Kad se namirišu psi rata

Čuveni škotski pank-metal bend Eksplojted ima pesmu Psi rata, čiji jednostavan refren glasi „Psi rata jure za tobom“. Psi rata uvek jure i za nekim i za nečim, pre svega za novcem, ali nije vest kada pas ujede čoveka nego kada se desi obratno, pa je zanimljivije kada neko pojuri za psima rata. Damjan Knežević iz „Narodnih patrola“, organizacije poznate po prepadanju migranata u Beogradu, pohvalio se nedavno na društvenim mrežama da je bio u Sankt Peterburgu, kod „ruskih prijatelja“, i usput posetio sveže otvoren tehnološki centar privatne vojne kompanije „Vagner“. Knežević je za Radio Slobodna Evropa negirao da je pre te posete imao bilo kakve kontakte sa „Vagnerom“ i dodao da je u Sankt Peterburgu pružao podršku Rusiji i nastojao da obezbedi uzvratnu podršku „u slučaju nekog sukoba na Kosovu“. Ta „diplomatija desnicom“ nije nova, ruski i srpski desničari svakako su prisniji drugari no što bi Rusija i Srbija ikada mogle da budu, ali je opet privukla pažnju ovdašnje javnosti na fenomen „Vagnera“, imena koje se i u srpskoj i u svetskoj štampi mnogo ređe viđa na stranama kulture nego u izveštajima sa ukrajinskog fronta. Privatne vojne kompanije, što je politički korektno ime za savremene plaćeničke družine, takođe nisu novost, jer - kako kaže jedan američki politikolog - dejstvuju na svakom kontinentu osim Antarktika. Kada sve privatizujemo, zašto ne bismo i ratovanje, pa ljudi i države kojima su takve usluge potrebne mogu da biraju između američkih i ruskih, britanskih i nemačkih, poljskih i peruanskih plaćeničkih firmi. SAD su se, recimo, plaćenicima obilato služile na Bliskom istoku, gde je jedna takva družina iz Severne Karoline - tada poznata pod imenom „Blekvoter“, danas „Konstelis“ - 2007. zasula prolaznike na bagdadskom Trgu Nisur iz teških mitraljeza i bacača granata, pobila sedamnaestoro i ranila dvadesetoro. No čak i u toj svetskoj svakodnevici ruski „Vagner“ ima nekih ekscentričnosti, pre svega ime. Razni svetski mediji - pa i ruski - prenosili su informaciju da je jedinica dobila ime po ratnom pseudonimu Dmitrija Utkina, bivšeg odlikovanog ruskog oficira i navodnog prvog komandanta „Vagnera“. Utkin, tako kaže elaborirana verzija priče, baš ima simpatija za Treći rajh, pa se identifikovao i sa „omiljenim kompozitorom Adolfa Hitlera“. Pošto je ta priča nepotvrdiva, registrujemo je samo zato da bismo zlosrećnog Riharda još jednom potkačili zbog blesavog antisemitizma, koji nekada zamagli čak i njegov neverovatan doprinos operi. Sa ozbiljnije strane, zanimljivo je to što samo postojanje „Vagnera“ nije tabu čak ni za pravoverne ruske medije, bez obzira na to što rusko pravo zabranjuje plaćeničke družine. Novembra 2019. RT - nekadašnji Raša tudej - objavio je tekst o sumnjama da su ratnici „misteriozne grupe Vagner“ krivi za brutalno mučenje i ubistvo navodnog pripadnika Islamske države, čiji je snimak tih dana podigao buru na internetu. RT je tada dodao da je Kremlj već u više navrata poricao da ima bilo kakve veze sa „Vagnerovim“ operacijama, i da se o „privatnoj plaćeničkoj grupi veoma malo zna“. „Plaćenici, za koje se tvrdi da su veterani ruske vojske, optuženi su za učešće u tajnim operacijama u Siriji, Ukrajini i Centralnoafričkoj Republici“, zaključio je RT. Godinu i po kasnije, aprila 2021, RT je pisao upravo o „Vagnerovim“ avanturama u Centralnoafričkoj Republici. Povod su bile optužbe radne grupe Ujedinjenih nacija. „Tim UN tvrdi da kontroverzna privatna vojna kompanija, koju je unajmila vlada Centralnoafričke Republike, stoji iza... masovnih egzekucija, proizvoljnih hapšenja, tortura tokom istraga, napada na humanitarne radnike“, zapisao je RT. U istom tekstu RT je podvukao da u izveštaju tima Ujedinjenih nacija stoji kako „Vagner“ sarađuje sa mirovnom misijom UN u zajedničkom pokušaju da stabilizuju novu centralnoafričku