Kad Kristalina muti jaja

Nije Kristalina Georgieva mutila ništa, nego su njene izjave sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu tako prazne i trivijalne, da bez podsećanja na Nadalinu na ovoj stranici NIN-a ne bi ostao niko, makar da stavi tačku na kraj ove rečenice. A grehota bi bila. Jer, Kristalina Georgieva, izvršna direktorka MMF-a, ovako je predskazala nastupajuću godinu: „Ekonomska situacija je manje loša nego što smo se bojali pre nekoliko meseci“. Na čemu Kristalina zasniva svoj optimizam? Tri je stvari navela: da pada inflacija, da Kina ubrzava privredni rast, da potrošnja u svetu blago i postojano raste. Kao stara dijalektičarka, Kristalina odmah navodi i to da je pesimista - iz istog razloga: ko zna, kaže, hoće li se inflacija smiriti, ili, koliko će budući kineski rast povećati cenu nafte, a ko zna kad će se okončati rat u Ukrajini... Pa onda zaključuje „Manje loše ne znači da je dobro“. Drugim rečima, kaže Kristalina – nemam ja pojma šta će se desiti. Kad vam to kaže osoba čija je plata 351.758 dolara godišnje, (dakle, oko 1.000 dolara dnevno), a sve to bez oporezivanja, šta biste pomislili? Kristalinina tajna je u tome što razume sistem. Kao Zagorka Dolovac, na primer. Brda se valjaju, a one ostaju na uglednim pozicijama, časne i neukaljane… Mada je Kristalinu jedan metak skoro okrznuo pre par godina, kada je nezavisna istraga pokrenuta u Svetskoj banci pokazala da je gđa Georgieva imala ključnu ulogu u „friziranju“ podataka i popravljanju rejtinga Kine na listi najuspešnijih zemalja sveta. Međutim, izvršni odbor MMF-a je zaključio da „nije bilo uverljivih dokaza“ za Kristalinin prekršaj, pa je zadržala mesto izvršne direktorke MMF-a. U tome je imala jaku podršku mnogih zemalja, članica Fonda, među kojima je prednjačila Francuska. Sjedinjene Države, koje su najveći finansijer Fonda, odbile su da je nakon optužbi javno podrže, ali na kraju nisu od nje tražile da se povuče. Kad bolje pogledamo, lepo se vidi da MMF nije ništa drugo nego akcionarsko društvo, gde su pravila sasvim jasna: prekršaj postoji ako akcionari odluče da postoji. A Kristalina je pokazala da je mnogo veća političarka nego što se o njoj mislilo. Stoga ne treba mnogo kritikovati mlaku i dosadnu Kristalininu retoriku. Da je Svetski ekonomski forum posećeniji, ili da je barem sačuvao delić nekadašnjeg sjaja, sigurno bi Kristaline poruke bile sadržajnije. A ovako – pred kim da se trudi? Čelnici najbogatijih zemalja sveta, svi osim Olafa Šolca, listom su bojkotovali dolazak na ovaj, 53. sastanak Svetskog ekonomskog foruma. Mediji nabrajaju da su od puta u Davos odustali američki predsednik Bajden, britanski premijer Sunak i francuski predsednik Makron. U Davos nisu došli ni drugi moćni igrači – kineski predsednik Si Đinping, niti brazilski predsednik Lula da Silva, uprkos najavama da će vratiti Brazil na svetsku pozornicu nakon mnogo godina izolacije u vreme vladavine desničarskog prethodnika Bolsonara. Ni ukrajinski predsednik Zelenski nije se oglasio kao prošle godine, dok Putinu, naravno, to ni ranije nije padalo na pamet. Pa ipak, za Davos je ovo manja bruka od one koju joj je priredio Ilon Mask, osnivač Spejseksa, Tesle i vlasnik Tvitera, rekavši da mu Davos „zvuči dosadno“. A da stvar bude još gora, iz Davosa je stigao komentar da oni Ilona Maska nisu ni zvali, te da su ponosni na prisustvo