Čije je bolje sutra

Tokom četiri dana ove sedmice, od četvrtka do nedelje, u Boru će se odvijati nesvakidašnji kustoski projekat Borski susreti. Projekat je vezan za uticaj Novog puta svile na estetiku lokalnog života u zemljama Evrope, Azije i Afrike kroz koje ta ambiciozna ruta prolazi. Polazeći iz Kine, kao i nekad davno, neće preskočiti ni Bor, već u dobroj meri osvojen kineskim aspiracijama. I živi primer promene izgleda urbane i prirodne sredine ovog „napretku“ podjarmljenog grada. „Dok sam živela u Šangaju, nisam mogla da ne primetim sa kakvim entuzijazmom tamošnji mediji izveštavaju o Novom putu svile“, objašnjava Biljana Ćirić, kustoskinja i inicijatorka projekta. I, kao što navedena sintagma označava čitav spektar kineskih pretenzija ka ekonomskom napretku, tako i Borski susreti izniču iz šireg konteksta umrežavanja stvaralaca različitih tačaka posmatranja partikularnih razvojnih problematika na različitim kontinentima. U projekat Ćirićeve uključeni su pesnik (Sinke Eshetu) i umetnik (Robel Temesgen) iz Adis Abebe, prestonice Etiopije kroz koju protiču Mali i Veliki Akaki, džentrifikovane sudbine. „Obale reka predviđene su da se rekonstruišu izgradnjom modernih parkova, na mestu gde aktuelni žitelji slamova gaje povrće, od čega preživljavaju“, kaže kustoskinja. Šta će s njima biti, pitaju se pesnik i umetnik, istražujući sve mogućnosti. Kroz Artkom platformu, na čelu sa Ajgerim Kapar iz Kazahstana, proučava se ishod presušivanja jezera Balkaš, u kom se mešaju slana i pitka voda, a potonja čuva u gigantskom rezervoaru za potrebe poljoprivrede. Akademik Aleksi Ulko iz Uzbekistana bavi se nerazumevanjem kineske kulture u ovoj državi kroz koju prolazi Put svile. U Srbiji, arhitektkinja Jelica Jovanović razmatra infrastrukturalne potrese koje će naš region pretrpeti čim Kina izađe iz antipandemijske samoizolacije. Promene su već započete, jer se privreda Bora nakon višedecenijskog zanemarivanja „čudesno obnovila, zahvaljujući probitačnim međunarodnim sporazumima“. I to baš u trenutku kada je ekstrakcija rude definisana kao smrt planete. Ukratko, u ovom projektu se drastičnim turbulencijama današnjice bave obični građani u ime političara, umesto obrnuto. S tim u skladu i Manuel Borja Vile, direktor Nacionalnog muzeja u Madridu, uključuje aktivizam u muzejsku politiku, gde mu mesto nije, uobičajeno. „Pojedinci su često važniji za stvarni prosperitet od institucija, zbog snage svojih ideja“, naglašava Ćirićeva. A misli i na kustoskinju Zdenku Badinac, koja je ostala u ekipi i nakon što je istupila sa mesta direktorke ljubljanske Moderne galerije, sada bivšeg nosioca saradnje na ovom obimnom projektu. „Sve naše aktivnosti od 2018. bile su zamašne, a mnoge odluke teške, pa ćemo u Boru razmatrati dalji tok ili gašenje projekta“, obrazlaže Ćirićeva. Taj deo Susreta smatra se nevidljivim, dok i vidljivo izmiče klasičnom poimanju kulturnih programa. Naime, Borani i gosti Bora imaće priliku da se pridruže šetnji pod vođstvom jednog mladića, života skučenog lokalnim uslovima. „Nemanju Stefanovića sam upoznala u autobusu. Seo je do mene i zapanjio me izvadivši zbirku poezije (umesto mobilnog telefona, prim. nov.)“, kustoskinja predstavlja prvog od vodiča. Stefanović će obilaskom njemu važnih mesta prikazati kako se mladost žrtvuje zarad ekonomskog „preporoda“. Na drugu turu vodiće Katica Radojković, vremešna prodavačica sira na borskoj pijaci. Ona će uneti ženski pogled u inače muški diskurs, rezervisan za rudarske krajeve, gde često ostaje skriveno porodično nasilje, izazvano najčešće kojom čašicom više zarad lečenja stresa. Cilj treće rute sa Milošem Božićem je Krivelj, selo koje se mnogo puta izmeštalo zbog širenja rudnika, prinuđujući žitelje da stalno grade i stiču iz početka. Četvrta tura je stručna, pod vođstvom inženjera rudarstva, koji će goste provesti kroz Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru. Specifičnost ovog grada je i suživot sa Kinezima što su ovde došli po prodaji bivšeg domaćeg rudarskog giganta kompaniji Ziđin. „Kao i svuda u svetu, Kinezi i u Boru žive odvojeno od domicilnog stanovništva“, kaže naša sagovornica. U težnji da napravi sponu, ona je u projekat uključila kineskog kuvara Kiu, kroz intervenciju umetnika Hua Juna. „Kiu će poslužiti besplatne večere za posetioce Borskih susreta“, najavljuje Ćirićeva. Broj mesta je ograničen, jer sve će se odvijati u njegovom budućem restoranu, dok prijave stižu uveliko, što nagoveštava brojnu posetu manifestaciji. Biće odata i počast prirodi, žrtvovanoj zarad industrijalizacije, kroz Žalbeni performans Robela Temesgena. Nastupu će se priključiti posetioci, nakon što razmotre telesne gestove iz svoje lične i kolektivne prošlosti, u službi iskazivanja žalosti. U tamošnjoj Narodnoj biblioteci, žiži kulturnog života svakog manjeg mesta, odigravaće se sesija čitanja odlomaka štiva najrazličitijih mogućih rukopisa. Autori su građani iz celog sveta koje povezuje trenutak pisanja – lokdaun tokom pandemije. Te Priče između zidova, sabrala je umetnica DŽesvi DŽeng i pokloniće ih borskoj biblioteci. I prilikom čitanja fragmenata tog zajedničkog epa, od pomoći će biti gosti sa poznavanjem jezika izvan dominantnog korpusa – engleskog, pa francuskog i nemačkog. Promena ugla gledanja od evropocentričnog ka priznavanju drugih, vanevropskih kultura i jeste ideja vodilja ovog projekta. NJime Biljana Ćirić i njeni saradnici povezuju marginalne punktove, jer je to važno za realno posmatranje stvarnosti. „Moramo da dekolonizujemo načine rada i da time stvorimo nešto novo, inače za nas nema budućnosti“, smatra kustoskinja. Ako na tom putu ponekad i padnemo, ovo treba da shvatimo kao deo procesa, kako Ćirićeva naglašava. Bor je, čini se, spreman za takve, revolucionarne poduhvate. Dragana Nikoletić