Rupa u crnoj listi i na računima državnih fabrika

Dva preduzeća pod kontrolom Slobodana Tešića, koji se nalazi na crnoj listi SAD, izvoze u tu zemlju municiju državne fabrike Prvi partizan iz Užica. Poslednja tura stigla je u Ameriku prošlog utorka, 15. novembra, a do sada je u 25 isporuka prosleđeno 1.125 tona municije, upakovane u 65 kontejnera. Pitanje za srpske zvaničnike je kako je moguće da je Valir, jedna od te dve firme, državnoj fabrici municije Prvi partizan iz Užica, prema zvaničnom izveštaju, na kraju prošle godine dugovao skoro 3,5 miliona evra, iako se oružje po pravilu plaća unapred, pre isporuke. Samo u poslednja tri meseca Valir je kupcima iz SAD isporučio 12 kontejnera municije teške skoro 200 tona. BIRN je prvi, 8. avgusta 2022, otkrio da se Valir i Zenitprom, koje kontroliše Tešić, ne nalaze na spisku njegovih preduzeća na crnoj listi i da su izvozila municiju u SAD 18 puta. NIN otkriva da je posle tog datuma bilo još sedam isporuka. Ambasadi SAD u Beogradu NIN je uputio nekoliko pitanja o izvozu municije u njihovu zemlju preko preduzeća koja kontroliše Tešić, ali zbog kratkog roka, kako su rekli, nisu stigli da pošalju odgovore. NIN će ih, ako stignu, objaviti u narednom broju. U avgustu ambasada je BIRN-u odgovorila da ne mogu „javno da komentarišu konkretne slučajeve“, ali da „američka vlada ozbiljno shvata sve navode o materijalnoj podršci sankcionisanim subjektima“. Nije bez značaja ni što se sve dešava u vrlo osetljivom trenutku, jer su SAD uključene u pregovore o KiM i usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU. Bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić kaže za NIN da stavljanje nekog na crnu listu predstavlja ozbiljan problem. „Kada neko dođe na crnu listu skreće se pažnja zemlji domaćinu da tu postoji problem. Američka strana očekuje da vlast reaguje. Na primer, dok sam bio ambasador dobili smo ozbiljna upozorenja zbog naših firmi koje su izvozile delove vojne opreme Iraku neposredno pre sukoba sa SAD 2003. Pitanje za američku stranu je kako je moguće da neko ko je na njihovoj crnoj listi izvozi u njihovu zemlju“, ističe Vujačić. Do 22. novembra Valir i Zenitprom su imali ukupno 25 isporuka za kupce iz SAD. Zenitprom je ugovorio 13 isporuka, koje su u SAD stigle 14. i 21. novembra, 19. i 27. decembra 2020, potom 19. juna, 14. jula, 21. septembra, 8. i 26. oktobra i 11. novembra 2021, a ove godine su imali još tri, 8. i 14. januara i 19. aprila. Valir je poslove sa SAD raširio tek ove godine, jer je lane imao samo dve isporuke, 2. februara i 10. novembra, a još 10 ove godine, 13. februara, 11. aprila, 21. juna, 19. i 29. avgusta, 25. septembra, 14. oktobra, a u ovom mesecu su na tržište SAD stigle čak tri isporuke, 5, 9. i 15. novembra. Sve isporuke Zenitproma išle su od Prvog partizana u Užicu do luke u nemačkom Bremerhafenu i zatim za SAD. Isporuke Valira išle su takođe iz Užica za SAD, prva preko crnogorske luke Bar, šest preko Bremerhafena, a poslednjih pet preko luke u Hamburgu. Tešićeve firme su 2020. u četiri kontejnera isporučile 252 tone municije, lane 475 tona u osam kontejnera, a ove godine do 15. novembra 398 tona u 13 kontejnera. Zenitprom je municiju isporučio firmama RBA LLC, Gun Mountain LLC i MG Suber Associates LLC. Za četvrtog kupca, Global Military Products Inc, deo firme Global Ordnance