Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   31.01.2023. 11:01
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Водећи привредници о економским перспективама Србије и региона
На врху инфлаторног леденог брега

Добра вест за 2023. је што генерални директори компанија, они који повећавају цене, за наредну годину очекују мању инфлацију него у овој. Лоша вест је што страхују да ће ланци снабдевања остати поремећени, а цене сировина наставити да расту

Балансирање – то ће бити главни задатак сваког извршног директора компанија у Србији и региону током следеће године. С једне стране, трошкови производње наставиће да расту, док ће с друге стране куповна моћ потрошача наставити да пада. Између те две околности, већих производних трошкова и окруњене куповне моћи потрошача, сваки менаџер ће морати да балансира. Јер, као што је то на овогодишњем, четвртом по реду CEO Summit-у бизнис лидера региона рекао Иван Стојановић, директор за привреду у компанији Yettel Serbia, инфлација је као корозија. Она не нагриза само животни стандард грађана, већ и профитабилност компанија.
Ипак, за разлику од Народне банке Србије, која се у новембарском извештају о инфлацији није усудила да прогнозира да је међугодишњим растом цена од 15 одсто инфлација достигла свој врх, генерални директори, учесници CEO Summit-a, верују да су цене удариле у плафон. У претходним извештајима о инфлацији, НБС је неколико пута прогнозирала врх инфлаторног брега: прво за лето, а касније за јесен ове године, али су цене и даље наставиле да расту. НБС тренутни ниво инфлације не описује као пик, али очекује да ће у другој половини следеће године почети да се смањује, као и да ће током 2024. раст цена да се врати у циљани коридор. Оно што је охрабрујуће је што то очекују и привредници. Дакле, они који подижу цене.
Светослав Атанасов, извршни директор компаније Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora, рекао је да је при тој прогнози о смиривању инфлације важно да се не наруши поверење потрошача, као и да тражња не почне да пада. „Уколико тражња почнe да пада и ако се поверење потрошача наруши, то онда може бити велики изазов следеће године. Када кажем да овај ниво цена видим као врх инфлације, имам на уму шта су два главна генератора раста цена, а то су храна и енергенти. Када је реч о расту цена хране, верујем да смо ове године достигли пик, када је реч и о цени нафте, такође. Са ценом струје је нешто другачија ситуација, јер ће електрична енергија за становништво поскупети у јануару 2023, а још је неизвесно колико ће струја поскупети за привреду, а нама је јако важна предвидљивост услова пословања. Мислим да централна банка ради оно што може, а Међународни монетарни фонд очекује да ће просечна инфлација 2023. бити нижа него ове године, а да ће раст цена 2024. бити нижи него 2023“, каже Атанасов.
С друге стране, Михајло Весовић, директор сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије, има нешто другачију прогнозу. Чак и кад криза енергената прође, цене хране ће наставити да расту, рекао је Весовић и упозорио да следеће године хране можда неће бити довољно за све.
Осим глобалних неизвесности, оно што на овом тржишту, ипак, може да буде отежавајућа околност је што су цене сировина и трошкови производње порасли чак 80 одсто, као и да ће током следеће године наставити да расту, очекује Атанасов. „Повећање цена за крајњег потрошача је последња мера, пре тога морамо да урадимо све остало“, додаје. Његова процена готово да је у потпуном сагласју са очекивањима привреде, јер се у последњем Извештају о инфлацији НБС наводи да привредници очекују да ће следеће године инфлација бити 7,5 одсто. За разлику од становништва, које је по правилу песимистичније и очекује раст цена од 20 одсто.
Јан-Вилем Докхејр, генерални директор компаније Delhaize Serbia, очекује да ће после овогодишње просечне инфлације од 11 одсто она наредне године износити око 7,5 одсто. „Међутим, главни изазов биће сачувати људе. На тржишту нема довољно радника, тренутно трошимо доста новца на исплату разних бонуса за раднике. Не исплаћујемо само зараде, већ и стимулације и наставићемо да инвестирамо у људе како бисмо их задржали. То видим као један од највећих изазова у нашем пословању и трошкови по том основу ће наставити да расту, јер планирамо и отварање нових малопродајних објеката, за које ћемо морати да ангажујемо додатно особље да ради“, каже Докхејр. На питање које цене у трговинама расту кад поскупљују гас, струја и нафта, Докхејр је одговорио једном речју: „Све“.
„У трговини је то увек микс. Главни ризици за повећање малопродајних цена долазе и са стране произвођачких цена, и са стране цена енергената, и са стране цена радне снаге. Ми улажемо велике напоре да трошак који долази због раста произвођачких цена, не пренесемо на потрошаче у потпуности. Ако, на пример, произвођачке цене порасту 15-16 одсто, да раст цена за крајњег купца увек буде мањи од тога. То ће бити велика игра следеће године и сложити ту слагалицу у малопродаји је доста компликован посао. Ми смо, на пример, када је о производима наше робне марке реч, ове године чак и смањивали цене. Са друге стране, на брендираним производима, цене су углавном расле“, каже Докхејр и наглашава да додатни проблем представљају поремећени и покидани ланци снабдевања. Знамо шта се дешава у Украјини и то ће вероватно остати тако и следеће године, прогнозира он.
