Je li Basta prva lasta

Baš je to zanimljivo: kada je, u obraćanju građanima 7. februara, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ljutito pomenuo nameru neimenovanih članova vladajuće koalicije da formiraju partiju „Žene su zakon“, ministar privrede Rade Basta odmah je prigušio kampanju pod tim imenom, do tada vrlo intenzivnu, pre svega na njegovom ličnom instagram-profilu. Ništa nije objašnjavao i demantovao, ali je upadljivo smanjio učestalost objava posvećenih ženama. Ali, kada ga je isti taj Vučić kroz osmeh pozvao da se bavi privredom i dovođenjem investitora, da sankcije Rusiji za koje se javno založio „pusti drugima“, te da predloge koje ima iznese pred Vladom a ne preko medija, nije izgledalo da Basta namerava da suzbije nabujali „proevropski sentiment“ i posveti se isključivo privredi: list Danas je objavio informaciju o navodnoj nameri ministra iz redova Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme da formira pokret „Evropski put Srbije“. Basta, ipak, nije potrčao da demantuje tu priču. Da li mi to zaista gledamo čin hrabrosti nekadašnjeg kik-boksera, koji se usudio na gest nepokornosti, u naprednjačkoj Srbiji neuobičajen čak i ako je brižljivo upakovan u ispoljavanje divljenja predsedniku svega? Ili činjenica da nije bilo kazne za „soliranje“, iako vladajuća većina ne bi bila ugrožena čak ni ako bi iz nje bila isključena Jedinstvena Srbija, čiji je Basta potpredsednik, ipak ukazuje na nešto drugo: recimo, da čoveka koji je u politici i na važnim funkcijama godinama, ali je široj javnosti postao prepoznatljiv tek poslednjih meseci, upravo gledamo u novoj ulozi, znatno važnijoj od onih koje je do sada obavljao. Na to bi mogla ukazivati neobična čast koja je Basti pripala u nedelju – da, uz Ivicu Dačića, bude jedini ministar na Vučićevoj konferenciji za novinare, posvećenoj ishodu ohridskih pregovora. Nije teško zamisliti, na primer, scenario u kome bi Basta poslužio za testiranje metoda za „otkidanje“ delova stranaka i njihovo prepakivanje u nastajući Vučićev Narodni pokret za državu. A onda i za formiranje izborne liste za prevremeno glasanje koje bi, prema tvrdnji nezvaničnog portparola predsednika Srbije, Dragana J. Vučićevića, moglo da se održi već u decembru. Mada ni sledeće proleće, kada „padaju“ redovni lokalni izbori, nije predaleko za finiš kampanje koja je već u toku. Ne može se, ipak, sa sigurnošću tvrditi bilo šta od navedenog, naročito zato što od ministra nismo dobili odgovore na postavljena pitanja. A ona su se odnosila na iznenadnu inicijativu da se Rusiji uvedu sankcije, navodnu nameru da osnuje pokret, a potom i na odnos te (eventualne) grupacije sa pokretom koji osniva Vučić. Zanimala nas je, naravno i sudbina akcije posvećene ženama. Mnogo je truda u priču o ženama uloženo: od kad je, krajem oktobra, postao ministar privrede, Basta je, pre svega na društvenim mrežama, objavio dugačak niz misli o ženama, njihovim problemima i snazi, s akcentom na odavanje počasti znamenitim ženama iz prošlosti. Najavljena je i konferencija posvećena inicijativi za poboljšanje položaja žena, a akcija je, tvrdi se, dobila podršku „preko 538.000 žena“, među kojima i nekih poznatih. Podrška je stigla i od Kancelarije Svetske banke u Srbiji, NALED-a... A onda se, u pomenutom februarskom nastupu, oglasio Vučić: „Očigledno da pojedine političke partije, koje smatraju da bi trebalo da prave partije da bi uzimali glasove, koje će da se zovu `Žene su zakon` i misle da su mnogo pametni, a misle da sam ja mnogo glup... I sve vam to veliki prijatelji rade i mnogi drugi, računajući da će da naprave potpuno drugačiju strukturu na političkoj sceni Srbije... Ja sad obaveštavam da sam sve, samo nisam drogiran, pijan, a ni tako glup kao što misle.