Zašto kažeš Tesla a misliš na nas

Osamdesetu godišnjicu smrti Nikole Tesle Srbija je dočekala naelektrisana, nema spora, ali ta metafora nažalost nije fizička nego društveno-politička. Što se tiče struje kao fizičkog fenomena, današnje domaće vesti o njoj grdno bi potresle velikog pronalazača i futuristu iz Smiljana i NJujorka. Građani ne zebu od zime koliko od višestrukih poskupljenja elektrike najavljenih za 2023, a kada se čovek odmakne iz većih srpskih gradova, uglavnom se odmiče i od 21. veka, unatraške naravno, pa je moguće i da stanovnici jednog sela u opštini Gornji Milanovac sedam godina čekaju da im elektrodistribucija zameni četiri drvene bandere za kablove. Kao dodatak, neka se čitalac priseti u koliko je navrata uplatio humanitarnu pomoć za bolesno dete, iznemoglu staricu, ratnog vojnog invalida, mnogočlanu porodicu ili nekog petog tragičnog junaka kome povrh ostaloga fali i barem jedna sijalica nad glavom. No ako srpska stvarnost nije u skladu sa vizijama genija, valjda je takvo barem sećanje na njega. Umne glave obično su samoljubive, ni Tesla nije bio izuzetak, te bi bilo lepo da ga ne vređamo mišljenjem kada već to činimo ponašanjem. Već smo se opekli početkom devedesetih, kada nam je Tesla uglavnom bio važan zbog toga što smo uzalud čekali da Milić od Mačve raspakuje i sastavi njegovo tajno oružje kojim je trebalo da razori Vatikan, Beč, Bon i Zagreb. „Nikola Tesla, 1856 - 1943, bio je srpsko-američki pronalazač i inženjer koji je otkrio i patentirao rotirajuće magnetno polje, osnovu većine mašinerije koja radi na naizmeničnu struju. Takođe je razvio trofazni sistem prenosa električne energije. Emigrirao je u SAD 1884. i prodao DŽordžu Vestinghausu patentna prava za svoja dinama, transformatore i motore na naizmeničnu struju. Godine 1891. izumeo je Teslinu zavojnicu, indukcionu zavojnicu koja ima široku primenu u radio-tehnologiji.» Prethodni redovi nisu iz našeg kolektivnog pamćenja, već iz čuvene Enciklopedije Britanike, i da se ne lažemo, ništa nismo razumeli ako nam struja nije struka. Zato se mi novinari obično opredeljujemo za nešto popularniji pristup. Na primer – „Nikola Tesla je verovao da mu ovaj doručak daje snagu: sa 78 godina se osećao kao dečak i nije imao problema sa varenjem“. Ili – „Istraživali su DNK Srba deset godina: evo kome pripadaju Karađorđevići, a kome Nikola Tesla“. Pa onda – „Uz zvuke numere Tamo daleko je ispraćen Nikola Tesla. Koja verzija pesme vam je najdraža?“ I još – „Nikolu Teslu zna ceo svet, a ovo su njegove tri sestre: njihove sudbine malo ko zna“. Tim naslovima je zajedničko to što su među prvim rezultatima koje Gugl izbacuje kada mu tražite najvažnije vesti o Tesli i to što nemaju ama baš nikakve veze sa njegovim doprinosom tehnologiji. A čoveku nije potrebno da bude naročito vešt internet rudar kako bi stigao do još žešćeg opskurantizma, do besplatne energije, lečenja smrti i vremeplova „a la Tesla“. „Priča se izgubi u mulju, pa se pitamo da li je istina da je Tesla mogao da proizvodi struju tako što bi jednom jedinom antenom skupljao kosmičku energiju, što bi druge izvore učinilo nepotrebnim, pa su ga sprečile velike svetske sile. Ako neko veliča Teslu na taj način, ako neko kaže da je Tesla mogao da napravi besplatan izvor energije, a vi argumentovano odgovorite da nije, proglašavaju vas izdajnikom. Tako je sa bilo kojom sličnom temom, sa ’vinčanskim pismom’, recimo. Napišem tekst u kome objasnim zašto to nije pismo, i budem izdajnik. Napisao sam razne tekstove zarad popularizacije nauke, ali o Tesli još nisam nijedan, jer znam koliko mržnje se prolije ako samo uzgred pomenete da su ljudi sleteli na Mesec. Posle danima gledate raspravu o tome, a morate da imate strpljenja, da odgovorite ljudima koje je opsela neka nebuloza“, kaže Bojan DŽodan, urednik naučno-popularnog portala Paralaksa i autor istoimene knjige. DŽodan naravno podvlači da ne treba upasti u zamku arogancije, pa tvrditi da Srbi generalno misle da je Zemlja ravna. Ne