koja snabdeva oružjem i municijom Ministarstvo odbrane SAD, bile su četiri isporuke teške 169 tona. Mark Morales, vlasnik Global Ordnance, rekao je za BIRN da nije upoznat sa tim da je Zenitprom povezan sa Tešićem i da se to nije pojavilo u proverama koje je njegova kompanija izvršila pre početka poslovne saradnje. „Kompanija se ne nalazi ni na jednoj listi OFAC (Kancelarije za kontrolu inostrane imovine) i veze koje navodite nam nisu poznate niti su navedene u bilo kakvim formalnim dokumentima dostavljenim Global Ordnance-u“, rekao je za BIRN i dodao da nikada nije video Tešića i da ne posluje sa njim. Valir je poslovao sa firmama Erie Ordnance Depot LLC Nemo Arms INC i sa Druom DŽonom Blatnerom (Drew John Blattner) bivšim bodibilderom koji ima četiri firme za trgovinu oružjem. Iz finansijskih izveštaja, dostupnih na sajtu APR-a, vidi se da su prihodi Valira i Zenitproma rasli paralelno sa rastom izvoza municije iz Užica za SAD. Valir je za samo godinu dana prihode uvećao skoro 4,3 puta, sa oko 1,5 milijardi u 2020. na čak 6,5 milijardi dinara lane. Uprkos dinamičnom rastu prometa, iskazana je upola manja poslovna dobit - 54 miliona u 2021. prema 111,5 miliona dinara 2020. Pre nego što je počeo da izvozi u SAD, Zenitprom je 2019. imao prihod 18,3 miliona i dobit 1,8 miliona dinara. Već u 2020. prihodi su porasli na 630 miliona, a lane na više od pet milijardi dinara. Za samo dve godine, dakle, prihodi te firme uvećani su astronomskih 273 puta. U istom periodu i poslovna dobit je uvećana skoro 100 puta, na 170 miliona dinara. Ono što je neobično za trgovinu oružjem i municijom je da se u finansijskom izveštaju Prvog partizana na sajtu APR-a navodi da mu, zaključno sa 31. decembrom 2021, Valir duguje čak 406,9 miliona dinara ili 3,46 miliona evra, a Zenitprom 127.000 dinara ili 1.080 evra. Ta praksa da preduzeća pod kontrolom Tešića duguju državnim fabrikama iako je pravilo da se oružje plaća unapred, nije neuobičajena. U izveštaju Državne revizorske institucije od 12. novembra 2021. navodi se da je državna kompanija Zastava oružje „iskazala prihode od prodaje gotovih proizvoda i usluga na inostranom tržištu komisionara Vektura trans i Parizan tek iz Beograda, u ukupnom iznosu od 410.914.000 dinara na osnovu nepotpune dokumentacije o komisionoj prodaji, odnosno bez obračuna komisione prodaje sa pratećom dokumentacijom u vezi realizacije komisionog posla“. A obe te firme se nalaze na crnoj listi SAD kao Tešićeve. Upravo zbog ovog izveštaja DRI policijski inspektor Milan Vukomanović, pripadnik Odeljenja za borbu protiv korupcije iz Kragujevca, kako je BIRN otkrio, po nalogu tužilaštva prikupljao je dokaze o sumnjama da je Tešić prodavao Zastavino oružje po višim cenama od onih iz komisionih ugovora i da je višak zadržao za sebe, umesto da ga uplati fabrici iz Kragujevca. Vukomanović se obratio za pomoć kolegama iz Beograda, da oni traže dokumentaciju od dve Tešićeve firme. Tada kreću problemi za njega. Prvo, šefovi u policiji zahtevaju da odustane od istrage, on to odbija, pa mu oduzimaju slučaj, a onda je dva puta po nalogu načelnika UKP-a Bogdana Pušića prebačen na drugo radno mesto. Pravna borba inspektora i uzbunjivača Vukomanovića zbog toga i dalje traje. Tešićeve firme su imale i sumnjive poslove sa Prvom petoletkom iz Trstenika, dok ju je vodila Anđelka