Debela nula ispred zareza

U izveštajima sa sednice Odbora za kulturu Skupštine Srbije, na kojoj je razmatran budžet za 2023. godinu, navedena je tvrdnja državnog sekretara Ministarstva kulture da je za kulturu izdvojeno 0, 88 odsto od „poreskih prihoda“. Sekretar sigurno zna da poreski prihodi (iako najveći), nisu jedini prihodi državnog budžeta, ali lepše zvuči 0,88 odsto nego stvarnih 0,67 odsto, odnosno 0,61 odsto. Razlika je više stotina miliona dinara, iako je najvažnija ova debela NULA ispred zareza. Ovo je samo primer kako vlast u svakoj prilici nastoji da ulepša stvarnost, uprkos činjenicama. Činjenice su sledeće: Na prvoj strani dokumenta „Budžet Republike Srbije za 2023. godinu“, piše: „Ukupni rashodi i izdaci 2.107.364.249.000 dinara“. Toliko se planira da u 2023. godini država potroši za različite namene. Za kulturu će biti utrošeno 14.070.101.000 dinara, što iznosi oko 0,67 odsto, a iz samog budžeta, dakle bez sopstvenih prihoda ustanova, donacija i sl. biće izdvojeno 12.955.645.000 dinara, što je 0,61 odsto. Sve piše, ko hoće da čita i pomalo ume da računa. Kultura je i dalje daleko od onih dugo prizivanih jedan odsto ukupnog budžeta Republike. Da li bi Ministarstvo kulture uspelo da iskoristi tih jedan odsto? Pitanje je opravdano jer svake godine ostane neutrošeno mnogo para u odnosu na planirano. Zašto je to tako? Da li Ministarstvo finansija ne prenosi redovno sredstva Ministarstvu kulture, da li Ministarstvo kulture nije revnosno u isplatama svojim korisnicima, da li ustanove i organizatori ne ostvaruju programe i projekte, da li je problem u kasnom raspisivanju konkursa? Prema izveštaju Ministarstva kulture o utrošenim sredstvima do 30. novembra 2022. godine, ostaće nepotrošeno više od dve milijarde dinara. Čak i da je u decembru bilo još nekih isplata, ne verujem da su bile značajne jer je bilo malo vremena da ustanove do kraja godine novac iskoriste, a ako to ne urade, vraćaju pare u budžet. Drastičan primer nalazim kod „specijalizovanih usluga“, tj. programa ustanova savremenog umetničkog stvaralaštva. Od planiranih 1.139.936.000 do kraja novembra potrošeno je tek 41 odsto. Nije bilo programa ili nisu plaćeni? Pozicije na kojima se godinama unazad isplaćuju sva planirana sredstva, tj. realizacija je 100 odsto, jesu Manastir Hilandar i Dvorski kompleks na Dedinju. Mnogi su pohvalili plan da se u 2023. godini za Hilandar izdvoji 80 miliona dinara. Sličan obim izdvajanja za Hilandar traje od 2004. godine. Za Dvorski kompleks na Dedinju predviđeno je 67 miliona, slično kao i ranijih godina. Niko ne osporava izdvajanja za Hilandar. Smatram da javnost treba da posle 18 godina sazna dokle se stiglo sa obnovom Hilandara, da li su sanirane posledice požara iz 2004. godine? Verujem da bi trebalo da se zna i kako se troše pare za Dvorski kompleks. Pre više godina državni revizor je tražio da se sačini izveštaj o troškovima za Dvorski kompleks. Izveštaj je bio poprilično konfuzan. Novih izveštaja nema. U odnosu na prethodnu, u 2023. godini planirano je više sredstava i za zaštitu kulturnog nasleđa i za savremeno stvaralaštvo. Na poziciji „Umetničko stvaralaštvo“ od ukupno planiranih 2.845.800.000, najviše para otići će za film i audiovizuelno stvaralaštvo, ukupno 1.930.000.000 dinara. Za međunarodnu saradnju 442.000.000, za „Prestonicu kulture Srbije“ 300 miliona dinara. Planira se još par značajnijih izdvajanja, ali za većinu ostalih umetničkih formi uglavnom sića u odnosu na navedeno. Nejasno je kako to da se nigde ne planiraju sredstva za izgradnju zgrade Beogradske filharmonije i rekonstrukciju železničke stanice za potrebe Istorijskog muzeja Srbije? Nema ih ni u budžetu za kulturu, a ni u delu u kome su planirani svi državni kapitalni projekti i iznosi za njihovu realizaciju u naredne tri godine. Kod kapitalnih projekata predviđena su sredstva za radove na Arheološkom nalazištu Belo brdo kod Vinče i za „Caričin grad“ kod Lebana. Pohvalno! Šta se dešava sa Filharmonijom i Istorijskim muzejom? Godine 2020. okončan je međunarodni konkurs za idejno rešenje objekta Beogradske filharmonije. Kada će biti završen glavni projekat, koliko će koštati, postoji li neka predračunska vrednost radova? Za Istorijski muzej posle dva neuspešna, na trećem tenderu posao izrade projekta je 2021. godine dobila firma iz Novog Sada. Kada će projekat biti završen, koliko para će biti potrebno? Zar ova dva objekta ne pripadaju kapitalnim projektima? Da li će i troškovi njihove realizacije biti „državna tajna“ kao za spomenik Stefanu Nemanji? Da li to što se ne pominju ni u naredne tri godine znači da se odustalo ili ne postoji nikakav predračun? Ne postoji li bojazan da će se zgrada železničke stanice čekajući rekonstrukciju urušiti pod teretom smeća koje se gomila iza njene fasade? Glavna tema ovog teksta jeste budžet, ali postoje brojna druga pitanja. Hoće li ikad biti doneta „Strategija razvoja kulture Srbije“? Jedna verzija predloga „Strategije“ usvojena je na sednici Vlade krajem 2021. godine, ali nije došla do Skupštine. Možda nam i ne treba. Da li će biti donet novi Zakon o kulturi? Postojeći je usvojen 2009. godine, a otada raznim izmenama i dopunama postao prilično kontradiktoran i neprimenljiv. Donet je Zakon o arhivskoj građi, ali krovni Zakon o kulturnim dobrima čami od 1994. godine. Navodno, priprema se novi! Veoma se radujemo kad na listu Uneska bude upisano nešto od našeg nematerijalnog kulturnog nasleđa (nedavno šljivovica), ali ni u jednom našem zakonu nematerijalno nasleđe nema status kulturnog dobra. Da li će Ministarstvo kulture pažljivo proučiti evropske konvencije koje je naša država potpisala i na šta se sve obavezala i jasno se suprotstaviti onima koji vršljaju po kulturnim dobrima, pa im se npr. ćefne da prave gondolu na Beogradskoj tvrđavi? Hoće li Ministarstvo kulture ikad pokrenuti pitanje izmene Zakona o socijalnom osiguranju kako bi skinulo teret nameta i kamata za doprinose samostalnim umetnicima? Nabrajam i ova pitanja iako je tema budžet. Jesu važne pare, ali mora da postoji i uređen sistem.