Više od igre

Dušanova računica (tadašnjeg ministra finansija Dušana Vujovića) jeste da se smanjenjem plata i penzija za 10 odsto može uštedeti 515-520 miliona evra godišnje. Pa toliko ćemo da „pojedemo“ kroz gubitke EPS-a ili Srbijagasa, ako ih ne reformišemo. Zato nas tek čekaju velike promene u javnim preduzećima, jer ona najveća… nismo ni pipnuli. Ovako je u julu 2014. za NIN govorio aktuelni predsednik, tada premijer Aleksandar Vučić. A na primedbu da je obećao da će direktori javnih preduzeća biti birani na javnom konkursu, a da već godinu dana traje konkurs za direktora EPS-a, lakonski je odgovorio: „Kada biste videli listu sa imenima 81 kandidata, sve bi vam bilo jasno.“ I zaista, svima je sve postalo jasnije godinu i po kasnije, kada je u martu 2016. za v. d. generalnog direktora EPS-a postavio Milorada Grčića. U međuvremenu je, ali tek nakon što je Mića EPS potopio više od poplava iz 2014, i njemu izgleda postalo sve jasno. Pa je u ponedeljak iz Osla građanima poručio da nas očekuju „velike promene u javnim preduzećima“, jer su mu stručnjaci iz Norveške rekli da „samo u jednom od četiri-pet glavnih preduzeća u oblasti energetike nije neophodna promena rukovodstva“. Ma, hajde. Kao da je zbog toga morao da ide u Oslo. Pa znao je on to vrlo dobro. Jer da nije, ne bi 28. jula 2014. za RTS rekao da će Vlada „do kraja avgusta promeniti oko 70 posto menadžmenta u javnim preduzećima“! Brojao sam avguste do devet i - ništa. Osim što se oni koji su mu tada poverovali sada osećaju kao Glupi Avgust. Najavljivao je on radikalne rezove i pre nego što je na mestu premijera zamenio Ivicu Dačića. Kao PPV 10. decembra 2013. obećao je „hitne smene“. „Za vikend smenjujemo loše direktore iz SNS-a“, poručio je. Da li je moguće da za ovih devet godina nije mogao nijedan vikend da odvoji za to. A baš voli da radi i vikendom. „Ko ne bude dobro radio biće smenjen, i ništa mu neće pomoći, čak ni prijateljstvo sa mnom. Niko neće biti pošteđen“, grmeo je 23. oktobra 2015. „Svi direktori koji nisu ispunili očekivanja biće smenjeni“, pripretio je i 7. jula 2016, da bi 30. oktobra iste godine po ko zna koji put ponovio: „Biće smenjeni gotovo svi direktori javnih preduzeća koja loše rade, i to veoma brzo, pre Nove godine“. Pa, eto, možda i ispuni to obećanje uoči Nove 2023. Ako bude struje da se odštampaju rešenja o otkazima. Kopka me samo ko je direktor za koga Norvežani misle da nije kriv za loše rezultate. I da li bi srpska javna preduzeća bila već sređena samo da je Vučića neko pre devet-deset godina poslao u Norvešku. Ili, ne daj Bože, šta bi bilo da je rešio da umesto u Oslo, u ponedeljak otputuje u Katar, na utakmicu Srbije i Kameruna. Sreća, pa nije. Čak je norveškim stručnjacima ponudio da nam pomognu i da preuzmu upravljanje nekim javnim preduzećima. „Time smo želeli da pokažemo da, za razliku od drugih, nama ta preduzeća nisu mesto za otimanje para i partijsku kasu. I to je velika razlika u odnosu na sve ono što smo imali do juče“, rekao je Vučić. Ma svaka mu je ka` NJegoševa. Evo, da se zna, i ja sam pre za Norvežane nego za nekog novog Miću. A, kao i on, takođe mislim da je svaka vlast, ma bukvalno do juče, javna preduzeća tretirala kao partijski plen i da se novac iz njih izvlačio i za stranačke potrebe. Biće da para za to više nema i da je đavo došao po svoje. Nego, šta će biti sa zaposlenima ako u javna preduzeća dođu profesionalci. Kako će vlast njima objasniti da osim dobrih poslovnih rezultata moraju za svake izbore da im obezbede i „kapilarne glasove“. Hmm, ako je SNS osvojio vlast u maju 2012, a Vučić krajem novembra 2022. shvatio pogubne posledice stranačkog upravljanja javnim preduzećima, koliko će vremena biti potrebno da se ona suštinski reformišu? Ili je i ovo samo neka nova igra, u kojoj moramo da se spremimo i za poraze. Pa i fudbalere u Katar smo ispratili kao da će sigurno igrati bar u četvrtfinalu Svetskog prvenstva. Možda i hoće, ako 2. decembra, posle poraza od Brazila i remija sa Kamerunom, pobede Švajcarsku. Drugačije teško da je i moglo u zemlji u kojoj su neki provladini tabloidi na pleća fudbalera Srbije natovarili teret da tamo idu da brane - pravoslavlje. A oni su, valjda, tamo otišli samo da pokažu da li umeju da igraju fudbal ili ne. DŽaba, kad je u ovoj zemlji i fudbal više od igre. A o politici da se i ne govori.