Иван Стојановић, директор за привреду у Yettel Srbija, подсећа да су се у току ове године два кључна ризика када је о расту цена реч, већ остварила. Један је био везан за раст цена енергената, други за раст цена хране. Овај други ризик је првенствено био последица нешто лошије пољопривредне године у Србији, али су и цене хране из увоза расле. „Ми смо у наше пословање прошле године укључили инфлаторна очекивања за ову годину, када смо и повећали цене наших услуга“, каже Стојановић. Ипак, на индустрију телекомуникација различите кризе различито утичу, па је тако, на пример, ковид криза овом тржишту пре две године донела раст, јер је комуникација постала „насушна потреба и привреде и становништва“, објашњава Стојановић и додаје да је добар део привреде захваљујући тој кризи дигитализовао своје пословање.
Стојановић сматра да ће будућност бити колебљива због цена струје и енергената, као и да ће менаџери и следеће године морати да наставе игру балансирања између производних трошкова и цена за крајње кориснике.
Учесници CEO Summit-a oчекују да ће и следеће године водити свакодневну борбу са покиданим ланцима снабдевања, али и да ће профит бити под притиском покушаја да се врати на претходни ниво, што се у овом тренутку не чини реалним. Они оцењују и да је највећи део инфлације увезен, али и да ће растом извоза неке неравнотеже на домаћем тржишту моћи да се поново успоставе јер спољнотрговински дефицит расте, пре свега због значајно увећаних трошкова за увоз енергената.
„Енергетска криза је почела и пре геополитичке кризе“, каже Стојановић, док Атанасов додаје да су се цене гаса и струје за привреднике у земљама Европске уније ове године удвостручиле у односу на прошлу годину. Михајло Весовић из ПКС је подсетио како су привредници у ову годину ушли оптимистично и очекивали излазак из пандемије и оживљавање економске активности. „Међутим, догодила нам се геополитичка катастрофа. То је нешто што економији није требало након изласка из пандемије. Ово је криза глобалног, а не локалног карактера, и Србија, која је изузетно везана за пре свега европску економију, сада је суочена са кризом коју је увезла и наследила. Инфлација је највећим делом увезена“, каже Весовић и додаје да се код нас ниједна криза не пресликава инстант и одмах, већ по правилу после пет до шест месеци.
То се и сада догодило, јер на крају ове године српски привредни раст успорава. Очекујемо да ће стопа раста БДП-а ове године бити у распону од два до три одсто, ММФ има нешто песимистичнију прогнозу, док је НБС нешто оптимистичнија, подсећа Весовић. Иначе, буџет за 2023, о коме је почетком седмице почела расправа у Народној скупштини, скројен је на претпоставци да ће привредни раст догодине износити 2,5 одсто. ММФ, иначе, очекује да ће следеће године БДП целог света порасти 2,7 одсто, док за земље у развоју очекује раст од 3,7 одсто. То значи да ће Србија, која је такође економија у развоју, догодине расти споријим темпом од већине земаља са којима може да се пореди.
„Наша макроекономска стабилност није нарушена. Ипак, за следећу годину се очекује да неке водеће економије света уђу у благу рецесију. Кинеска економија, због политике `нултог ковида` успорава, Немачка, наш главни спољнотрговински партнер, суочава се са неком врстом привредне стагнације. То ће се одразити на земље попут Србије. И када је реч о приливу страних директних инвестиција, дознака, али и када је реч о дефициту текућих трансакција“, каже Весовић.
Додатни проблем је што би наредне године неки од највећих спољнотрговинских партнера Србије могли упасти у рецесију, јер ММФ за Немачку и Италију прогнозира пад БДП-а од 0,3 и 0,1 одсто. То има још већу специфичну тежину ако се имају у виду речи амбасадорке Немачке у Београду Анке Конрад, да су компаније из те земље у Србију уложиле четири милијарде евра и да се спољнотрговинска размена две земље из године у годину снажно повећава и сада достиже 7,5 милијарди евра.
Привредници су свесни да ће се, уз све то, наредне године суочити са још једном последицом инфлације, растом цене задуживања. Све водеће централне банке повећавају камате, што утиче на цену дуга. И НБС је ове године неколико пута повећала референтну каматну стопу и она тренутно износи 4,5 одсто. „То није драстично повећање, али се очекује да ће због скупљег задуживања бити смањене инвестиционе активности на домаћем тржишту. То доноси благи песимизам, али не очекујемо промене у политици запошљавања. Инфлација није ван контроле, у 2023. очекујемо да са овогодишњих просечних 11 одсто догодине падне на осам и да ће се 2024. кретати у распону од четири до шест одсто“, прогнозира Михајло Весовић.
Анализирајући снажан раст спољнотрговинске размене у првих девет месеци ове године, и то увоза за 37, а извоза за 28 одсто, он каже да је томе више допринео раст цена, док количине увезене и извезене робе нису ни изблиза толико повећане. Захваљујући бржем расту увоза од извоза спољнотрговински дефицит је порастао и сада је око 10 одсто бруто домаћег производа.
У таквим колебљивим макроекономским околностима, на четвртом CEO Summit-у у организацији магазина Инстор, уз медијско партнерство НИН-а, закључено је да ће генерални директори компанија из Србије и региона морати и даље да проналазе начин да послују стабилно у нестабилним економским временима.
Екипа НИН-а

