O bućkanju i somovima

REM se pri ocenjivanju elaborata nije bavio onim šta su televizije ranije radile, da bi svi bili ravnopravni. REM nema mogućnost da kažnjava televizije registrovane u Luksemburgu, pa što onda da jednima kazne računamo, a drugima ne? I koliko god da ih je bilo, kazne su bile primerene, a ovo što deo bućkaroša traži od REM-a, izgleda isto kao da neko od suda traži da bude streljan onaj ko je pedeset puta ukrao nešto iz trafike. Ne može Moram da priznam da u životu nisam čula priču o dve žabe i loncu sa mlekom, kojom je, u poslednjem broju NIN-a, Slobodan Cvejić, bivši član Regulatornog tela za elektronske medije, probao da objasni našu odluku o dodeli dozvola za nacionalnu pokrivenost. Svakako me je zainteresovao, pa sam skočila na internet, ukucala „basna o dve žabe“, ali me je Gugl dodatno zbunio, izbacio je jednu Ezopovu i jednu Dositejevu basnu - jesu, obe, o dve žabe, ali veze nemaju sa Cvejićevim žabama, mlekom, loncem i masnim jedinicama (buterom), elementima koje Cvejić, u svom tekstu predstavlja kao: Lonac - jednoumlje Vučićevog režima. Žabe - Građani, birači, politički akteri. Mleko - nije jasno, iz teksta, šta je. Masne jedinice - slobodni mediji (?!) No, kako sam uporna, nastavila sam potragu i - bingo. Na sajtu koji se zove Spiritualni centar, našla sam i priču i jevrejsku izreku kojom se priča najavljuje: „Ako vremenom ne postaneš bolji, postaćeš gori“, što mi je bio jasan znak gde se i kako Cvejić načitao, kada je krenuo da čita, o sebi. Btw, autor priče, na ovom sajtu, spiritualnom je izvesni Dragan Paripović, a pouka je, što bismo rekli, „veoma poučna“: „Zapamtite, svi mi se nalazimo u klizavom vedru života i pokušavamo da se izbavimo iz muka… Većina ljudi odustane i propadne… Ali treba da naučimo da istrajemo u svom naporu… Tada ćemo svojom Bogom vođenom, nepokolebljivom voljom, izbućkati priliku…“ Klasični, spiritualni, Cvejić. Izbućkava priliku. Pošto je, u REM-u, proveo manje vremena nego Nil Armstrong na Mesecu; pošto je sam iz REM-a otišao, kada nije izabran za predsednika - šta drugo da radi nego, kako sam kaže: „buć, buć“. I na stranu dosta sumanute analogije (otkud slobodni mediji /„masne jedinice“, u Vučićevom loncu; ko je sipao mleko, sve sa masnim jedinicama, u lonac; šta kaže Vitgenštajn, može li lonac da govori), problem sa Cvejićevim bućkanjem je u nečem drugom. Najpre, u svesnoj laži o tome kako se „dogovaraju“ članovi REM-a, pošto se to o čemu on priča nije desilo. Nikakav sastanak „u kancelariji direktorke REM-a“, na kojem se dogovaralo ko će kako da glasa nije održan. Umesto toga, jesu se članovi REM-a sastali ali samo sa jednom „tačkom dnevnog reda“: da se ne svađaju javno (sednicu su pratili novinari), nego da ozbiljno i argumentovano razgovaraju. I ako Cvejić tvrdi, podmuklo, da bi Juditi Popović, ili Višnji Aranđelović, ili bilo kome drugom, neko, u nekoj kancelariji, mogao da kaže kako da glasaju, onda on definitivno nije u akciji traženja istine, nego onog ribarskog bućkanja. Možda mu neki som i poveruje i upeca se. I u tom pecanju jeste i najveća opasnost, i to nema veze samo sa Cvejićem. Od kako je raspisan konkurs za dodelu dozvola za nacionalnu pokrivenost, bućkanje je