Atanasković, bivša ministarka privrede. Inače, Vektura trans i Partizan tek su među pet Tešićevih preduzeća koja su imala sumnjive poslove sa Krušikom, što je otkrio uzbunjivač Aleksandar Obradović. Krušik je po damping cenama sa Tešićevim firmama, samo na osnovu onoga što je otkrio NIN, zaključio 14 ugovora vrednih više od 72 miliona dolara i 5,9 miliona evra. Izgleda da na isti način posluju Valir i Zenitprom. Nakon tragičnog pada aviona sa oružjem iz Srbije kod Kavale u Grčkoj jula 2022. NIN je otkrio veze Valira sa Tešićem. Valir je registrovan samo 11 dana nakon što su SAD 9. decembra 2019. proširile sankcije Tešiću, njegovim saradnicima i firmama sa kojima je povezan, nakon uvedenih sankcija 2017. U APR je kao formalni osnivač i direktor Valira upisan Stefan Čupković. Nekoliko meseci ranije, u maju 2019. osnovana je i firma Elvante (kao njen vlasnik vodi se istoimeno preduzeće Elvante limited sa Kipra), u kojoj je Čupković jedan od dvojice direktora, a drugi je bio Goran Andrić, čije se ime na crnoj listi SAD nalazi odmah iza Tešićevog, kao jednog od njegovih najvažnijih saradnika. Uz to, Čupković je bio direktor i firme Lusor (Lusor) koja je povezana sa Tešićem, preko njegovog saradnika Kaleda Hameda. I Lusor i Elvante prijavljeni su na istu adresu. Prvi direktor Lusora, prilikom osnivanja 22. septembra 2020. bio je takođe Stefan Čupković, a vlasnik je bila kiparska firma Hamervate limited. Sada je kao vlasnik Lusora upisan Novus restaurants, čiji je jedini vlasnik upravo Tešićev saradnik Kaled Hamed, državljanin Jemena sa srpskim pasošem koji je dobio preko reda na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića. Takođe, dosadašnji pravni zastupnici Valira, i podnosioci zahteva u APR-u, bili su Sanja Kapetina, koja je prethodno predstavljala više firmi pod kontrolom Slobodana Tešića, i Vera Diković, punomoćnica Tešićeve ćerke Danijele Vasilijević u firmi Emar. Od 17. maja ove godine sedište kompanije Valir nalazi se u privatnom stanu u Hercegovačkoj ulici 14A, u Beogradu na vodi. O povezanosti Zenitproma sa Tešićem prvi je pisao BIRN. Zenitprom je osnovan 7. maja 2018. na adresi Diplomatska kolonija 14 u Beogradu, gde se nalazi ili se nalazilo više preduzeća i organizacija povezanih sa Tešićem. Formalni vlasnik i direktor Zenitproma, prema APR-u, jeste Goran Tukić, bivši rukovodilac državnog Jugoimport SDPR-a. U martu ove godine firma je promenila adresu i „preselila“ se u Hercegovačku 16, u Beograd na vodi. Tri meseca kasnije, na bivšoj adresi Zenitproma, registrovana je Fondacija Humana srca koju vodi Tešićeva ćerka Danijela Vasilijević, a na istoj adresi je i njena firma Emar. U akcijama ove fondacije, o čemu svedoče i fotografije sa tih događaja, učestvovali su prijatelji predsednika Vučića, njegov kum i predsednik Izvršnog odbora SNS-a Darko Glišić i vlasnik i glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević. U Fondaciju su uključeni Tešićeva supruga Živana Tešić, njihova mlađa ćerka Jelena Petrović i njen suprug Nebojša Petrović, brat Žarka Petrovića, direktora firme Araneks, koji je od decembra 2019. pod sankcijama SAD upravo zbog povezanosti sa Tešićem. Tešićeva starija ćerka Danijela Vasilijević bila je kandidat za poslanika na listi SNS 2012. Ostala je bez mandata, ali ne i bez državnog angažmana, jer je jedno vreme radila u