Дарко Поповић, председник ИО Банке Интеза

Банке спремне и за рецесију

Удео проблематичних кредита у Србији пре 10 година био је 24, а сада је само 3,3 одсто. Привреда је значајно другачија, а банке су ојачале и спремне су и за највећу рецесију, каже Дарко Поповић, председник ИО Банке Интеза. Ове године, како је рекао, ситуација на светском финансијском тржишту се драматично променила, јер су током пандемије сви водили експанзивну фискалну и монетарну политику, а сад се суочавају са инфлацијом и растом камата. То се, међутим, није десило преко ноћи. „Чуди ме што су глобални економски ауторитети изненађени инфлацијом, јер је од 2008. количина новца у САД повећана 9,5 а у Европи 6,5 пута и било је само питање тренутка када ћемо се суочити са инфлацијом. У међувремену је дошло и до поремећаја на страни понуде и раста цена енергената и хране. Упркос томе, представници ФЕД и ЕЦБ су све до пре годину дана тврдили да инфлација има транзитни карактер и да није највећа брига. Сад причају другачије и недавно је Карл Ајкан рекао `одштампали смо толико новца и мислили да ће парти трајати заувек, да је економија на стероидима одржива`. Сви су се већ били навикли на негативне камате, да новац нема вредност. Државе су због тога повећавале јавни дуг, што је у том тренутку било рационално, али се ситуација сада променила и то може представљати проблем“, упозорава Поповић и процењује да ће ЕЦБ до краја године повећати еурибор на два одсто.
Одлуке ЕЦБ важне су за наше тржиште, јер је више од две трећине кредита индексирано у еврима. „Новац ће извесно постати скупљи и у ствари враћамо на неке просечне камате пре глобалне кризе, док је у последњој деценији новац био ненормално јефтин. И НБС је пооштрила монетарну политику, референтна каматна стопа ће бити око пет процената на крају године, што је важно за сузбијање инфлаторних очекивања, јер у последње време поскупљује и оно што објективно не би требало“, каже Поповић.
За њега је стабилност динара у кризним временима апсолутни приоритет, а стање девизних резерви демантује оне који тврде да се курс вештачки брани. Од почетка рата у Украјини, због страха од девалвације, грађани су неко време „бежали“ из динара у девизе, али се тај тренд брзо променио и на крају године ће девизне резерве бити за око 400 милиона евра веће него на почетку, што говори да нема вештачког одржавања динара, истиче Поповић. „За нас је та стабилност и предвидивост важна, јер је Србија мала, евроизована економија и слабљење динара би имало енормне последице по економске токове, јер је велики део обавеза и привреде, и грађана у еврима“, каже Поповић. Он је уверен да би се, због презадужености и нетранспарентног пословања великог броја предузећа, пре више од једне деценије кредитни слом у Србији десио и да није било светске финансијске кризе. Све то изашло је на видело када је због светске кризе смањен доток новца. Криза је послужила као изговор, а изостала је одговорност за оно што се радило и због чега би дошло до кредитног слома и без светске финансијске кризе.

