Zlatna groznica

Vesti u poslednje vreme nisu baš dobre za nas. Te pritiskaju nas Evropljani, te pritiskaju nas Amerikanci, te hoće da nam ukinu fondove i investicije, te hoće da nam vrate vize, te potukle se Edita i Indi nasred ulice…ništa lepo da čuje čovek, samo neke muke. U toj poplavi negativnosti iskočile su, poput kakvog svetionika, vesti da smo otkrili ogromna nalazišta zlata.  Dobro, otkrili. Otkrio je jedan čovek, predsednik zemlje, i još jedan čovek - ili žena - čiji identitet on nije hteo da nam otkrije. A nije hteo ni da nam kaže gde je zlato. Što je donekle i logično, pa ko bi nama rekao nešto tako bitno? Alavi smo, brate, otići ćemo i iskopaćemo sve i proćerdati dok kažeš „litijum!“. Predsednik Aleksandar Vučić je, ako se sećate, već ranije pomenuo jedno novo nalazište zlata i za to nalazište je, osim njega, znalo još samo dvoje ljudi. Za ovo najnovije nalazište, međutim, zna, pored njega, samo još jedna osoba. Ne znamo da li je prvi put neko od te dve osobe istrtljao okolo gde nam je zlato, pa je predsednik ovog puta rešio da saznanja podeli sa samo jednom osobom od poverenja, ali ako kod sledećeg otkrivenog nalazišta predsednik bude rekao „LJudi, našao sam još zlata i samo ja znam gde je!“, to znači da čovek danas više stvarno nikome ne može da veruje niti da se osloni na nekoga, već samo na sebe. Sve u svemu, nije sve tako crno, ima i nečeg žutog. Mnogo žutog, kako nam rekoše. I za razliku od litijuma, za zlato se još nisu javili kojekakvi eko-pametnjakovići da trube kako ne sme da se kopa, kako ćemo da uništimo prirodu i slično. Predsednik je mudro prećutao gde se zlato nalazi, pa oni sve i da hoće ne mogu recimo da organizuju protest jer ne znaju gde da ga organizuju. Sa duge strane, kada budemo iskopali to zlato, što će verovatno učiniti neka pouzdana i stručna kompanija poput Milenijum tima, najzad više nećemo morati da trošimo keš kada država poklanja građanima neku pomoć iz budžeta. Umesto helikopter-novca biće to helikopter-zlato. Svakome po grumenčić, pa da vidiš šta je zlatno doba! A možda ne treba to zlato ni da trošimo uopšte. Postoji zaista mnogo načina da potrošimo, da ne kažemo proćerdamo, pronađeno zlato, ali to nije ono što treba da uradimo. Kao i svaka domaćinska kuća, zlato treba da stavimo u štek ili u ovom slučaju u robne rezerve, i eventualno povremeno, kad prigusti, samo da nam predsednik pokaže fotografije polica sa naslaganim grumenjem i polugama, a nama sve toplo oko srca jer znamo da smo sigurni i zbrinuti. Dakle, možemo da vidimo zlato, ali samo iz njegove ruke, pipanja nema. Ako predsednik kaže da je zlato u magacinima i pokaže nam slike, nema razloga da mu ne verujemo. Pa nikada se nije desilo da nam pokaže slike nečega za šta se kasnije ispostavi da ga u magacinima nema, zar ne? Dobro, jeste ono jednom, ali nemojmo da cepidlačimo. Pa sigurno ni vi nemate pojma čega tačno ima u vašem špajzu trenutno! Sada je vreme kada treba biti pametan, znači napakujemo lepo zlato u slamaricu i samo tiću. Ne moraju svi da znaju šta i koliko imamo. Još nam samo fali da oni podrpani, izgladneli Evropljani, koji se po Evropi tuku za flašu ulja, nagrnu ovamo kad čuju šta imamo. Ne treba to nikome, ni nama ni njima.