Sećanje na lepotu

Gostovanje Kiki Smit u Beogradu kao umetnice čiji se opus povezuje sa savremenom feminističko-političkom teorijom, može se u kontekstu jedne izrazito političko-patrijarhalne sredine kakva je naša shvatiti i kao subverzivni čin. Međutim, ovakvo čitanje mora imati u vidu i činjenicu da je njen nastup organizovala novosadska humanitarna fondacija i to u Galeriji Dots, u prostoru zgrade smeštene u skupu objekata koji drastično menjaju izgled starog Dorćola, nekada veoma autentičnog dela jezgra Beograda. U tom smislu, bez dubljeg razgranavanja, čitav ovaj poduhvat može se iščitati i u relaciji s institucionalnim, urbanističkim, finansijskim i kolekcionarskim procesima koji stoje u njegovom podtekstu, bez namere da se karakter tih procesa iščita u određenom vrednosnom pravcu. Kao svojevrsni kontrapunkt je karakter radova Kiki Smit uokviren nazivom izložbe LJudi i ostale životinje (16. septembar – 29. oktobar), koji nas uvlači u potpuno drugu ravan, u dimenziju u kojoj svi elementi koji namerno ili nenamerno stoje u njenom realnom podtekstu bivaju ekstrakovani i integrisani na jednostavan, meditativan i poetski način. Duhovnost njenih radova zasniva se jednako na emotivno i intelektualno promišljenoj interpretaciji saznanja o krhkosti prirodne ravnoteže i suočavanja s odgovornošću čoveka i njegovom ulogom u čitavom procesu, ali i na dubljem proučavanju istorije i reprezentacije tih odnosa u vizuelnoj kulturi i umetničkom kontekstu. NJeni delikatni, empatični, humanistički i poetski radovi i stavovi govore o prirodi kao nebranjenom, krhkom području, nestvarnom u svojoj lepoti do te mere da u svakom trenutku može da nestane i izbledi pred našim očima. Predstavljajući zvezde padalice ili provalu oblaka kao skulpture u srebru, Smit želi da u plemenitom materijalu sačuva nedirnuto sećanje na lepotu neuhvatljivih atmosferskih i nebeskih pojava, ali i da nam u silicijumskoj bronzi dočara strahoviti užas uništavanja Tla, jer je, kako kaže, „sve priroda pod takvim uticajem ljudskih bića da svemu živom preti nestanak“. Snežana Stamenković