Pripadnici SNS-a su mi na prevaru oteli dve firme

Zovem se Milorad Rančić i inženjer sam elektronike. Diplomirao sam na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Radio sam u EI Niš kao vodeći konstruktor u konstrukcionom birou, a zatim kao nosilac projekta na realizaciji jednog mog patenta - regulatora angažovane snage. Taj bi uređaj podešavao snagu energije koju elektroprivreda isporučuje korisnicima. Ako bi bio postavljen na svako brojilo, svako bi mogao da iskoristi onoliko snage energetskog sistema koliko mu treba. Primera radi, meni - kao običnom korisniku - EPS sada isporučuje više od 11 kilovata, i to naplaćuje, a u stvari mi je potrebno četiri ili pet kilovata. Kada bismo imali regulatore, građani bi plaćali manje. Poslednjih trideset godina imam privatno preduzeće Eldi. To je skraćenica izraza „elektronika za domaćinstva i industriju“, i moja se firma odavno bavi solarnom tehnologijom. Godine 2004. Eldi je bio partner niškog Elektronskog fakulteta i Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj. Istraživali smo upotrebu solarne tehnologije u grejanju. Moja firma je prepoznatljiva po konvektoru za grejanje prostora. Taj sam proizvod zaštitio autorskim pravom. Osvajao je nagrade i priznanja u Ženevi, Madridu, Parizu. Laički objašnjeno, taj uređaj greje prirodnom cirkulacijom vazduha. Kada je jedno moje dete imalo dve godine, dobilo je alergijski bronhitis, i lekar nas je prvo pitao čime se grejemo. Kada je čuo da se grejemo TA pećima, rekao nam je da moramo da ih izbacimo kako bi nam dete ozdravilo. Zato sam morao da smislim nešto što neće stvarati alergene koji detetu smetaju. Napravio sam pomenuti konvektor, to jest grejno telo koje nema ventilator, ne podiže prašinu, pa ima i sertifikat jedne niške zdravstvene ustanove kao antialergijski proizvod. Pritom je i energetski efikasan, jer njegov termostat radi u različitim ciklusima. Ima aktivne intervale i pauze različite dužine, zavisno od toga da li treba da podigne ili samo da održava zadatu temperaturu. Konvektor je na tržištu od 1991. i prodavao se u više od 170 maloprodajnih objekata u Srbiji, a izvoz u Grčku je trebalo da počne 2015. Te 2015, međutim, počinju i moje muke. Pripremio sam nešto novca kako bih kupio još dve mašine, koje su mi bile potrebne da pokrijem i domaće i inostrano tržište. Tada mi je stiglo rešenje niške poreske uprave, po kome sam morao da isplatim naknadu za invalide, jer sam imao više od dvadeset radnika u stalnom radnom odnosu, a među njima navodno nije bilo invalida. Žalio sam se na to rešenje, dvaput, jer jesam imao invalida u stalnom radnom odnosu. Uložio sam tužbu nadležnom sudu, i moja tužba je i danas tamo. Žalbe nisu odložile izvršenje, i privatni izvršitelj mi je sa računa firme skinuo milion i sedamsto hiljada dinara. Nisam mogao da kupim mašine, propao mi je izvoz u Grčku, a izgubljena dobit verovatno može da se izmeri milionima evra. Nisam, međutim, odustao od izvoza i 2017. sam podigao kredit, za koji sam garantovao ličnom menicom. To sam prihvatio jer sam bio siguran da ću moći da ga vratim prodajući svoj proizvod. Kredit sam utrošio nabavljajući repromaterijal, a 23. oktobra 2017. u mojoj firmi Eldi korporacija d. o. o. dešava se teška krađa. Firmu sam još 1995. poklonom podelio deci, jer je svakako trebalo da jednog dana pripadne njima, ali sam njome sve vreme ja upravljao, a 2017. moj sin me je nagovorio da u radni odnos primim jednog čoveka (ime poznato redakciji). Nije bio dobar radnik, ubrzo sam ga otpustio, i odlučio je da mi se osveti. Nagovorio je mog naivnog sina da obiju prostorije firme. Čak su i zamenili brave u svim prostorijama, i zato nisam imao kontrolu nad firmom sve do januara 2018, kada su mi ključevi predati sudskim putem. U međuvremenu su, uz pomoć još nekolicine ljudi (imena