SPC, joga i Kuran

Iako sam još pre dvanaest godina raskrstio sa judeohrišćanstvom i u Vidovu podigao hram boga Vida, i dalje obeležavam moju porodičnu slavu. Slavim Jovana Krstitelja. Slavim slavu u krugu najužih prijatelja, a nekad i sam samcijat. Jedan drugom sasvim smo dovoljni, a sve češće mi se čini da sam u krvnom srodstvu sa Krstiteljem. A zašto ne bih bio? Zašto je to nemoguće? Obojica smo od krvi i mesa. Čitam u Kulturnom dodatku Politike da je Stanko Crnobrnja, pomoću veštačke inteligencije, razgovarao sa Albertom Ajnštajnom, te se ozbiljno spremam da pozovem na razgovor mog rođaka Jovana i da se sit ispričam sa njim o svemu. Da ga pitam, šta je, zapravo, bilo izvorno Isusovo učenje dok ga na Nikejskom saboru nisu oskrnavili uz pomoć cara Konstantina Velikog. A hteo bih lično, od Jovana Krstitelja, da čujem da li je Isus do svoje tridesete godine bio u Indiji, o čemu postoji i obimna literatura, kako u Indiji, tako i u Evropi. I da li se Isus iz Indije vratio kao budistički jogin u svoj rodni Ohrid, koji je, u stvari, pravi Jerusalim, a o čemu postoje čvrsti dokazi u vatikanskoj biblioteci? Sve to mora, konačno, da se javno kaže, jer ljuljaju se temelji sveta od svih tih nikejskih laži. Nego Grigorije, episkop diseldorfski i sve Nemačke, odgovarajući na pitanja vernika, napisao je na Instagramu da „joga nudi neke vežbe koje su vrlo korisne za ljudsko telo“. Pritom je dodao da je „o jogi slušao i od ljudi koji su se njome bavili na fizičkom nivou, a ne na duhovnom“ i da su mu ljudi rekli da se „čovek može tu naučiti strpljenju, jer te vežbe iziskuju dugotrajni trud, strpljenje i rad“. Srpska pravoslavna crkva se odmah oglasila saopštenjem i navela da se u „afirmaciji joge uključio i jedan srpski episkop“, ne pominjući Grigorija po imenu. U saopštenju se dalje kaže kako „ne treba unositi smutnju u verni narod promocijama kultova dalekoistočnog porekla“. Više je nego jasno zašto se SPC boji joge, jer će onda početi, polako, da se otkriva prava istina o Isusu Hristu i da će nikejskim dogmama, konačno, doći kraj. Dosta su i trajale. Joga je, pak, duboko ukorenjena u srpskoj duhovnosti. Jer, prilikom arheoloških istraživanja u drevnoj Vinči, u nekim grobnicama nađeni su skeleti u joga, tačnije, lotos položaju. To su, po Dragoljubu Srejoviću, po svoj prilici, skeleti prvosveštenika i šamana, mada su se Vinčanci uglavnom spaljivali. Joga se, dakle u Podunavlju upražnjavala još pre 8.000 godina i odatle je za Indiju otišla sa srpskim vojskovođama Ninom Belovim iz Naisa (Niša) još pre 4.000 godina, a pre njega i sa Serbom Makeridovim. A ako se Isus iz Indije i vratio kao jogin, on je samo vratio na Balkan našu duhovnost koja u Srbima spava i strpljivo čeka da se probudi. A u Kuranu piše da je Mojsije brat Isusove majke. Pažljivim čitanjem Kurana doznaje se i da je Isus napisao Kuran! Zato Muhamed i priznaje Mojsija, Budu i Isusa kao svoju stariju braću. Sve je to jedna duhovna porodica koja se od sebe udaljila. Jer, šta, danas, imamo? Švedski ministar odbrane trebalo je da poseti Ankaru. Ali, ovu posetu Ankara je otkazala, jer je švedska vlada odobrila ultradesnici da može javno, u Stokholmu, da spali Kuran?“ Karl Gustav Jung, moj guru iz Švice, zapanjen je: „Na sceni je svetsko ludilo! Srpskoj crkvi smeta joga, u Stokholmu spaljuju Kuran! Još samo da Rusi napadnu Minhen, odakle bi trebalo da krenu tenkovi za Ukrajinu, pa da počne treći svetski rat!“ Na sve ovo moja Crna kaže: „Vidim da mi ništa drugo ne preostaje nego da u lotosu dočekam svetsku kataklizmu. A jogu preporučujem i patrijarhu Porfiriju, a i svim Srbima! Možda tako i preteknemo, sedeći u lotosu pod onom Tarabićevom šljivom...“