misle, već su društvene mreže dale megafon onaj manjini, i srpskoj i svetskoj, koja se boji da ne padne sa ivice planete. Ali pristupiti Tesli racionalno, to jeste u Srbiji posebno nezgodno. „Svaka boljka društva jasno se vidi u odnosu prema takvom pojedincu - i u tome kako ga nedovoljno poštujemo tamo gde treba i u tome kako ga veličamo tamo gde to nema smisla. Veličamo ga da bismo se i sami osetili velikima, i u tome zaboravljamo ljudsku crtu čoveka koji je imao i uspone i padove, i genijalne zamisli i fantazije. Čovek je iz Smiljana otišao u Ameriku i izgradio elektranu na Nijagari. Da ništa više nije uradio, to je već predivna priča, i može da se romantizuje a da sve bude na mestu, kao što je to uradio Vladimir Pištalo. Nema potrebe gomilati smeće“, podvlači DŽodan. Smeće gomilamo da bi nam heroj bio savršen, kako bismo savršeni bili i sami, jer je on naša projekcija. A baš ga nesavršenost čini velikim, jer samo nesavršen može da bude čovek. Kako bi rekao DŽodan, na njegovom portalu bi izbio građanski rat kada bi napisao da je Tesla bio „šoumen“, a njegov sukob sa Tomasom Edisonom zaista je povremeno bio tragikomičan šou. „Tesla je svoj rad prezentovao tako što su oko njega sevale munje, a Edison je naizmeničnom strujom ubijao pse kako bi dokazao koliko su Teslini izumi opasni. Nauku pogrešno doživljavamo kao potpuno racionalnu, a njih dvojica su vodili pravu bitku i organizovali prave predstave“, veselo podseća DŽodan. Skečevi su služili tome da privuku ili odbiju investitore, i ta je jurnjava za finansijama bila prozaično ljudska, kao i „Nobelova bolest“ koja je nesumnjivo zahvatila i Teslu. Pod tim se terminom krije česta zgoda u kojoj „nobelovci“ i drugi veliki umovi, pogotovo u poznim godinama, počnu da zastupaju bizarno nenaučne ideje. Da opet citiramo Britaniku: „Žestoko su bile kritikovane njegove tvrdnje o komunikaciji sa drugim planetama, o tome da može da prepolovi Zemlju poput jabuke i da je izumeo ’zrak smrti’ koji može da uništi deset hiljada aviona na udaljenosti od četiristo kilometara.“ Tesla je na prelazu vekova spekulisao da je uhvatio „inteligentan signal“ sa Marsa, Venere ili neke druge planete, a verovatno je uhvatio samo neki radio eksperiment, možda delo još jednog njegovog velikog rivala, Guljelma Markonija. U poređenju sa slavnim astronomom Persivalom Louelom, koji je otprilike u to vreme tvrdio da su Mesečevi krateri zapravo kanali koje su iskopala inteligentna bića, Teslin promašaj i ne deluje tako strašno. No racionalna analiza čovekove zaostavštine nije laka tamo gde se vode besmislene rasprave oko njegovog porekla. „Verovatno bi ga danas bilo sramota i jednih i drugih. Da nije otišao u Ameriku, ništa ne bi uradio, pa možemo da ubacimo i treću njegovu nacionalnost. Nauka ne može da bude nacionalna, to je kao tvrdnja da postoji nacionalna tablica množenja“, primećuje DŽodan. Internacionalna tablica množenja svakako će ostati viša matematika dok nauku i tehnologiju pogrešno posmatramo. „Nedavno smo na Institutu za fiziku govorili o tome da nije toliko važno kakvu ćemo tehnologiju otkriti koliko je važno da ne bude upotrebljena da se međusobno poubijamo. Zato je bitno kako društvo tretira nauku, a na tom skupu mi je hrvatska koleginica pričala kako su otkrili falsifikovanu diplomu, pa je pokrenut postupak... Koliko mi imamo takvih primera, i ništa. Zato će prvih deset ili dvadeset tekstova o Nikoli Tesli na koje će čovek nabasati, biti senzacionalizam“, zaključuje Bojan DŽodan. O društvenom tretmanu nauke ponešto govori i vest koju je nedavno plasirao Pink. „Danas se odigrala istorijska pres konferencija u kabinetu nobelovca Ive Andrića, u Muzeju srpske diplomatije, povodom obeležavanja Tesline godine Teslinog naroda...“, tako počinje vest o kojoj bi se moglo naširoko, ali ćemo izdvojiti samo to da će „relevantni partneri“ u „Teslinoj godini“ biti Ivica Dačić i Željko Mitrović. Detalji tog poduhvata još nisu poznati, ali neki strujni udar svakako nam sledi. Marko Lovrić