privilegovanoj klasi unutar srpskog društva, što većina LBQ žena ne može reći za sebe. Ne mislim da su se ostvarile u ulozi roditeljki samo radi Anine premijerske pozicije, mislim da su imale uslove za to svakako.” Uskraćena za pripadajuća porodična prava koliko je „nagrađena“ mogućnošću da sakrije imovinu svoje partnerke Brnabić, makar tako javnosti predstavlja, u praksi „konzumira“ prava kojih nema. Između ostalih primedbi oplodnja donatorskom spermom u Srbiji je pre nekoliko godina postala moguća, ali je banka prazna. Sistemski se u svim opcijama (bilo da je reč o vantelesnoj oplodnji ili usvajanju) podupire roditeljstvo venčanih parova, gotovo nikad samaca, a to su, s aspekta zakona, svi homoseksualci u Srbiji. Izlaz u inostranstvu traže samo oni koji su u finansijskoj mogućnosti. Zabeležen je, kaže Azdejković, i primer gej muškarca koji je uz pomoć surogat majke u inostranstvu dobio dete i u srpskim matičnim knjigama upisan kao samohrani otac. „Ali taj luksuz da se kao LGBT osoba ostvarite kao roditelj puno košta i mnogi to sebi ne mogu da priušte. U Srbiji imamo istopolne porodice, samo su one nevidljive javnosti. Mnoge srpske lezbejke su u inostranstvu obavile veštačku oplodnju i sebi rodile dete. Naravno, njihove partnerke, koje nisu biološke majke, su u istoj situaciji kao i Ana Brnabić, jer zakon ne priznaje njihovo roditeljsko pravo. To je trebalo da bude rešeno Zakonom o istopolnim zajednicama koji smo pisali prošle godine, koji je Vučić jednim udarcem ubio. Činjenica da još uvek nemamo taj zakon, a da smo se toliko hvalili pred međunarodnom zajednicom da imamo lezbejku premijerku izaziva veliko ogorčenje i razočarenje“, odgovara Azdejković na pitanje kako tumači situacije u kojima se predsednica Vlade u praksi služi pravima koja ne postoje ni za nju kao ni za ostatak gej parova u Srbiji. Hiljadu puta ponovljena laž o porodičnom životu premijerke se u zakonu nije obistinila, a vlast čiju okosnicu čini Ana Brnabić nije promenila njen diskriminisan status niti zapušila zakonsku rupu koja joj ostavlja prostor za sukob interesa. Zato je stav o potencijalnim poslovima njene partnerke bio šamar i onim građanima Srbije koji se legalizaciji gej brakova protive. Nešto poput: tražili ste, gledajte. Dragana Pejović