više od 1.500 poslovnih čelnika iz svih industrija, uključujući šefove Majkrosofta, Ubera, Fajzera i niza finansijskih institucija. Pa ipak, kad je NJusvik preneo da ni DŽordž Soroš ne dolazi u Davos, već putuje u Minhen na konferenciju o bezbednosti, bilo je jasno da od sjaja zvezda iznad Davosa nije baš mnogo ostalo. Tako je svu pažnju u Davosu privukao jedan neočekivani učesnik - režiser Oliver Stoun, koji ovu pozornicu svakako nije slučajno izabrao. NJegov najnoviji dugometražni dokumentarni film Nuklearno sada! govori o tome da jedino rešenje za sve zagađeniju i zagrejaniju planetu predstavlja - nuklearna energija, dok je opasnost od njene upotrebe drastično precenjena, čak i kada se setimo katastrofa poput one u elektrani Fukušima 2011. ili u Černobilju 1986. Projekcija njegovog filma Nuklearno sada! bila je ispunjena do tačke da su prisutni sedeli na podu, dok je ideja o dolasku u Davos verovatno potekla od dva finansijera ovog filma, koji su inače dugogodišnji veterani Svetskog ekonomskog foruma. A povod ovolikog interesovanja bio je Stounov poziv svetu da odgovori na logičnu zagonetku – ako se svi postojeći izvori obnovljive energije u krajnjoj instanci zasnivaju na fosilnim gorivima, kako se mi to njih oslobađamo? A ne oslobađamo se, kaže Stoun, jer proizvođači fosilnih goriva drže u džepu konzervativne političke partije, dok su liberali samo „hipici koje je lako uplašiti“. Ovakav novi jezik i novi odgovori na vitalna ekonomska pitanja odavno se nisu čuli na Svetskom ekonomskom forumu, koji je danas spao na to da ni Kristalina Georgieva, direktorka MMF-a ne može da se nada da će izazvati više od sleganja ramenima ili zevanja u trenucima kad se kamere okrenu na neku drugu stranu. A tajna sve veće okoštalosti ovog skupa svakako leži u tome što Svetski ekonomski forum već pedeset dve godine vodi isti čovek, Klaus Švab, sada već osamdesetpetogodišnjak, koji je njegov osnivač i večiti predsednik. Javnosti je poznat po tome da s vremena na vreme za naslednika predloži neku visoku političku ličnost, samo da bi ta ideja nestala pre nego što bude vremena da se ostvari. U toj plejadi likova, prva se našla Kristin Lagard, koju je Švab u Fajnenšel tajmsu opisivao kao osobu koja bi mogla da ga zameni, ako bude trebalo. A nije trebalo. Svaki sledeći predlog koji bi Švab plasirao u medije, od predsednika svetskog Crvenog krsta do Tonija Blera, nije ni uziman za ozbiljno. Doduše, godine su učinile svoje, pa je Švab pre pet godina doveo Borgea Brendea, nekadašnjeg norveškog ministra spoljnih poslova, na mesto predsednika, ali je za sebe zaržao mesto izvršnog predsednika Foruma, koji je u međuvremenu prerastao u porodično preduzeće. Švabova deca Nikol i Olivije zauzimaju visoke pozicije u organizaciji, a njegova supruga Hilde predsedava fondacijom i ceremonijom dodele nagrada u Davosu. Naravno, to je sve u skladu sa statutom Svetskog ekonomskog foruma, samo što to više nema veze sa onim što je Davos nekad značio njegovom tridesettrogodišnjem osnivaču. Danas mediji prenose reči Švabovih podređenih o tome da je njegova davnašnja želja da dobije Nobelovu nagradu za mir, ali sa sve dosadnijim Davosom, teško mu se to može ostvariti. A Kristalina Georgieva mu u tome ne može ni da pomogne, ni da odmogne – dok važni ljudi ne odluče ko će sutra biti šef MMF-a ili sledeći dobitnik Nobelove nagrade za mir.