Руска агресија на Украјину довела је до нових геополитичких преслагања којима се отвара простор за брже престројавање, чак и за прескакање више степеника на европском путу, на ком се Србија декларативно налази. Због тога предлог међународне заједнице не треба сводити само на модалитет решења косовске кризе, већ га треба третирати као раскршће које нам нуди могућност да окончамо вишедеценијско лутање и да трајно постанемо део европског (тачније евро-америчког) политичког контекста, односно оног вредносног система који је био магнет за стотине хиљада наших суграђана у последњих десет година. Његово олако одбацивање значи одбијање оних који решење предлажу, као и одбијање да се постане део тог политичког контекста. Србија има прилику да се сврста на страну оних држава у којима је - како је то дефинисао професор Фукујама - дошло до „краја историје“, односно до коначне победе либералне демократије над ауторитаризмом.