Када смо катанчили фабрике, умногоме смо угасили и феномен зидних новина, па су их доскора правили само школарци. На путу којим смо кренули, иза неке окуке се налази и отпис школа, уз рационално оправдање да ропској радној снази много школе ни не треба, али неки су анонимни грађани пожелели да барем зидне новине не дају забораву, и почели да их праве по улицама. Е сад, читалац већ зна како иде у школским зидним новинама - добра деца састављају оде свом граду, 8. марту, радостима распуста, а онда неко мангупче на паноу нажврља „Милица лажљивица“. Згодна је то увредица, деци су риме привлачне, па ће ову можда и скандирати на неком великом митингу - пардон, великом одмору - а одрасли свакако воле да се представљају као бивши мангупи, па је то „Милица лажљивица“ једна од првих порука актуелних београдских и новосадских зидних и асфалтних новина.