Nova ekonomija traži i nova pravna rešenja

Nakon digitalne, treće industrijske revolucije 80-ih i 90-ih, koju je Zapadni Balkan prespavao, planeta hrli ka četvrtoj, koju karakteriše veštačka inteligencija. Digitalna revolucija dovela je do ubrzanih promena na koje se nekada čekalo vekovima. Svet ubrzanih promena pruža šanse pojedincima da, naročito u digitalnom svetu, naprave revolucionarne promene koje će se odraziti na celokupni život ljudi, ali i sami postanu jedni od najuticajnijih i najbogatijih ljudi. Poput Marka Zakerberga, tvorca i vlasnika Fejsbuka, koji je svom biznis-portfoliju vrednom više od 40 milijardi dolara pre nekog vremena dodao i aplikacije Instagram i Vocap. Ili vlasnika pametnih, mada nama zbog litijuma ne toliko milozvučnih, Tesla automobila, Ilona Maska, koji je kupio i Tviter za 44 milijarde dolara. Ove društvene mreže promenile su život čitavog čovečanstva, a potrebe i trendovi se toliko brzo menjaju da kažu da u trenutku kad nam na pamet padne neka genijalna ideja, treba da budemo svesni kako je gotovo izvesno da barem četvoro ljudi na svetu tu identičnu ideju već uveliko razrađuje. Na svetskom nivou IT sektor danas vapi za radnom snagom. Koliko god ljudi da se obuči za rad u digitalnom svetu, deficit se ne smanjuje, a plate nastavljaju da rastu. Samo ove godine srpski IT sektor izvezao je usluge vredne 1,67 milijardi evra. Za malu zemlju, poput Srbije, u pitanju je šansa da štrpne mali, ali za nas više nego dovoljan deo ogromne količine novca u opticaju. Mlade generacije, digitalno pismene i obrazovane, ne moraju da odlaze iz Srbije, već, kao retko kad, mogu da dovedu taj svet u Srbiju. Zbog prirode njihovog posla, omogućava im se da rade poslove za svetske kompanije, a da žive sa porodicom u Srbiji. To istovremeno podrazumeva rasterećivanje javnog sektora i ulaganje novca u ključne oblasti poput zdravstva, obrazovanja i infrastrukture, umesto hranjenja sistema niskih plata u manuelnim fabrikama, partokratske administracije i rudarstva, prljavih tehnologija. To je vizija Srbije koja ovaj put spremno dočekuje četvrtu tehnološku revoluciju. Pravo koje je uvek tradicionalno, mora dati odgovor na moderne izazove. Nemati pravne odgovore na specifičnost sadašnjice, znači izložiti društvo da ga šanse novog doba (ponovo) promaše ili izazovi današnjice (ponovo) samelju. Neka od osnovnih pitanja koje digitalni svet postavlja pred pravnim poretkom Srbije su kako pravno regulisati tržište kriptovaluta, koje prevazilazi ograničenja država. Razvoj startapa predstavlja neslućenu šansu za novi razvoj ekonomije, ali traži i nova pravna rešenja. Koji je odgovor pravnog sistema prilikom ocene digitalnih dokaza i kako će se ceniti dokaze u sada već čuvenoj Skaj aplikaciji? Pitanje privatnosti otvoreno je u odnosu na masovne medije koji se i dalje razvijaju, ali je posebno kontroverzno u vezi sa digitalnim medijama. Kako pravno zaštititi softvere?  Naravno, regulisanje pravne oblasti poslovanja za IT sektor nije jedino što je potrebno da dođe do zaustavljanja ekonomske i migracione besperspektivnosti. Pravni sistem i funkcioniše po principu spojenih sudova i nemoguće je u jednom delu imati vladavinu prava, pratiti svetske trendove i meritokratiju, a u drugima korupciju, partijsku feudalizaciju i tromost. Izazovi sa kojima se ceo svet suočava su i pitanja energetske efikasnosti i stabilnosti, kao i ekološke održivosti. Kako je moguće uspostaviti fer tržište, a da velike kompanije ne progutaju pravne oblande koje stvaraju iluziju zaštite? I na kraju, ali na primeru Srbije posebno značajno, kako stvoriti nezavisno sudstvo i da li su pravosudne reforme korak napred ili unazad? Sva ova pitanja razmatraćemo na stručnoj konferenciji „Pravo i inovacije“ u Beogradu 3. i 4. decembra, u Envoy Conference, Gospodar Jevremova 47 (pravoinovacije.rs). U pitanju je konferencija nove generacije pravnika, ekonomista i inovatora, gde se razmenjuju mišljenja u dinamičnom tok-šou formatu. Govornici će biti advokati iz najboljih kancelarija (Goran Draganić, Gecić, Živković - Samardžić, JPM, Karanovići, Stanković), profesorka Vanja Bajović, Zoran Drakulić (Point group), Dejan Tonić (ERDB). Savo Manojlović predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti