Granice razumevanja stvarnosti

Kako nam pogled na činjenice iz drugog ugla može doneti potpunije shvatanje sveta? Kako da razlikujemo nauku i pseudonauku? Da li nas homeopatija može izlečiti? Koje tehnike koriste vidovnjaci da bi nas ubedili da znaju o nama više nego što smo im sami rekli? Da li voda zaista pamti? Šta bi na postojanje King Konga imala da kaže matematika?... Ovo su samo neke od tema kojima se bavi knjiga Paralaksa Bojana DŽodana, pokušavajući da na pristupačan i sažet način obradi interesantne fenomene i ideje iz nauke, umetnosti, filozofije, istorije i time pomogne u razumevanju sveta u kome živimo. Paralaksa predstavlja rukovet tekstova sa istoimenog bloga, koji autora godinama revnosno vodi, i zahvaljujući čemu je stekao veliki broj ljubitelja kratkih a jezgrovitih tekstova na brojne fenomene današnjice. „Sam termin paralaksa opisuje jednostavnu činjenicu da se pozadina iza objekta pomeri kada objekat posmatramo iz različitih uglova“, kaže Bojan DŽodan povodom svoje knjige. „Želja je bila da kratkom pisanom formom pomerim kontekst teme o kojoj pišem. Na taj način, drugačijim kontekstom, pokušao sam doprineti da pogled na neke ideje bude bar interesantniji, ili čak da se takav pogled oseti kao poziv za potpunije razumevanje sveta oko nas. Magija počinje kada shvatimo da ukoliko obratimo pažnju na to koliki je taj pomeraj, možemo da odredimo udaljenost do posmatranog objekta. Na tom principu radi i naš mozak kada dobijajući slike iz dva oka stvara jednu trodimenzionalnu predstavu. Ideja iza knjige i portala Paralaksa je bila da se drugačijim pogledom na činjenice pokuša doprineti da se one vide bar na interesantniji način ukoliko ne i na takav da to viđenje upotpuni shvatanje sveta oko nas.“ Na pitanje koliko je stvarnost sama nametnula fenomene kojima se bavi, DŽodan kaže: „Ako verujemo da živimo u svetu postistine ogrešili bismo se o istinu ukoliko očekujemo da je njena objava dovoljna da se svojom lepotom nametne kao važeća u svetu. Važno je da, ne samo istina, već i velike ideje iz nauke i umetnosti, imaju što kvalitetniju reprezentaciju. Za vrednosti našeg sveta se borimo, između ostalog, pronalazeći pravi ugao iz koga će ideje koje smatramo bitnima biti jasne i lepe. U tom smislu je često mnogo teže pronaći ugao na temu od same teme za priču. Dok se teme nameću svuda oko nas, veliki broj njih i danas čekaju u nekoj svojoj radnoj verziji da ih ugledam iz pravog ugla i pretočim u paralaksu na način koji će biti što pristupačniji, a da pritom ne izgube od svoje suštine.“ Priče u Paralaksi su iz kulture, nauke, fenomenologije: „Posebno uživam u momentima kada svoju ljubav prema nauci pokušavam na pristupačan i poetičan način da prevedem u priču. Osim toga, zadovoljstvo mi je kada imam osećaj da nudim teme koje su zbog trenutne situacije potrebne društvu. Na primer, tokom pandemije sam prepoznao dosta tema za koje sam smatrao da je korisno da budu obrađene na drugačiji način. O karantinu sam pisao iz ugla astronauta koji su, vrativši se iz misije Apolo 11, morali provesti 21 dan u karantinu; temu epidemije sam posmatrao iz ugla priče o Smitu i Pokahontas koja je verovatno umrla od malih boginja; temu vakcinacije i Kriznog štaba obradio sam iz ugla priče o Kotonu Maderu, preteči vakcinacije i tome kako je na obuhvat vakcinacije uticala politička pozadina obračuna sa vešticama u Salemu.“ S obzirom na to da je podnaslov knjige – vodič za razumevanje stvarnosti, ne možemo a da se ne pitamo zbog čega je tako teško razumeti stvarnost? „Stvarnost ne samo da je teško razumeti, nego je to u potpunosti nemoguće. Naše razumevanje je deo naše stvarnosti, pa je samim tim sveobuhvatno razumevanje samoreferentno, što nas vodi u paradoks. Ipak, mi razumevamo delove stvarnosti svakodnevno, i to je sasvim dovoljno da bismo svojim razumevanjem učestvovali i u njenom kreiranju. O granicama razumevanja govori i priča o duhu u Merinoj sobi. U njoj se nemogućnost potpunog razumevanja stvarnosti ne predstavlja kao nešto negativno, već se ocenjuje kao posebna ontološka vrednost sveta koja nam priznaje da nije potrebno da sve razumemo, nekada je dovoljno da stvarnost osetimo“, kaže Bojan DŽodan. D. Jovićević