Hajka na Lucifera

Počinje, polako, da me nervira ova halabuka oko julskih vrućina. A ovakvih vrućina sećam se iz detinjstva, sa letnjih ferija, dok sam kod dede i babe u Beloj Palanci po ceo dan bio na Nišavi, a kada bismo ogladneli jeli smo šljive i pekli mlade kukuruze, samo da ne bismo išli kući da jedemo. I ko je kroz to prošao, njemu je smešna ova današnja kukumavka zbog vrelih dana. Posebno mi smeta što su ovim julskim vrućinama dali ime Lucifer?! Pobogu, šta on ima s tim?! Lucifer je lučonoša, nosilac svetlosti. Po prethrišćanskom predanju, bio je sin Aurore, rimske boginje jutarnjeg rumenila i praskozorja. Po antičkoj priči bio je sin boginje Eos i titana Astraja, a bio je otelotvorenje zvezde Danice i sam njen bog, i donosio je svetlost prirodi i ljudima svaki dan. E, sad, u Bibliji je arhangel Lucifer ocrnjen. Optužen je da se odmetnuo od Boga, da bi pomogao ljudima na Zemlji. Ostali arhangeli su ga optuživali da je time hteo da se izravna sa Bogom, i, čak, da je pripremao pobunu protiv Boga. Proterali su ga na Zemlju i prozvali „Gospodarem pakla“, nazivajući ga i Satanom, Zmijom, Lukavim i Kušačem. Nego, gle čuda! U Bibliji je ostalo, ne zna se kako, da je Lucifer bio miljenik Boga i da je bio najlepši i najsjajniji među arhangelima. On je od Boga i dobio dužnost Satane da iskušava ljude da čine dela protiv Boga. Tako je Lucifer iskušavao i Isusa, terajući ga da skoči sa litice u provaliju pošto ovaj beše umislio da može ne samo da lebdi nad zemljom, već i da leti. I Isus se primirio. Inače, Lucifer je pomogao Srbima, Leonardu da Vinčiju, Mikelanđelu, Geteu... A Nikola Tesla je, u svom tajnom dnevniku, napisao da je „znanja o elektricitetu dobio od Lucifera, lično“! I, ako se sve ovo manje-više zna, zašto su ove julske vrućine nazvane Luciferovim imenom? K. G. Jung, moj guru iz Švice, kaže mi: „A šta ti je tu čudno, dečače, što je Lucifer optužen za julske vrućine?! Ko se još, uopšte, seća ko je bio Lucifer?! Danas preko elektronskih medija ovom zatucanom svetu možeš da prodaš sve i svašta! Evo, Bil Gejts dozvoljava sebi da kaže kako su krave krive za klimatske promene, jer mnogo prde!? Kao da ne prde i ljudi, a ima ih, eej, sedam milijardi! Zato treba i ljudski rod svesti na ‘zlatnu milijardu’, mada će i tada mnogo da se prdi... Nego, manimo se Bila Gejtsa, vratimo se Luciferu. Šta misliš ko ti u ponoć, u snu, šapuće, na prvi pogled, šašave ideje - to da je Isus iz Ohrida, a Gilgameš da je iz Surduka?! Šta ako je taj tvoj ‘ponoćni šaptač’, Lucifer, lično?!“ Jung me ovom pričom potpuno ošamutio. I, počeo sam da se prisećam; kada mi se „ponoćni šaptač“, prvi put, javio? Setim se da je to bilo u snu, 16. februara prošle godine. Naredio mi je da ustanem iz postelje i da oduzmem Kleopatrinu godinu rođenja od godine rođenja Aleksandra Velikog jer ih, šatro, deli 297 godina! Poskočio sam od radosti, jer po ruskom akademiku Anataloju Fomenku, tvorcu teorije o „krađi vekova“, treba da prođe tačno 297 godina i da položaj zvezda na nebu bude isti i da se ništa sumnjivo na Zemlji ne vidi. Naredne noći „ponoćni šaptač“ mi je naredio da izračunam koliko je godina vladala dinastija Ptolomeja? I pokazalo se da su, kobajagi, vladali 297 godina, a postojao je samo jedan Ptolomej, otac Kleopatrin, i, da su Kleopatra i Aleksandar Veliki bili savremenici, te da je ona njemu rodila sina Isusa. Pravim bećarac za doručak, a Crna mi se mota oko nogu, pa će da kaže: „Ako je Lucifer lučonoša, da li je pomogao i NJegošu da napiše ‘Luču mikrokozma’? Jer, onakvo delo ne može da se napiše, tek tako! A ako svet za julske vrućine okrivljuje Lucifera, onda znači da je sve otišlo dođavola!“