Љубиша Вељковић о значају осигурања у нестабилним временима

Земљотрес и поплава не зависе од инфлације

Не постоји кризно време за осигурање, оно је неопходно увек, јер се ни пожари, ни земљотреси, ни поплаве не дешавају због инфлације. Овим речима је Љубиша Вељковић, председник Извршног одбора Миленијум осигурања, објаснио да потреба за осигурањем нема много везе са макроекономским показатељима, јер се несреће, због којих се грађани и привреда осигуравају, дешавају преко ноћи, и у добрим и у лошим временима.
„Ми осигуравачи морамо да будемо спремни за кризна времена, било да је то ковид криза, или криза изазвана ратом у Украјини“, објашњава Вељковић.
Председник ИО Миленијум осигурања сматра да би осигуравачи на српском тржишту могли боље да искористе моменте кад расте свест за потребама осигурања. „У региону се 2020. године догодио земљотрес, због ког су осигуравачи исплатили високе накнаде штета. После тог земљотреса је порасла тражња за осигурањем, а осигуравачи су изашли са новим понудама за осигурање. Ми смо овде у Србији, после поплава из 2014. године, направили грешку, јер смо значајно повукли понуде за осигурање од поплава. А у том тренутку се јако подигла свест становништва о потреби те врсте осигурања и било је кључно да становништво може брзо да се осигура“, каже Вељковић.
Он, ипак, додаје да су - без обзира на то што ни земљотреси, ни поплаве не зависе од инфлације - развој индустрије осигурања и раст прихода од премије осигурања у директној вези са стандардом грађана и БДП-ом. Зато се, упозорава, може догодити да са падом стандарда дође и до пада тражње за услугама осигурања. С друге стране, када уговоре полису осигурања, осигуравачи преузимају и неке ризике који имају животни век од годину дана. „Штете које нама сада долазе за наплату су под јако великим инфлаторним притиском и то је за нас велики ризик“, истиче Вељковић.
Он подсећа да је криза изазвана пандемијом ковида-19 подигла свест становништва о приватном здравственом осигурању, наводећи у прилог томе да је ове године у том сектору осигурања остварен раст од чак 30 одсто. Истовремено, у првих девет месеци ове године, према подацима НБС, укупна премија осигурања у Србији је порасла 12 одсто, а 2021. је први пут годишња премија премашила милијарду евра. Иако је за десет година просечна премија по становнику удвостручена, са 75 на 150 евра, Вељковић сматра да у Србији постоји простор за даљи динамичан раст. При томе је Србија, по том показатељу, испред БиХ и Северне Македоније, у којима је просечна премија по становнику 140 односно 100 евра, док је у Хрватској око 400, а у Европској унији 2.000 евра.



Екипа НИН-а


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Вучић, председник Србије и СНС

Изабрали су најгори српски олош, са дна каце, Рашића и Раду Трајковић, не постоје гори, који ничије поверење у Србији немају, али имају поверење Аљбина Куртија и западних агентура. Мисле да ће тиме да нас уплаше. Нема проблема. Можете да уништите председника Србије, да организујете протесте у Србији, да ме убијете. Али за мене је КиМ највећа српска светиња, за мене је Србија светиња.

Прочитајте све мисли
bg