DŽaba znanje ako je krštenica žuta

Domaći mediji prepuni su vesti i izjava zvaničnika da je Srbija jedna od vodećih zemalja u ovom delu Evrope po razvoju informacionih tehnologija (IT) i kako su nam hitno i bitno potrebni radnici u ovoj brzorastućoj industriji. Prema procenama stručnjaka, za 15 godina pola današnjih zanimanja neće ni postojati, pa bi svako ko drži do sebe trebalo da se okrene IT sektoru, novim tehnologijama i zanimanjima budućnosti. Naravno, očekivanja pojedinaca su jedno, a potrebe tržišta često nešto sasvim drugo. Većina velikih kompanija ima stalno otvorene konkurse za diplomce iz STEM (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) oblasti. Najčešće i najviše se traže Java i Python programeri, full stack developeri ako može, naravno, ali i veb dizajneri i veb developeri i SEO optimizatori i stručnjaci za društvene mreže, kontent rajteri i projektni menadžeri i big data analisti. Ako ste razumeli bilo šta od ovog napisanog, možda je vreme da promenite karijeru i počnete neki od ovih poslova. Za to vam je potreban novac, i to poprilično, ako želite da se bavite programiranjem, jer osnovna obuka najčešće traje godinu dana, a onda tek kreće dodatna obuka, s potvrdama u vidu sertifikata za određene specijalizovane kurseve. Početni, osnovni kurs može da košta od 700 do 1.500 evra, a svaki naredni još otprilike toliko. Naravno da nemaju svi novac da uđu u ovakav poduhvat, jer je promena posla sama po sebi stresna, pošto niste sigurni da ste napravili pravi potez. Još ako ne možete da ga ostvarite bez odlaska u banku ili prodaje auta na Najlon pijaci ili Bubanj potoku, jasno je da IT kompanije i čuveni rekruteri imaju ozbiljne glavobolje da nađu dovoljan broj zainteresovanih za svoje kurseve. Tu im u pomoć uskaču velike firme, spremne da plate održavanje besplatnih kurseva za obuku u osnovnim, ne mnogo zahtevnim, ali pristojno plaćenim poslovima. Pa, ko prođe, ima šansu da nastavi da se razvija dalje, ako se dobro pokaže i dobije privremeno ili stalno zaposlenje. Nebo je granica, mislite. E, pa nije. Da bismo proverili kako stvari funkcionišu, prijavili smo se za jedan od kurseva. Da bih povećala šansu da me prime, prijavila sam se kao žena u srednjim godinama, s radnom biografijom bliskom IT sektoru, ali bez formalnog zaposlenja. Obrazovana, u temi, a nezaposlena – baš ono u šta se kunu kad pričaju kako treba ulagati u proširenje armije IT radnika-manualaca. Uostalom, svi pričaju da treba zapošljavati što je moguće više žena u IT sektoru, eto šanse da s malo napora postignu mnogo, obučavanjem tradicionalno teško zapošljive kategorije. Uostalom, zahvaljujući penzionom sistemu imam još dobrih 20 godina za usavršavanje i rad u IT oblasti, ako me čuveni Nemac što krije stvari po kući ne pohodi - mada za to nema ni pravila, ni roka važenja, može da pogodi i mnogo mlađe. Uz međunarodni kurs iz Internet upravljanja i dokazima da pratim IT, „upeglala sam“ čuveni si-vi, smanjivši ozbiljno radnu biografiju, kako bih povećala šanse da uđem među izabrane. Moj kolega, Miodrag L, koju godinu mlađi, rizikovao je i u si-vi ubacio da je završio neke IT kurseve, baš iz oblasti koje se traže. IT kompanija bi, dakle, s nama dobila vredne radnike, takoreći polugotov proizvod. Testove, obimne i prilično izazovne, uradili smo sjajno i rezultati su nam bili među najboljima, poredili smo se pa znamo. Ipak, posle višenedeljnog čekanja i jedno i drugo dobilo je generičku poruku da nismo prošli testiranje jer je „interesovanje bilo veliko, a konkurencija opasna“. Šta je pravi razlog za odbijanje saznali smo kad smo videli takozvani skrinšot prvog onlajn sastanka s izabranim kandidatima: nijedan nije bio stariji od 35 godina. Istine radi, od 25 primljenih, čak devet je žena. Ovo se poklapa s istraživanjem po kojem je u 2019. godini zaposlenih žena u IT industriji 14,7 odsto, u odnosu na svega 11,7 odsto u SAD, a od zaposlenih u Guglu tek svaka peta je inženjerka. Kako stvari stoje sa starijim muškarcima i ženama u IT sektoru? Činjenica da je šansa da se mladi IT stručnjaci zadrže u njihovoj kompaniji veoma mala, jer je mobilnost IT stručnjaka ogromna, i više od polovine posle godinu dana provedenih u firmi promeni dres, za većinu nije dovoljna da rizikuju i angažuju starije od 40 godina koji, najčešće iz porodičnih razloga, biraju da karijeru grade u jednoj firmi i tako postanu njen ozbiljan kamen-temeljac. „Poslodavci imaju predrasude da su najefikasniji radnici u godinama od 30 do 45 i između dva kandidata istih kvalifikacija i sposobnosti, u gotovo dve trećine slučajeva odabrali bi osobu mlađu od 45 godina. To pokazuju neka istraživanja obavljena u gradovima na jugu zemlje. Ne pitaju šta znaš, nego koliko godina imaš, kažu žene - navodi Zorica Stevanović, potpredsednica UO Udruženja Žene na prekretnici i članica Mreže za podršku ženama 45+. Kad na oglasu pročitate „senior“, to u IT industriji ne znači da im treba osoba starija od 40 godina, već je to pozicija u prilično preciznoj sistematizaciji. A na to mesto dolazi se posle više od godinu dana rada na jednoj poziciji, uz završene određene kurseve i za oko trećinu veću platu od juniorske. Međutim, problem je i u tome što nisu sve kompanije tipične autsorsing firme, s radnicima koji se u IT sektoru mogu posmatrati kao „zavrtači šrafova“ u nekadašnjoj autoindustriji, na primer. „IT sektor je jako široka industrijska oblast i u njoj postoji ogroman spektar razlika i u poziciji i u iskustvu, potrebnom znanju pa i platama. U toj servisnoj industriji postoji ogromna razlika u tome čime se kompanije bave. U velikoj meri ovaj region je započeo tu servisnu IT industriju na premisi da Zapadu ponudi par sati nekog inženjera, ali da oni vide šta s njim da rade i to je klasični autsorsing, koji plaća čoveka po satu“, kaže Katarina Urošević, direktorka sektora komunikacije Htek grupe. Trenutno, IT industriju ozbiljno pogađa nedostatak radnika. To, očigledno, nije dovoljno za takozvane rekrutere da pogledaju širu sliku i rizikuju sa starijim od magične granice 40. No, stvari će morati da se promene, i to brzo, ako želimo da ostanemo konkurentni u IT oblasti, podignemo standard i ojačamo ličnu i državnu poziciju u ovoj industriji. Dok se Nacionalna služba za zapošljavanje ne sabere, moraćemo u banku po kredit za kurseve. Ili na Jutjub, neki IT gurui kažu da tamo ima sve što nam je potrebno. Ivana Radoičić