Tešićeve i druge senke

Tragični pad aviona sa oružjem iz Srbije kod Kavale u Grčkoj otvorio je niz nezgodnih pitanja za srpsku vlast, koja bi očito ceo slučaj želela što pre da gurne pod tepih, u zaborav. Kako je domaća firma Valir, koja je posredovala između srpske namenske industrije i krajnjih kupaca, registrovana pre dve i po godine sa osnivačkim ulogom od 100 dinara, sa samo tri zaposlena, već u prve dve godine rada ostvarila 68 miliona evra ukupnih prihoda? Da li i iza Valira stoji finansijer SNS-a Slobodan Tešić, koji se nalazio na crnoj listi UN, a još je na crnoj listi SAD? Da li je, osim školskih mina, koje najverovatnije potiču iz Krušika, u avionu bilo i drugog oružja? Za srpsku vlast je nezgodna i najava iz Grčke da će uputiti protestnu notu Beogradu, jer nisu obavešteni o prevozu oružja, kao i da je slučaj tamo dignut na nivo državnog, a ne lokalnog tužioca, koji će ispitati sve okolnosti. Valir je registrovan samo 11 dana nakon što su SAD, na Međunarodni dan borbe protiv korupcije 9. decembra 2019. uvele nove sankcije Tešiću, njegovim saradnicima i firmama sa kojima je povezan. U APR je kao formalni osnivač i direktor Valira upisan tada dvedesetsedmogodišnji Stefan Čupković. U javno dostupnim podacima na APR-u se može pronaći i da je nekoliko meseci ranije, u maju 2019. osnovana i firma Elvante ltd (kao njen vlasnik vodi se istoimeno preduzeće Elvante limited sa Kipra), u kojoj je Čupković jedan od dvojice direktora, a drugi je bio Goran Andrić, čije se ime na crnoj listi SAD nalazi odmah iza Tešićevog, kao jednog od najvažnijih njegovih saradnika. Uz to, Čupković je bio direktor i firme Lusor (Lusor) koja je povezana sa Tešićem, preko njegovog saradnika Kaleda Hameda. I Lusor i Elvante prijavljeni su na istu adresu. Prvi direktor Lusora, prilikom osnivanja 22. septembra 2020. bio je takođe Stefan Čupković, a vlasnik je bila kiparska firma Hamervate limited. Sada je kao vlasnik Lusora upisan Novus restaurants, čiji je jedini vlasnik upravo Tešićev saradnik Kaled Hamed, državljanin Jemena sa srpskim pasošem. Direktor Novus restaurants-a od početka rada je Novak Novović, koji je i novi direktor Lusora, umesto Čupkovića. KRIK je objavio da je Aleksandar Vučić, kada je bio premijer Srbije, Tešićevom partneru Hamedu dodelio državljanstvo 2016, preskačući redovnu proceduru i pozivajući se na „nacionalni interes“. Sumnju da je u avionu koji je pao u Grčkoj bilo i drugog oružja osim školskih mina izrazio je za NIN Aleksandar Milovanović, nekadašnji radnik Jugoimporta SDPR. „Nema logike da se školske mine, koje su četiri puta jeftinije od bojevih, prevoze avionom i da se to ne radi brodom, jer je to oko 10 puta jeftiniji transport. To ukazuje da je bilo i drugog oružja“, kaže Milovanović. Prvi od predstavnika vlasti reagovao je ministar odbrane Nebojša Stefanović, tvrdeći da ništa nema sporno u transportu 11,5 tona oružja za Bangladeš, koje je prevozio avion antonov ukrajinske firme Meridijan. Na Stefanovića se pozvao i Vučić, rekavši da mu je ministar odbrane preneo da je „sve čisto kao suza“. Čini se da je Stefanović ovim činom opet dospeo u milost predsednika države i SNS-a. Vučić se pravio nevešt govoreći: „Kakve veze ima neki avion, ne razumem, Ukrajinci vozili ukrajinskim avionom - danas samo oni mogu da prevoze, samo oni imaju velike četvoromotorce avione, i Rusi i Belorusi, ali oni su pod sankcijama... Nažalost, dogodila se tragična nesreća, nije bilo opasnog materijala, to su bile školske i osvetljavajuće mine. Ne razumem šta smo hteli tačno da sakrijemo.“ Tešića i firmu Valir niko od zvaničnika nije spominjao. Za razliku od Srbije u Grčkoj je pad aviona sa srpskim oružjem bio udarna vest. Tamošnji mediji postavljaju brojna pitanja i iznose sumnjive činjenice. Na primer, da je na osnovu komunikacije sa kontrolom leta u Solunu, između ostalog, pilot palog aviona, kada je primetio problem, prvo tražio dozvolu da se vrati u Niš, odakle je poleteo, a tek nekoliko minuta kasnije, kada je goreo motor, odlučio da prinudno sleti u Kavalu. „Izgleda da nije sve urađeno po propisu kao što je tvrdio ministar Stefanović. Izgleda da Srbija nije unapred informisala grčku stranu da će njen vazdušni prostor preletati avion koji prevozi