Temperaturne i druge nule

Ako se od šefice Međunarodnog monetarnog fonda Kristaline Georgijeve prethodnih dana moglo čuti kako će SAD - čiju je procenjenu ovogodišnju stopu ekonomskog rasta MMF opet revidirao naniže i to za 0,6 odsto - i Evropska unija teško izbeći recesiju u narednoj godini, pogotovo ukoliko bude imala problema sa nabavkom neophodnog gasa, može li se Srbiji desiti drugačiji ishod? Hoće li naša ekonomija, bez obzira na to šta se bude dešavalo na ukrajinskom ratištu u drugoj polovini 2022. uspeti da „izgura“ rast od barem tri odsto, od koga za sada ne odustaju ni zvaničnici, ali ni većina prognostičara, iako je menadžment kineske HBIS grupe, inače vlasnik Železare u Smederevu najavio gašenje jedne od dve visoke peći sa objašnjenjem da svoje poslovanje prilagođavaju aktuelnoj situaciji na tržištu i da će peć biti ponovo pokrenuta kada se za to stvore uslovi? Ne krijući da će zima, osim poteškoća sa energentima, što u pogledu snabdevanja, što u pogledu cena, potencijalno doneti i druge ekonomske neizvesnosti, vlast istovremeno uverava da će Srbija uspeti da ostvari, barem približno, planirani rast. Gašenje visoke peći u Smederevu, iako će smanjiti srpski izvoz, neće drastično uticati na krajnje smanjenje BDP-a. I analitičari Kvartalnog monitora nedavno su istakli da i pored narastajućih neizvesnosti, pa i rasta kamatnih stopa koje moraju usporiti privredni rast, oni prognoziraju da će u konačnici ovogodišnji rezultat Srbije biti oko tri odsto. Sa druge strane, na revidirane procene, na kojima radi MMF, još uvek se čeka, ali za sada niko ne sumnja da bi ta prognoza mogla biti znatno niža od njihove poslednje procene rasta od 3,5 odsto. Za sada se jedino od Bečkog instituta za međunarodne studije čulo kako bi Srbija, ukoliko rat u Ukrajini potraje tokom cele godine, ovu godinu mogla da završi sa nulom, uz inflaciju od čak 14 odsto, kojoj se, ruku na srce, i ubrzanim korakom približava. U razgovoru za NIN, Branimir Jovanović, analitičar Bečkog instituta objašnjava kako su oni došli do ovako loših prognoza za Evropu, pa i za Srbiju. „Dva su razloga za to. Prvi, svi negativni uticaji rata će se prolongirati i intenzivirati. Svetske cene hrane, nafte i gasa će dodatno rasti, što će uzrokovati još veću inflaciju. To će smanjivati kupovnu moć i potrošnju, a time i privrednu aktivnost. Padaće i poverenje investitora, što će onda uticati i na odustajanje kompanija od investicija. Zbog inflacije, vodeće svetske centralne banke će povećavati kamate, što će opet negativno uticati na ekonomsku aktivnost“, objašnjava Jovanović za NIN i dodaje da se može očekivati i finansijska kriza poput one iz 2008. godine zbog pada na svetskim berzama. „Drugi razlog je što nastavak rata može doneti neki novi razvoj situacije. Evropa može ostati bez ruskog gasa, što bi verovatno onda dovelo do privremenog zatvaranja mnogih fabrika. Već se priča da bi taj šok bio sličan onom lokdaunu s početka pandemije i to će dodatno uticati i na Srbiju. Takođe, mnoge zemlje iz Afrike i Azije mogu ostati bez hrane, zbog nemogućnosti izvoza ukrajinskih žitarica. Sve to ne može da se ne odrazi na Srbiju bez obzira koliko daleko te zemlje bile“, tvrdi Jovanović. Srpski BDP bi, smatraju domaći ekonomisti, mogla da spasi upravo poljoprivreda, zbog njenog značajnog učešća u BDP-u, ali pod uslovom da nas vremenske prilike i Bog pogledaju u ovoj agrarnoj sezoni, ako se već od industrije ne očekuje previše, pogotovo kada ta „teška“ zima od koje svi strepe, zakuca na vrata. Na pitanje zbog čega Srbiji, u