vlast, što ne mora da bude tačno, mada može da bude u svetu kakav smo izgradili. Decembra 2021. RT je još pisao o „Vagnerovim“ zločinima, ovaj put povodom sankcija koje je kompaniji nametnula Evropska unija zbog „ozbiljnih kršenja ljudskih prava u Ukrajini, Siriji, Libiji, Centralnoafričkoj Republici, Sudanu i Mozambiku, uključujući tu i mučenja i protivpravne, masovne i proizvoljne egzekucije“. Ove godine, međutim, ton kojim RT peva o grupi „Vagner“ postao je bitno drugačiji. U julu je reporter RT Murad Gazdijev imao priliku da se u Donjecku pridruži „vagnerijancima“, koji najednom više nisu bili tako misteriozni, i da izvesti o njihovim teškim borbama protiv „ukrajinskih ultranacionalista“. Iz toga se izrodio i dokumentarni film RT pod nazivom „Vagner“ - ugovor sa otadžbinom, u kome se potvrđuje da „Vagner“ ratuje u Donbasu od 2014 - što je RT ranije stavljao u ograde sumnje - kao i da je „učestvovao u operacijama u Siriji, Africi i Latinskoj Americi“. „Borci kažu da ratuju za dobro Rusije i ruskog naroda. Frustrira ih da slušaju kako su plaćenici koji se bore samo zbog novca. Jesu profesionalci koji ne gube vreme na uglađenost, ali pokazuju i ljudsku stranu, otvarajući se i govoreći o tome kako je to izgubiti druga u bici i zašto u rovovima svako počne da veruje u boga“, zapisao je RT reklamirajući dokumentarac. Da grupa više nije misteriozna, potvrdila je i septembarska zgoda, u kojoj je biznismen Jevgenij Prigožin potvrdio ono o čemu su zapadni mediji odavno pisali - da je on osnivač grupe „Vagner“. Prigožin je u izjavi za medije rekao da je vezu sa jedinicom krio kako bi je zaštitio od odmazdi, optužio novinare koji su pokušavali da „uprljaju“ organizaciju, i zaključio da je vreme da „borci dobiju zahvalnost za sve što su učinili za Rusiju i narode Sirije, drugih arapskih država, Afrike i Latinske Amerike“. Američki Forin polisi Jevgenija Prigožina naziva bliskim saradnikom Vladimira Putina, koji je - za razliku od drugih ruskih oligarha, obogaćenih u energetskom i finansijskom sektoru - novac stvarao hranom. Putin i Prigožin su se navodno zbližili devedesetih u Sankt Peterburgu, gde je Prigožin imao restoran, a Putin počeo da gradi političku moć. Kada je tu moć izgradio, Prigožina je navodno nagradio unosnim ugovorima o snabdevanju Kremlja, škola i ruske vojske, zbog čega je na Zapadu dobio nadimak „Putinov kuvar“. Pomenuti američki magazin je u analizi „Vagnera“ iz 2021. izrazio sumnju u to da je Prigožin, koji nema nikakvo vojno iskustvo, stvarni šef međunarodne paravojne mreže u koju se „Vagner“ razvio, i koja je, kako uporno tvrdi Zapad, samo paravan za vojne i političke operacije u kojima Kremlj ne želi da se izravno prlja, u koje spadaju i „gušenje protesta, širenje dezinformacija, potrage za zlatom i dijamantima“. „Ovakvo ’iznajmljivanje’ rizičnih i eksperimentalnih operacija u nestabilnim državama daje Kremlju mogućnost da poriče učešće i izbegne javno interesovanje za ratne gubitke. Privatne vojne kompanije u Rusiji su nelegalne, što Kremlju daje i mogućnost da grupu zgazi ako mu to bude potrebno. Stvoren je i vakuum odgovornosti za žrtve zločina koje operativci ’Vagnera’ navodno čine“, zaključio je Forin polisi. Zabavni aspekt ove priče - jer ga uvek mora biti - jeste to što u Ukrajini trenutno operiše i grupa „Mocart“. Pod tim imenom posluje jedna od američkih organizacija koja uvežbava ukrajinsku armiju, a ime je, naravno, izabrano kao odgovor na „Vagnera“. Gromovitost Vagnerovih opera prikladniji je muzički izbor za bojno polje, mada je Mocartov zov popularniji, pa je ishod te savremene bitke kompozitora neizvestan. Izvesno je samo - kako je primetio Volstrit žurnal - da su u ratovima današnjice privatne vojne kompanije garantovan pobednik, jer bi njihovoj profitabilnosti pozavidela mnoga manje kontroverzna imena na „Forbsovoj“ listi. Marko Lovrić