Ali Mali i 13.000 razbojnika

Beše to davno, dok je Ali Mali bio siromašni mladić koji je hranio porodicu skupljajući otpatke sa gospodareve trpeze. Bio je vredan dečak. Danju je cepao drva, a noću gledao zvezde i maštao da će mu jedna od njih ispuniti dve želje: da bude bogat i da bude poštovan. Dani su prolazili, meseci, godine… i ništa. Ruke su mu bile pune žuljeva, a nijedna zvezda nije padala u njegovom pravcu. Bilo je jasno da mu se želje nikada neće ispuniti. I tako, šetajući jedne noći, Ali Mali ugleda karavan ispred neke pećine i vide razbojnika koji nešto uzvikuje i ulazi kroz neka vrata, a nedugo zatim izlazi sa tovarom blaga! Od uzbuđenja i umora, Ali Mali odmah zaspa, a kada se probudio, setio se svega: da se pećina otvara uzvikom „Sezame, otvori se“, da se zatvara rečima „Sezame, zatvori se“. Ali, uzalud... nije se valjano ni probudio, a sve se promenilo! Umesto peska i zvezda, oko njega su bleštala rotaciona svetla, svuda je bio beton, automobili, tašne, mašne… Brzo se Ali Mali snašao u novom svetu. Sada je bio kalifov pisar, dobio je tašnu i mašnu, poneko ga je čak i poštovao, ali… ni traga onom blagu koje je video i znao da još uvek postoji! I šta biste vi uradili? Isto što i on, naravno: pošli da ga tražite. Najpre je otišao do pećine sa blagom. Bila je na istom mestu, samo je sada mnogo karavana kružilo oko nje. A lozinku više niko nije izvikivao, nego su je ukucavali u mobilni telefon. Pećina se, ipak, i dalje zatvarala nekim uzvikom, na nekom jeziku koji Mali nije razumeo.... Ipak, uteha mu je bila u tome što je pored pećine sreo mnogo poznatih lica! Evo, upravo kad je stigao, kalif je proterivao jednog razbojnika koga su pogrdno oslovljavali nadimkom „dva mladeža, tri padeža“, mada je taj osnovao prvi privatni univerzitet, napravio televiziju, pa onda uveo i mobilnu telefoniju… Ali Mali je ubrzo prepoznao i druge ugledne razbojnike, koji su sada i sami bili progonjeni jer su„ekstraprofiteri“. Lako je Mali shvatio šta je to: to je kad misliš da si „ekstra“, pa zaboraviš da kalifu tri puta dnevno donosiš darove: u osvit zore, u podne i pred sam zalazak sunca. To je Mali uredno beležio i ubrzo uvideo da su razbojnici sakrivali blago u susednim kalifatima, a svome kalifu ostavljali mrvice i otpatke. Ali Mali je sve to gledao, i ubrzo shvatio da je došlo njegovih par minuta. Od skromne ušteđevine kupio je 24 stana u Bugarskoj, mada drugi izvori navode da je najpre postao gradonačelnik, pa tek tada naredio da se poruše neke udžerice u Hercegovačkoj ulici. Koju god verziju da prihvatimo, ostaje svedočenje njegove tadašnje hanume o umešanosti Malog u to zlodelo, a ima mnogo pisanih tragova i o tome da ga je njegov rođeni kalif nazvao „kompletnim idiotom“. Nije to Aliju Malom teško palo. Idiot ili ne, kalif mu je progledao kroz prste za sva 24 stana, pa i za sve optužbe i dokaze da je plagirao doktorsku tezu. Pa ipak, Mali se sve više klonio one pećine s blagom, a kako se od nje odmakao, stvari su za njega svakim danom stajale sve bolje. Postao je glavni pisar i sada upravlja kalifovim blagom. U kasi je doskora imao dobar višak zlatnika, pa je stekao mnogo prijatelja. Jedan od njih mu je godinama plaćao školarinu za sve troje dece u američkoj školi, što Ali Mali iz redovne plate ne bi mogao da priušti. Šta znači kad te prijatelj godinama toliko voli i poštuje! Onda su došla teška vremena, nalik na ova sadašnja. Kalifova kasa se brzo prazni, a sličnu sudbinu dele i susedni kalifati. Pa ipak, za razliku od njih, Mali jednu stvar nije zaboravio: od nekadašnje priče o ekstraprofitu, koju je zatekao pri dolasku, na kraju nije bilo ništa. Tadašnji kalif je onom razbojniku sa dva mladeža i tri padeža morao da vrati i blago i pripadajuću kamatu, a novi kalif mu mladeže obasipa zlatom i širokim osmesima... Ali Mali je već objavio da neće uvoditi kaznu za ekstraprofit. Umesto toga, on će poimence prozvati svakog od 13.000 razbojnika koje zna već vekovima, i naterati ih da mu tri puta dnevno prinose poklone, kako običaji nalažu. Ko neće, moraće bar da my oda lozinku za otvaranje pećine. Jer, Mali je do danas ne zna. Jedino zna lozinku za njeno večito zatvaranje. Znate je i vi, jako je prosta i glasi: Vučiću, ******!