Svet autentičnih fenomena

Marginalna, autsajderska, art-brut umetnost, gotovo pejorativno shvaćena u javnosti, podrazumeva dela koja pomeraju granice, u smislu izbora tema i načina rada. Ovi atributi opisuju radove 20 autora iz Srbije i Hrvatske, predstavljene do 20. januara u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, u okviru izložbe Hvatači snova. Ti izrazi, iako možda i neadekvatni, jasno ukazuju da autori izloženih slika, crteža, skulptura, objekata... padije slede potrebu da se izraze, nego aktuelne trendove“, kako objašnjava autorka postavke Daniela Bilopavlović Bedenik iz Muzeja suvremene umjetnosti iz Zagreba. Značaj koji Hrvatska pridaje tvorcima radova bez akademskih ograničenja, oličena je u tome što su oni deo kolekcije ustanove što se bavi sveopštim pomakom u artu. Ovde su, pak, stvaraoci sličnih poetika i tehnika okupljeni nevladinom asocijacijom Art Brut Serbia, osnivača Gorana Stojčetovića, koautora koncepta. Premda su tek uži izbor prethodne zajedničke izložbe Raw intuitive, Hvatači snova se protežu na dva nivoa Muzeja. Oni publici nude izlet u „svet autentičnih fenomena, čega je ona željna“, kako naglašava hrvatska kustoskinja. Tako se Božidar Štef Golub, oslobođen konvencija, kritički osvrće na globalnu dominaciju američke kulture - asamlažom od kante za smeće, plastičnih figurica bodigardera (ne slučajno – Afroamerikanaca), zastava SAD i svoje domovine, kao i praznim limenkama koka-kole, u instalaciji duhovitog naslova - Vorhol u Zagreb, Vorhol iz Zagreba. Darko Brajković, poznatiji pod imenom Đepeto NJapo, radnik je jedne istarske fabrike, te su modeli za njegove Socijalne portrete pripadnici proleterske klase - kmetovi, anonimusi, penzioneri, studenti, ali i krvopije, u zavisnosti od toga kom sloju prekarijata pripadaju. Crtani su tinkturom „buđave kave u granulama“, koju NJapo nije hteo da baci, već „ju je ukuhao i počeo koristiti kao tuš“, kako obrazlaže. U boju je dodao i pur-penu, drvofiks, tintu za pečate, ne bi li opisao kompleksan život staleža koji je „oduvijek na margini“. „Bezimen“ je i čovek opružen na crtežu Dubravka Sertića, takođe iz Hrvatske, dok na njegovim podugačkim nogama stoji „sedam tegli džema“, kao na nekoj živoj polici. Čovek je nag i „istetoviran“ arabeskama, a sadržaj tegli skrivaju nalepnice sa varijacijama rečenice - „kuharice manje zbori, da ti ručak ne zagori“, što pojačava efekat crteža koji problematizuje seksualnost. Svrha predstavljenih dela jeste i prevazilaženje trauma, neretko izazvanih psihičkim smetnjama. „Međutim, njihov kapacitet nadilazi terapeutsku funkciju i uveliko funcioniše na polju umetnosti“, Stojčetović parafrazira stavove dr Lea Navratila, jednog od prvih art-terapeuta, sa kojim je „razgovarao“ preko brojnih crteža. Stojčetović je inače akademski slikar, sit prepreka i ograda. NJemu je svojstvena nadgradnja svakodnevnih predmeta „žvrljanjem hemijskom olovkom“. Na taj način, fotografije sa novinskih umrlica postale su eksponati Muzeja naive, nakon premijere u LJubljani. Ovde su kontrateža pozamašnoj krpari, na kojoj je slikar intervenisao belim poljima. Skulpture ljubavnog para – od novinskog papira obmotanog selotejpom, a zajednički autoportret Margarete Vidmar i njenog saradnika čudnovatog pseudonima -Esox Lucius Ido, smešten je u jednoj niši. NJihov pristup izlaganju suprotan je onom koji Bilopavlović Bedenik smatra najadekvatnijim da se stvaralaštvo autsajdera prizna - kroz prisustvo u muzejima. Naime, oni su svoje „lutke“ izvlačili iz muzejskih postavki, i s njima lutali po čuvenim plažama i sličnim mestima, verujući da će tako efikasnije skrenuti opštu pažnju na domete marginalnog, autsajderskog i art-brut stvaralaštva. Muzeji, opet, daju drugu vrstu digniteta, priznanjem od stručne javnosti, pa je to put i da se ozvaniči „šiljinizam“ Jokšina Šiljana, kreature Bojana Đorđevića Omče, demoni Marjana Đarmatija, izobraženja žena Jasne Damnjanović... Dragana Nikoletić