municiju, pokušavaju da saznaju nešto više oko toga da li je ta trgovina bila legalna, jer ako nije prijavljeno – onda je sumnjivo“, izjavio je za N1 Nikos Pelpas, dopisnik grčkog javnog servisa. Formalni vlasnik Valira, koji je bio posrednik u trgovini sa, kako tvrde zvaničnici Srbije, Ministarstvom odbrane Bangladeša sada je Mladen Bogdanović. On je u APR kao vlasnik upisan 17. juna 2020, a po preuzimanju je na mestu direktora zamenio Čupkovića. U izjavi za portal Nova.rs, Bogdanović je takođe rekao da su u pitanju školske mine, čiji je izvoz ugovoren 2021. sa Ministarstvom odbrane Bangladeša. Rekao je i da je za prevoz tereta odgovoran kupac, koji je angažovao i kompaniju čiji se avion srušio. Prema podacima do kojih je došla Nova.rs, Valir je u 2021. izvozio velike količine oružja u više različitih država i obično je cena pošiljki bila više desetina miliona evra. Samo za Azerbejdžan je te godine otišlo sedam tura oružja vrednog nešto više od 40 miliona evra. Poslednja isporuka je bila u decembru 2021. Na spisku destinacija na koje je Valir dostavljao oružje su i SAD, ali za „samo“ četiri miliona evra. Ta firma oružje je prodavala i Maliju, Saudijskoj Arabiji, Poljskoj. Zanimljivo je da je do poslednjeg slučaja, na spisku krajnjih korisnika (end user) samo jednom bio i Bangladeš, u koji se, prema tvrdnjama srpskih zvaničnika i vlasnika Valira, uputio avion koji se srušio u Grčkoj. Nova.rs je objavila da je Bangladeš od Valira u februaru 2021. kupio robu vrednu samo - 377 evra, i da firma ne postoji na adresi na kojoj je zvanično prijavljena u APR-u, u Hercegovačkoj 14a, niti na staroj adresi, u Paunovoj ulici, koja se navodi na sajtu Valira. Slobodana Tešića, i pored brojnih afera u koje je umešan, ni ovih dana, a ni godinama unazad ne pominje niko od državnih, niti funkcionera SNS-a, čiji je finansijer, i na čijoj je izbornoj listi za izbore 2012. njegova starija ćerka Danijela bila kandidat za poslanika. NIN je više puta pisao da je posle toga ona angažo­vana u Ministarstvu spoljnih poslova, a kada je Aleksandar Vulin postao ministar policije radila je u Upravi za međunarodnu operativnu policijsku saradnju, u koju stižu Interpolove poternice. Upravo je oktobra 2021. Tunis raspisao poternicu za Tešićem zbog sumnji da je učestvovao u pranju novca. NIN je već ranije pisao da je Vučić i pre 2012. „upao“ u presretnute razgovore sa Tešićem, koji je tada bio na crnoj listi UN i koji je bio pod merama nadzora, uz sudsko odobrenje. To je Vučić prećutao 2019. tvrdeći da je navodno prisluškivan za vreme bivše vlasti. U veliki biznis sa oružjem Tešić se vratio 2012, kada je Vučić bio prvi potpredsednik Vlade, ministar odbrane, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. I pre nego što je 2013, uz napore srpske diplomatije skinut sa crne liste UN, Tešić je ranije te godine u društvu Vučića prisustvovao zvaničnom sastanku sa predstavnicima Ministarstva odbrane, o čemu svedoči i fotografija sa tog skupa. Do danas nije objašnjeno po kom osnovu je Tešić prisustvovao tom sastanku i zašto je preduzeće sa Kipra Karso limitid bilo posrednik između Libije i državnog Jugoimporta SDPR. Nisu, nažalost, objašnjene ni mnoge druge stvari. Zašto je pet Tešićevih preduzeća imalo povlašćeni položaj u Krušiku? Koliko je ta državna fabrika oštećena što je po damping cenama sa Tešićevim firmama, samo na osnovu onoga što je otkrio NIN, zaključila 14 ugovora vrednih više od 72 miliona dolara i 5,9 miliona evra? Zašto je njemu bilo dozvoljeno da izvozi srpsko oružje i municiju preko poreskog raja na Maršalskim ostrvima u Jermeniju i to u vreme sukoba sa Azerbejdžanom. Osim SNS, Tešić je finansirao i Fondaciju „Dragica Nikolić“ dok je njen suprug Tomislav Nikolić bio predsednik Srbije, a 2018. njegovim donacijama za Srbe sa Kosova i Metohije hvalila se i kancelarija aktuelnog predsednika Vučića. Srpske vlasti u svim ovim, kao i u poslednjoj aferi koja je otkrivena nakon tragičnog pada aviona u Grčkoj, ne daju odgovore na pitanja o Tešićevoj umešanosti u brojne sumnjive poslove. A, možda na taj način ne štite samo trgovca oružjem, koji ih, kao kamen u cipeli, sve više žulja, već sebe i sporne poslove od kojih su i pojedinci iz vrha vlasti imali korist. Vuk Z. Cvijić