Ministarstvu spoljnih poslova. Uz napore nove vlasti Tešić je posle 10 godina 2013. skinut sa crne liste UN, a Ministarstvo spoljnih poslova mu je dodelilo diplomatski pasoš. Kada je Aleksandar Vulin postao ministar policije, Danijela je prešla u Upravu za međunarodnu operativnu policijsku saradnju, u koju stižu Interpolove poternice. Upravo je oktobra 2021. Tunis raspisao poternicu za Tešićem zbog sumnji da je učestvovao u pranju novca. Tešić i njegova porodica poslednjih godina proširili su poslovnu imperiju u Srbiji i postali vlasnici vrednih nekretnina. Dve ćerke finansijera SNS-a 2022. kupile su 381 kvadratni metar poslovnog prostora u Palati Albanija, koja ima tretman kulturnog dobra Srbije, o čemu je NIN nedavno pisao. Tešić je ranije otkupio i dve državne vile na Dedinju, po ceni za koju se sumnja da je bila ispod tržišne, a u jednom od najvećih turističkih centara Srbije, na Zlatiboru, vlasnik je vile čija je površina veća od 500 kvadrata. Proširio je i druge poslove tako što je krajem novembra 2021. firma za proizvodnju peleta Sperou, u vlasništvu porodice Tešić - njega, supruge i njihove dve ćerke – predstavila plan za izgradnju novog poslovnog objekta u opštini Varvarin. Tešić je prvi put dospeo na crnu listu SAD 21. decembra 2017, zbog „koruptivnih radnji i pretnji po mir“ u vezi sa trgovinom oružjem, a označen je kao „najveći trgovac oružjem na Balkanu“. NJegove poslove nije omelo ni proširenje sankcija SAD protiv njega, njegovih saradnika i firmi dve godine kasnije. Da su ljudi iz vrha vlasti, dok su još bili u opoziciji, imali veze sa trgovcem oružjem pod sankcijama UN-a, i koji je zbog toga, uz sudsko odobrenje, bio pod merama nadzora, svedoči i to što je Vučić „upao“ u presretnute razgovore sa Tešićem. A i Novi magazin je otkrio pre izbora 2012. da je Tešić finansijer SNS-a. On je i posle toga nastavio da finansira novu vlast, bio je donator Fondacije „Dragica Ni­kolić“, a 2018. se njegovim donacijama za Srbe sa KiM hvalila i kance­larija predsednika Srbije. Tešić je, naime, nakon Vučićeve po­sete KiM, ispunio neka od njegovih obećanja i Srbima je donirao dva traktora i kombi, o čemu je javnost obavestio Nikola Selaković, tada generalni sekretar predsednika, sada ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U veliki biznis sa oružjem Tešić se vratio 2012, kada je Vučić bio PPV, ministar odbrane, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Da se finansijer SNS-a vratio u velike poslove potvrđuje i fotografija iz 2013. na kojoj se vidi kako je Tešić u društvu Vučića prisustvovao zvaničnom sastanku sa predstavnicima Libije. Do danas nije objašnjeno po kom osnovu je Tešić prisustvovao tom sastanku i zašto je kiparski Karso limitid bio posrednik između Libije i državnog Jugoimporta SDPR. Nema, nažalost, odgovora ni na brojna druga pitanja. Zašto su Tešićeve firme imale povlašćeni položaj u Krušiku, Zastava oružju i Prvoj petoletki? Ko mu je i zašto dozvolio da izvozi srpsko oružje i municiju preko poreskog raja na Maršalskim ostrvima u Jermeniju i to u vreme sukoba sa Azerbejdžanom, a Krušiku nije? Svim ovim, sada se pridodaju i nova pitanja. Kako je moguće da njegove firme duguju novac proizvođačima, kada je pravilo da se oružje plaća unapred? I kako firme pod njegovom kontrolom izvoze municiju u SAD na čijoj je crnoj listi? Vuk Z. Cvijić