poznata redakciji) preselili deo moje proizvodne opreme i repromaterijal namenjen izvozu na drugu lokaciju, i tu registrovali firmu pod imenom Eldi elektroniks. I pomenuti radnik i ostatak kriminalne grupe koja mu je pomagala, članovi su Srpske napredne stranke. Pokušali su da sami proizvode konvektore, ali nisu umeli. Svejedno, moju proizvodnu opremu, dostavna vozila, repromaterijal registrovali su na treću firmu, Eldi ekonomik d. o. o, čiji je vlasnik (ime poznato redakciji) takođe član SNS. Moja firma nije radila, propala je još jedna sezona, a kredit je stigao na naplatu, i to naravno meni, kao potpisniku menice. Tada je nastupila druga kriminalna grupa - advokat, privatni izvršitelj, procenitelj i nakupac (imena poznata redakciji). Advokat predaje sudu predlog za izvršenje. Sudija prenosi predlog privatnom izvršitelju, što je ovaj jedva dočekao. Blagovremeno sam ulagao sve pravne lekove, ali ništa nije pomoglo. Tako su mi oteli parcelu na kojoj je bio objekat od oko 70 kvadrata. Na toj parceli sam počeo da gradim solarnu elektranu, što je izvršitelj jednostavno ignorisao. Navodno su organizovali dve javne prodaje na kojima se niko nije javio, pa je ova moja imovina prodata nakupcu po slobodnoj pogodbi za 10.000 evra iako je prava vrednost parcele daleko veća. Tom prodajom je plaćena tek polovina duga prema banci, pa mi po istom scenariju otimaju još jednu kuću u Niškoj Banji, koja polovinom pripada meni, a polovinom mojoj deci. Ni tada nisam odustao od izvoza, pa sam 2018. registrovao firmu Eldi plus d.o.o. i od Fonda za razvoj dobio startap kredit. Hteo sam da sve počnem iznova. Ovog puta sam garantovao mojom porodičnom kućom u Maradiku. Opet sam ubeđen da ću vratiti kredit jer imam kvalitetan i tražen proizvod, koji mogu i da izvozim. I taj sam kredit utrošio namenski, naravno. Za zamenika direktora nove firme postavio sam čoveka (ime poznato redakciji) kojeg mi je preporučio prijatelj. Delovao je uglađeno, činio se kao čovek od reči, i trebalo je da bude privremeno rešenje dok ne nađem nekog iz moje branše. Nekome sam morao da verujem, jer sam često putovao u Maradik, gde sam pomenutu kuću hteo da nadogradim, da je pretvorim u dom koji će zahvaljujući solarnoj energiji biti potpuno autonoman. U toj sam kući primenio rezultate pomenutog zajedničkog istraživanja solarne tehnologije sa niškim Elektronskim fakultetom. Taj rad nije završen zbog opisanih krađa, zbog čega gubimo svi, a država Srbija najviše, jer sam nameravao da takve kuće kasnije ponudim tržištu. Uglađeni čovek koga sam angažovao kao zamenika direktora, u mom odsustvu je smišljao kako da me pokrade, i novembra 2018. je po scenariju iz 2017. proizvodnu opremu i repromaterijal preselio na drugu lokaciju i tu registrovao Eko-termointeh. I taj čovek je, ispostavilo se, član SNS. Zbog nove krađe ni moja nova firma ne može da počne proizvodnju, kredit ponovo stiže na naplatu, i opet na scenu stupaju advokati, izvršitelji, procenitelji, nakupci. Sada mi otimaju jedini krov nad glavom, a time i moj život. Ostaje mi da zaključim kako u Srbiji kriminalne grupe koriste nakaradne zakone da se obogate otimajući ljudima imovinu. Protiv kriminalaca sam od 2017. pokrenuo desetak pravnih postupaka, ali do sada nijedan nije rešen iako su moji dokazi neoborivi. Država Srbija žmuri umesto da opisanu otimačinu posmatra kao vanrednu situaciju u firmi i makar odloži izvršenja dok se ne okončaju započeti sudski postupci. Država nije stopirala ni fiskalna potraživanja bez obzira na to što moja firma zbog opisanih krađa ne radi. Kada sam poreske službenike pitao gde da nađem novac, slegali su ramenima. Dobio sam čak i „predlog“ da novac ukradem, jer porez moram da platim. Takvim rušenjem uspešne firme u krajnjoj liniji se ruši i srpska privreda. Priredio: Marko Lovrić