Čovek i bešika

U srpskom smo parlamentu tokom njegove istorije mogli videti razne atrakcije. Bilo je tu svega, od unošenja kamenja u parlament i lošeg sviranja gitare preko polivanja vodom, čupanja kablova i mikrofona, pa sve do iznošenja poslanika iz Skupštine. Ovih dana smo imali prilike da u najvažnijoj instituciji vidimo i jednu novu atrakciju. Dva dana smo, naime, gledali čoveka koji ne pije, ne jede, ne piški, ne kaki i sve vreme priča. Dobro, nije baš da nije uopšte pio i jeo. Pojeo je taj čovek, inače predsednik ove zemlje, čak celu jednu štanglicu tviksa, a pio je neko piće čudne rozikaste boje, nismo saznali šta je u pitanju. Možda su neke šumeće tablete za hidrataciju i sa nekim kompleksom vitamina za imunitet protiv opozicije.  Gde je hidratacija, tu je i dehidratacija, u narodu poznatija kao pišanje, mokrenje, šoranje, olakšavanje ili kako vi već to zovete, odaberite. To jest, trebalo bi da bude, ali je nije bilo. E, sad, neki bi rekli šta on glumi, normalno je ići u toalet, to radi svaki čovek na ovoj planeti, ali takvi jednostavno nisu shvatili poentu. Kada imaš samo dva dana vremena u Skupštini, a priča se o Kosovu i Metohiji, tu nema mesta za fiziološke potrebe. Predsednik Vučić je svoju bešiku žrtvovao za viši interes i to što jedini u Skupštini tokom dva dana zasedanja nijednom nije otišao u toalet pokazuje koliko je posvećen kako svom poslu, tako i pitanju Kosova. Takođe, pošto je o svakom opozicionaru poneo unapred pripremljenu fasciklu, bilo bi potpuno suludo trošiti vreme na olakšavanje probavnog trakta kada možeš to vreme iskoristiti na olakšavanje dosijea o opoziciji.  Uzalud su hejteri i kritizeri čekali da predsednik popusti, ili bar njegova bešika, to se nije desilo. On je stoički podnosio ne samo svoje nagone, već i napade opozicije, koja ga je bombardovala iz svih raspoloživih oružja. Koliko je to daleko otišlo, govori i činjenica da su poslanici poslaničke grupe „Moramo – Zajedno“ potegli čak i Maju Berović, čije su stihove citirali. „Ti lutaš, bebo, skrenuo si s puta, bebo!“, orilo se skupštinskom salom, a predsednik je morao promptno da demantuje prvo da je beba, a drugo da je zalutao. A zamislite da je predsednik baš u tom trenutku otišao da mokri. Ne bi bio u stanju da se odbrani od ovog podmuklog napada Majom Berović, a njegove stranačke kolege, ma koliko agresivne i istrenirane bile, prosto ne bi bile dorasle takvom zadatku. Stoga je predsednik, sasvim opravdano, odlučio da se celih 25 sati odrekne fizioloških potreba i posveti se važnijim stvarima. I samo njegova bešika zna kako joj je bilo. Naravno, ma koliko pokušavao da nas ubedi u suprotno, i Aleksandar Vučić je samo običan čovek, pa je u pojedinim trenucima malo i zalegao na klupu ispred sebe, pokazujući da i on ima svojih slabosti. Ili je možda samo hteo da tako mislimo. Možda je to bio blef kojim je hteo da nam poruči: „Evo i ja mogu da se umorim, nemojte se osećati loše ako ponekad budete umorni, to se dešava čak i meni“, iako je u realnosti mogao da izdrži još tri dana bez toaleta i spavanja. Ali nije hteo da nam to nabija na nos. Eto, takav je to čovek.