slučaju nastavka rata, Bečki institut prognozira izostanak ekonomskog rasta već u ovoj godini, ako još uvek nema naznaka da bi najnovije procene međunarodnih finansijskih institucija podrazumevale globalni izostanak rasta, sagovornik NIN-a odgovara da globalni rast nije toliko merodavan, jer uključuje i rast u nekim specifičnim ekonomijama, kakve su, na primer, Kina i Indija. „Za Srbiju je mnogo relevantnije poređenje sa Evropom. U našem osnovnom scenariju koji pretpostavlja da će doći do primirja sredinom godine, Srbija bi imala rast od 3,6 odsto, dok bi zemlje evrozone imale rast BDP-a od 2,5 odsto. Sa druge strane, u negativnom scenariju koji predviđa da će rat potrajati do kraja godine i da će Evropa ostati bez ruskog gasa, Srbija će stagnirati, odnosno imaće nulu, dok će evrozona imati pad od 0,9 odsto. Srbija, dakle, ima nešto bolji rezultat jer je manje razvijena, a i manje zavisna od ruskog gasa. Ali, na drugoj strani, evrozona ima snažniju fiskalnu podršku, što smanjuje ovu razliku“, kaže Jovanović. Gas je, veruje analitičar Bečkog instituta, ne samo ključni energent, nego i ključna komponenta ovogodišnjeg evropskog ekonomskog rasta. Stabilizacija situacije, odnosno okončanje rata, uveren je on, dovelo bi do smirivanja inflacije, vraćanja poverenja investitora i potrošača, oporavka berzi i snabdevenosti globalnog tržišta hranom i gasom. „To bi značilo da će ljudi trošiti više, firme će više investirati, izvoz će se povećati, a onda zbog svega toga neće biti ni stagnacije privrede“. Iako je, reklo bi se, u daleko povoljnijoj situaciji od većine zemalja Evrope, kada je u pitanju nabavka, pa i cena ruskog gasa, Srbiju gasna kriza ne može zaobići, odnosno pogrešno je verovati da naša zemlja neće osetiti negativni uticaj eventualne obustave isporuka ruskog gasa ostatku Evrope. Ekonomisti su saglasni da visina našeg ekonomskog rasta zavisi u znatnoj meri i od rasta koji će imati najvažnije evropske ekonomije, na prvom mestu Nemačka, a zavisnost njene industrije od gasa iz Rusije svima je već poznata. „Obustava isporuke gasa krajem godine Evropi možda ne bi imala direktne posledice, ali bi one indirektne isto bile ogromne, jer bi dosta evropskih fabrika bilo privremeno zatvoreno, zbog čega bi i neke strane kompanije u Srbiji prestale sa radom na neko vreme. Vlada bi u toj situaciji bila prinuđena da preduzima mere slične onima na početku kovid krize, kako bi sačuvala radna mesta i sprečila veće štete, ali to bi ovoga puta bilo dosta teže uraditi, jer, u međuvremenu, na globalnom finansijskom tržištu ima dosta manje likvidnosti, a i kamatne stope su znatno veće“, objašnjava Branimir Jovanović. I dok se za ovu godinu Srbiji predviđa ili rast u kakav još uvek veruju srpski zvaničnici ili, pak, potpuni izostanak rasta, kakav ne isključuju pomenuti ekonomski prognostičari Bečkog instituta, situacija u narednoj godini, taman da se rat i završi u narednim danima ili nedeljama, može biti samo gora. Naime, prema njihovim optimističnim procenama, onim u slučaju da dođe do skorog primirja, rast BDP-a bio bi 3,4 odsto, a inflacija bi se smanjila do nivoa od šest odsto. „U suprotnom, ako rat potraje do kraja ove godine, naše prognoze su da će inflacija biti oko 10 odsto, a stopa rasta tek dva procenta. Ali, ako bi se rat nastavio i naredne godine, mogućnost da i Srbija uđe u recesiju se značajno povećava“, kaže analitičar Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. Izbeći je, kao što reče šefica MMF-a za Sjedinjene Američke Države, bio bi baš veliki izazov. Petrica Đaković