У гаражама, поготово занемареним, свашта може да се пронађе. Људи у таквим просторијама гомилају канте фарбе - јер увек могу за нешто да послуже - пробушене лопте, комплете Политике, а понеко и неонацисте. Власник београдског клуба Гаража тврди да није знао да су несуђени гости његовог клуба - који су наумили да се тамо окупе прошле седмице - испали право из штампе тридесетих година прошлог века, али није то био први пут да је неко у Београду хтео да свира, машта и дере се о Четвртом рајху. Октобра 2018. друштвеним мрежама се пронела вест о међународној неонацистичкој забави у истој Гаражи. Две године касније, иста згода је најављена у згради БИГЗ, што је било посебно гадно, јер је тај споменик архитектуре био рај некомерцијалне музичке сцене док град није тамошње музичаре избацио на улицу. Најзад, у фебруару ове године, у Клубу 451 требало је да наступи Швајцаркиња која је за свој једночлани акт изабрала име „Евигер штурм“, Вечна олуја или Вечни јуриш. На страну то што неонацистичке бендове можете да препознате и по томе што себи надевају бомбастична имена, онаква каква за своје тајне организације бирају основци у школском дворишту, ове згоде повезује и то што нису одржане и то што је за све њих јавност прво сазнала од левичарских организација, а тек потом од државе.