“ Ministar je na sve to mudro oćutao, vidljiv je bio samo pad inspiracije za javno ispoljavanje brige za žene. Nešto zanimljivo, međutim, stiglo je od bivše poslanice, sada predsednice udruženja Mame su zakon, Tatjane Macure. Ona je 13. marta objavila seriju tvitova u kojima tvrdi da je „sasvim spontano, od 20. do 28. februara, registrovano nekoliko udruženja „Žene su zakon`“, te da je u decembru prošle godine registrovan žig „Žene su zakon“, a u januaru ove „Pokret žena Srbije – Žene su zakon“. To znači, napisala je Macura, da je „za ova spontana osnivanja udruženja sa baš tim nazivom morala da stigne i saglasnost nosioca prava“. A nosilac prava je – Basta. Ni bivša poslanica nije izazvala ministrovu reakciju – možda zato što je uveliko bio zauzet zbivanjima na frontu koji je otvorio istog tog 13. marta, javnim pozivom Vladi Srbije da uvede sankcije Rusiji, spakovanim u oblandu brige za predsednika Vučića („Naša zemlja već plaća veliku cenu zbog neuvođenja sankcija Rusiji i to postaje neizdrživo. Ja kao ministar privrede da gledam koliki se pritisak vrši na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a da mi ćutimo, to ne mogu da prihvatim“). Usledio je spektakl: živopisna prepiska sa Marijom Zaharovom, portparolkom ruskog Ministarstva spoljnih poslova („dođite na večeru ako znate kuda da dođete“, „samo da prođe post, čekam vas u Moskvi“) i javni poziv ambasadoru Bocan-Harčenku da objasni zašto je Rusija 1992. glasala u UN za uvođenje sankcija Srbiji. Od Baste se ogradio predsednik njegove stranke Dragan Marković Palma, ali i koalicioni partner i lider SPS Ivica Dačić. Socijalisti Đorđe Milićević i Aleksandar Antić morali su da povlače lajk sa Bastine objave i objašnjavaju kako je do njega došlo. Stranka Aleksandra Vulina, sada direktora BIA, tražila je Bastinu smenu, a Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora SNS, ocenio je da „pojedini ministri lupetaju gluposti, što je vrhunski neodgovorno“, sve uz ocenu da se ministar ne bavi svojim poslom, pa drugi moraju da rade umesto njega. Ministar je odgovorio posredno – uz instagram -bjave na kojima se vidi kako okreće prase na ražnju i vadi luk iz staklenika, citirao je izvesnog Glišića („Što bi kolega O. Glišić rekao, mora da se radi“). Nije Basta ni dosad bio neuspešan, što dokazuje njegova prebogata biografija - bilo da je reč o obrazovanju (srednja škola unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici, Fakultet fizičke kulture u Novom Sadu, master ekonomije na Univerzitetu Privredna akademija) ili o radnom iskustvu (kik-bokser, profesor fizičkog vaspitanja, policajac, savetnik direktora Elektrovojvodine, zamenik pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, poslanik, direktor FK Radnički iz Niša, direktor Beogradskih elektrana). Tek sada je, međutim, postao interesantan široj javnosti, pa su mediji dobili razlog da podsete na pomenute, ali i druge aspekte njegovog životopisa: recimo, da je pobornik izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, da se već isticao zahtevom za ukidanje srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, ali i čestitkom Kristoferu Hilu na postavljenju na poziciju ambasadora u Srbiji, objavljenom na sajtu Beogradskih elektrana. Osvanuo je i podugačak spisak firmi kojima je rukovodio (neke su bile u likvidaciji) i bio vlasnik, ali i ocena portala 021.rs da su ga „mnogi poredili sa Bilom Gejtsom nakon što je uspeo da kao vlasnik Delta farma za samo tri godine ostvari neto dobit od više stotina miliona dinara“, te da su ga „zli jezici zbog toga povezivali sa Nenadom Čankom“. List Danas naveo je i da je Basta bio „dugogodišnji saradnik Gorana Vesića, dok je ovaj bio na funkciji zamenika gradonačelnika“, te da ga je u oktobru 2019. tadašnji predsednik opštine Stari grad Marko Bastać optužio da je predvodio obezbeđenje koje je posle promocije Vesićeve knjige „tuklo mirne ljude“. Vera Didanović