bilo omiljena zabava medija koji su, unapred, sebi dodelili frekvencije. I zato, a dovoljan je samo letimičan pogled na, na primer, arhivu vesti N1, od marta do danas, više od pedeset priloga (tekstova), sve sa naslovima: „Mora da se donese politička odluka da REM počne da funkcioniše“, „Legitimni konkurs za frekvencije može da sprovede samo novi sastav REM-a“, „N1 i Nova zaslužile nacionalnu frekvenciju“, „Nova i N1 nisu konkurencija trovačima sa Pinka“, „Odložiti odluku o frekvencijama do izbora novog sastava REM-a“, „Protiv Pinka i Hepija 200.000 potpisa“… Kada se tome doda sve ono sa Nove S, iz Danasa, raznih nedeljnika, dosta je jasno da je kampanja da se frekvencije dodele Novoj i N1, trajala sve vreme, bez ikakvog pardona, i to nikakva kuknjava (a Igor Božić sa N1 jeste kukao kada sam izjavila da su nas ove televizije pritiskale), to ne može da opovrgne. Kukanje i bućkanje se nastavilo i posle naše odluke, sve uz svesrdno pozivanje na Zakon i pravilnike, a da niko nije primetio da upravo ta vrsta kampanje nije dozvoljena, ni Zakonom, ni pravilnikom. I kada smo već kod toga, da završimo raspravu: nismo se, pri ocenjivanju elaborata, bavili onim šta su televizije ranije radile, iz nekoliko jasnih razloga. Prvi je - ravnopravnost svih učesnika u konkursu. Za dozvole je konkurisalo 14 televizija, od kojih neke do sada nisu radile, neke su radile godinu-dve, neke nisu bile pod našim monitoringom, a neke ni pod našom jurisdikcijom. N1 i Nova nisu ni jednom kažnjene ne zato što nikada nisu napravile prekršaj, nego zato što su registrovane u Luksemburgu i REM nema mogućnost da ih kažnjava. Pa što onda da jednima kazne računamo, a drugima ne? Drugi je, isti onaj zbog kojeg kazne za prekršaje i postoje. Kada neko plati kaznu, ta priča je zauvek gotova, nema šta o njoj dalje da se priča. Ako ne platite Infostan, pa vas i kazne, i platite, to ne znači da ne možete da kupite novi stan. Takođe, prekršaji, koji su ranije pravljeni, nisu bili prekršaji zbog kojih se oduzima dozvola za nacionalnu pokrivenost. I koliko god da ih je bilo, kazne za njih moraju da budu primerene (i bile su), a ovo što deo bućkaroša traži od REM-a, izgleda isto kao da neko od suda traži da bude streljan onaj ko je pedeset puta ukrao nešto uz trafike. Ne može. Prešli smo, ipak, na drugi civilizacijski nivo, od onoga u kojem se kamenuje, za svaki greh. Ili, možda, nismo. Zahvaljujući bućkanju, raznim spiritualnim ekspertima, stručnjacima koji neće da razmisle pre nego što krenu da uzvikuju parole, zahvaljujući besomučnoj kampanji, neki se, izgleda i jesu upecali. Pa je Milorad Vukašinović, moj zamenik u Savetu REM-a, najpre verbalno napadnut na ulici u Novom Sadu, a odmah potom neko je, na ulazu u njegovu zgradu, ispisao grafit - REM, plus kukasti krst. Divno. Pogotovo što tu vrstu hajke sprovode oni koji se kunu u slobode, u demokratiju, nenasilje, pravo, institucije… Mada, što kažu oni spiritualni, ko vremenom ne postane bolji, postane gori. I gledanost mu padne. A Cvejiću, na kraju, iskreno želim da ga poljubi neka princeza. Onda više neće biti žaba, i više mu neće lonac biti nepremostiva prepreka. I moći će da bućka, ali kao čovek. Autorka je predsednica Saveta REM-a